Pred izložbu Tragom malih otkrića Aleksandra Zografa u Kulturnom centru Beograda
Printovi strip tabli i objekti koji su tematski sadržaj tih stripova izloženi su od danas, četvrtak, na izložbi Tragom malih otkrića Aleksandra Zografa u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Namera izložbe je, prema rečima kustoskinje Aleksandre Estele Bjelice, da se demistifikuje postojanje koncepta. Ona navodi Zografovu poruku publici: „Nemojte da verujete umetnicima koji vam, kiselog lica, obrazlažu nekakve teoreme“ i objašnjava da je Tragom malih otkrića izložba doživljaja, a ne apstraktnih artefakata.
„Tokom godina bavljenja stripom“, kaže Zograf, „shvatio sam da postoje događaji koji pokreću moju imaginaciju, tačnije, da priče koje sam želeo da ispričam često nisu uopšte bile deo mog mozganja i intelektualne kalkulacije. Ne! Češće je to bilo nešto sa čim sam se susretao, što sam pronalazio. Bio sam vrlo inspirisan slučajnim pronalascima, u kojekakvim starinarnicama, ili na ulici, ili još pre na buvljim pijacama. Posebno zadovoljstvo bio je sam proces traganja, radosnog otkrivanja. U tome je sadržana neizvesnost koja mami i oduševljenje kada do otkrića konačno dođe. Kao dete, uživao sam da gledam TV reportaže o istraživačima koji su se zaputili nekuda, bilo u prašumu da bi otkrili staništa neke retke zverke, ili možda na Mesec, da odatle donesu parče kamena. Oduševljavala me je ta posvećenost cilju, kao i zamisao da me ništa ne sprečava da to primenim u vlastitoj svakodnevici, tragajući za nekim možda ne tako bitnim, ali intrigantnim detaljima, koje bih zatim uobličavao u stripove. Tokom vremena, bio sam sve više uveren da su mala otkrića ponekad vrlo potentna, čak da mogu da budu od šire društvene važnosti. Kada sam na buvljoj pijaci u Pančevu pronašao fotografije iz aprila 1941, nastale tokom nacističkih egzekucija nad slučajno odabranim taocima, shvatio sam da je moguće nabasati i na istinska istorijska svedočanstva, dokumenta nad kojim se mogu zamisliti čak i ozbiljni učenjaci. Dok sam te nalaze proučavao, nastajali su stripovi koji su me vodili pravo u centar priče, među okolnosti koje je trebalo razumeti, domisliti. S druge strane, pokazalo se da nebitni predmeti kao što je mali drveni rezač mogu biti potencijalni izvor estetskog ushićenja, čak iako to nazovete oduševljavanjem nad nevažnim kič proizvodom.
Pripremajući izložbu Tragom malih otkrića, imao sam na pameti i činjenicu da su povodi ili pronalasci na osnovu kojih sam kreirao priče, ti predmeti nađeni na ulici ili u prašini srpskih (i inostranih!) buvljih pijaca, zapravo jednako važni i da ih treba prezentovati uz same stripove. Ipak, za mene je to izložba doživljaja, a ne apstraktnih artefakata. Način na koji sam do njih došao, proces kojim sam ih dokučivao, pa čak i sam rad na strip storiji koja ih je ovekovečila (što je često iziskivalo dodatno istraživanje), za mene je pre svega bio doživljaj. Želeo bih da neko ko posmatra te… nazovi eksponate, bude svestan njihove emocionalne vrednosti.“
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar i drugi
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
