Iako imaju status kulturnog dobra, deluje da će Kasarna sedmog puka i Kamena palata zahvaljujući lex specialisu biti pretvorene u ugostiteljske objekte
Lex specialis, izglasan u Skupštini Srbije 7. novembra, odnosi se na deo Beograda između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske i obuhvata dve parcele, odnosno 37.000 kvadratnih metara ma kojima se nalazi kompleks Generalštaba.
Na tom prostoru su i dva nepokretna kulturna dobra: zgrade Kasarne sedmog puka i Palata starog Generalštaba, ili Kamena palata. Najnoviji crteži budućeg hotelsko-stambenog kompleksa ukazuju da će one ostati, ali da će biti zarobljene kulama. Pretpostavlja se i da će biti pretvorene u ugostiteljske objekte.
Kasarna sedmog puka
Kasarna sedmog puka se nalazi u Nemanjinoj 15. Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda piše da je podignuta krajem 19. veka prema planovima arhitekte Dragutina Đorđevića.
Sad predstavlja jednu od najreprezentativnijih sačuvanih građevina namenjenoj vojsci. Oblikovana je u duhu akademizma kao markantni ugaoni objekat sa tri ulične fasade. Njenim pročeljem dominira veliki, lučni portal i dve simetrične četvrtaste kule, čija se kubeta izdižu iznad krovne konstrukcije.
Šta čeka Kasarnu sedmog puka
Goran Vesić rekao je 20128. godine, dok je bio zamenik gradonačelnika, najavio da će tu biti gradska biblioteka „mesto sa čitaonicama i kafićima, gde posetioci mogu provesti ceo dan“.
Sad, prema renderima kompanije Trampovog zeta, tu, iznad velikog lučnog portala biće ogromni svetleći natpis – Kula Tramp.
Prema Centru za lokalnu samoupravu (CLS) Kasarna sedmog puta je napadnuta lex specialisom. Iako njeno rušenje nije predviđeno, kasarna će biti prenamenjena u hotelsku recepciju „što bi bilo ruganje srpskoj vojnoj i arhitektonskoj tradiciji.“ Prema važećem Zakonu o kulturnim dobrima, tako nešto je nedozvoljeno.
Kamena palata
Palata starog Generalštaba ili Kamena palata nalazi se u Nemanjinoj 33 i danas je sedište Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije. Građena je od 1924. do 1928. godine, prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena i bila je najmonumentalniji objekat vojne namene do tada podignut u Beogradu. Zidana je od 1924. do 1928. godine novcem dobijenim na ime ratne odštete od Austrougarske posle Prvog svetskog rata.
Bila je jedna od najmodernijih zgrada u Evropi namenjenih za sedište vojne komande, a 1937. godine proglašena je za najlepšu zgradu u Beogradu. U njoj je bilo sedište Generalštaba vojske Kraljevine Jugoslavije, a za vreme SFRJ – sedište Generalštaba Jugoslovenske narodne armije.
Velika ratna sala
U palati se nalazi jedna od najreprezentativnijih sala u Srbiji, čuvena Velika ratna sala za koju Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda navodi da spada u „najlepše izvedene sale u Beogradu svoga vremena“. U njoj su se donosile važne državne odluke, organizovani vojni balovi i zasedale vlade.
Enterijer Velike ratne sale predstavlja autentično remek-delo, ima velelepne palastre, stubove, iznad kojih je smeštena galerija sa lučnim otvorima. Krase je jonski stubovi, ratnička poprsja, bogato dekorisana tavanica tirkizno plave boje u čijem je centru ukrasni medaljon u obliku cveta.
U Salu ratnika na međuspratu ulazi se kroz grandiozna drvena vrata smeštena između masivnih stubova od grubo tesanog kamena. Iznad vrata nalazi se skulptura „Samsona i lava“, koju je izradio ruski vajar Vladimir Zagorodnjuk, autor dekorativnih skulptura i na mnogim drugim zgradama u Beogradu.
„Velika ratna sala je bila komandna soba prema želji kralja Aleksandra Karađorđevića. Lepotom i veličinom simbolizovala je podvig srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Obe prostorije su ekskluzivne“, rekao je 2009. godine za medije tadašnji pukovnik Dejan Janković.
Mala ratna sala
Na prvom spratu Kamene palate je Mala ratna sala, gde je smešten pravougaoni orahov sto sa 18 stolica ukrašenih lavljim šapama i glavama. Veruje se da je na jednoj od tih stolica sedeo vojvoda Živojin Mišić, a da je general Dušan Simović u Maloj ratnoj sali skovao plan za puč 27. marta 1941. godine. U Maloj sali Đeneralštab Kraljevine Jugoslavije donosio je konačne odluke o odbrani zemlje.
Stara zgrada Generalštaba pretrpela je oštećenja tokom NATO bombardovanja 1999. godine i narednu deceniju je bila zatvorena, sve do rekonstrukcije enterijera i fasade 2009. i 2010. godine koju je realizovao Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Tom prilikom, detaljno je obnovljena i Velika sala.
Šta čeka Kamenu palatu
Trenutno, sudbina Kamene palate nije poznata, nema jasne potvrde da će cela zgrada potpuno nestati. Pominje se mogućnost da bude pretvorena u kazino hotela. Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će tu biti muzej žrtava Nato bombardovanja.
Na osnovu ovdašnje prakse, arhitekte i konzervatori strahuju da status kulturnog dobra neće spasiti Kasarnu sedmog puka i Kamenu palatu ako ne od celog, a ono sigurno od delimičnog rušenja, u zavisnosti od potreba novih građevina.
Beogradsko dramsko pozorište i teatar Tovstonogov iz Sankt Peterburga planiraju međusobnu saradnju i koprodukciju sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi, u ponedeljak počinju Dani Ermitaža u Beogradu, a upravo je završena izložba ruskih umetnika
Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti novog Pravilnika o radnoj disciplini i pravilima ponašanja zaposlenih u Narodnom pozorištu podnela je Ustavnom sudu poverenica za zaštitu ravnopravnoti Brankica Janković
Studentski sajam knjiga i kulture „Slobodna strana“ ovog vikenda na Studentskom trgu u Beogradu
Na internet stanici nedeljnika „Vreme“, dana 4. oktobra 2025. u 19.31 časova, pod naslovom „Sindikat SNP: Kritika koleginicinog pevanja nije govor mržnje“, objavljen je tekst koji sadrži niz netačnih, nepotpunih i neproverenih informacija o ličnosti Nataše Tasić Knežević, operske umetnice i soliste Opere Srpskog narodnog pozorišta
Mitrovačka reperka Sara Keljanović bez dlake na jeziku peva o realnosti kosovskih Srba. Neke komšije joj govore da je hraba, a neke da nije normalna. „Tanka je linija svakako“, kaže Sara za „Vreme“
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
