Zemljotres u Kraljevu je protekle nedelje svakako bio medijski događaj prvog reda. Elementarne nepogode ove vrste su za televiziju najbolji test profesionalnosti, jer osim ekskluzivnosti i eksplozivnosti veoma brzo traže „dublju priču„. Kada se prve noći zatreslo – naučili smo da na televiziji tražimo informaciju o epicentru. RTS je istini za volju prvi javio da je u okolini Beograda bio zemljotres, ali je bilo potrebno oko sat vremena da saznamo podatak o epicentru – u Kraljevu. Na internetu je ta informacija bila dostupna posle desetak minuta. Prva pouka je dakle jasna – Svet je Jedan, a klimatske, seizmološke i atmosferske prilike delimo sa drugim narodima, baš kao i informacije o njima. Paradoksalno, ali zemljotres nam pokazuje da kada drma u Kraljevu, to se oseća širom Evrope. Poseban kuriozitet predstavlja spor RTS–a i Televizije Pink, jer je ružičasta televizija bez dozvole maznula sliku sa javnog servisa. TV-snimak zemljotresa tako postaje u medijskom smislu predmet krađe, koja se paradoksalno pravda – opštim interesom.
Druga faza medijskog pokrivanja zemljotresa tekla je mnogo uvežbanije. Jedan za drugim su na televiziji prodefilovali predstavnici vlasti koji se drže nepisanog medijskog pravila da se briga o građanima meri brzinom pristizanja na mesto nesreće. Verovatno je to rezultat iskustva u kampanjama, ali Kraljevčanima je kao i ostalim gledaocima veoma brzo (i svaki put sve brže) bila muka od tog paradiranja. Mudri političari zato ne jašu dugo na ovom talasu, gde se simpatija začas okrene u suprotnom pravcu.
U trećoj fazi ekranizacije, medijska mašina je počela da šlajfuje, ponavljajući apele za pomoć i brojeve žiro-računa i iznova emitujući iste snimke čišćenja šuta. U tom trenutku, počeo sam da gledam isključivo lokalnu televiziju Melos (inače riznicu opskurnih narodnjaka), koja je u celini program posvetila slikama iz Kraljeva i okoline. Jedino tu sam video kako izgleda šteta i šta govore obični ljudi o nesreći koja ih je snašla. U ovoj fazi (koja manje-više još traje), vesti o zemljotresu svode se na informacije o naknadnim udarima pri smirivanju tla. Po logici stvari, ti postudari biće sve slabiji, pa će se tako gasiti i priča o zemljotresu u Kraljevu.
Kada se stihija smiri, glavni junaci TV-priče moraju da budu obični ljudi. Svaka tragedija ima svoje žrtve i svoje heroje. Mi smo samo saznali za dvoje poginulih. Moramo da vidimo i čujemo još onih koji su ostali pod vedrim nebom i one koji su došli da pomognu. Figurativno rečeno, umesto slika sa lica mesta (što se svodi na slikanje ruševina), želeo bih da vidim ljudska lica i lične sudbine. Tako se iz svake nesreće nešto nauči da bi se sledeći put šteta umanjila, ali mnogo važnije, stvara se osećaj solidarnosti i empatije. U protivnom, dobijemo slike tragedije, brojke iz rebalansa budžeta i nekakve komisije za procenu štete, kojima nedostaje ljudstvo. Kao u onoj priči Laze Lazarevića, počinje trka za milostinjom – sve će to narod pozlatiti!
Ono što je zemljotres otkrio, a što je mene najviše zabrinulo, jeste tektonska pukotina između Beograda i ostatka Srbije. Ma koliko se govorilo o nekakvoj regionalizaciji, činjenica je da postoji sve dublje nepoverenje ljudi u unutrašnjosti Srbije u odluke koje stižu iz Beograda. Nekoliko puta su Kraljevčani apelujući za pomoć upotrebili izraz: „nek ovo vidi Beograd!“ Ja sam taj izraz razumeo kao poruku Vladi, ali i nekakvom Centru gde se odlučuje o svemu, pa i o sudbini ljudi pogođenih zemljotresom. Ovakav izraz govori i o suštinskom jazu između Države i Građana, gde ona nije u njihovoj službi, već je ona tamo u Beogradu i treba je moliti i umilostiti.
Dobar primer je priča o Mionici, gde je pre 12 godina sličan zemljotres devastirao čitava sela. Mnoge od kuća ni do danas nisu obnovljene, a tempom kojim pristiže pomoć za obnovu, Mionica će biti obnovljena za 20 godina. Po toj logici (12+20), Kraljevo će biti cakum-pakum sređeno 2042. godine. Pokazalo se da i naša Vlada duguje za struju i ostale komunalije, pa ne treba očekivati da bude previše od pomoći. Što se tiče obnove, jedini racionalan zaključak koji možemo izvesti jeste savet građanima da se mogu pouzdati samo u sebe i da svoju budućnost ne planiraju na osnovu obećanja. Nije to osobina samo ovdašnje vlasti, nesrećni stanovnici drevnog italijanskog gradića Akvila i danas žive u privremenom smeštaju. Vlast veoma brzo pronađe druge prioritete za finansiranje, čim se zemljotresi umire.
Vodeća evropska mreža civilnog društva za kulturno nasleđe Evropa Nostra kandidovala je kompleks Generalštaba za program „7 Najugroženijih“, zbog planova srpske vlasti da ga sruši
Saradnja Kvinsija Džonsa sa Frenkom Sinatrom, Aretom Frenkin ili Majklom Džeksonom, zauvek je promenila shvatanje popularne muzike i utrla put današnjim muzičkim zvezdama
Jubilarnu 20. „Slobodnu zonu“ otvaraju dva kanska pobednika. Za iduću godinu, organizatori ovog festivala angažovanog filma najavljuju promenu
Povodom 30 godina od smrti legendarnog rok muzičara Milana Mladenovića, ovog utorka će biti otvoren njegov Legat sa stalnom postavkom u Narodnoj biblioteci Srbije
Međunarodna organizacija IFLA podržava Bibliotekarsko društvo Srbije i ukazuje da Tarifa nije usaglašena sa međunarodnim zakonim
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
