Lepa vest

Naučna i tehnička baština pripadaju najugroženijem nasleđu. U doba privatizacije nema vremena ni interesa da se brine o mašinama i spravama pa tehnička dostignuća prošlosti, svedoci napretka i života civilizacije, najčešće završavaju u topionicama ili na otpadu. To je prvi razlog što je otvaranje Muzeja nauke i tehnike lepa vest. Drugi se tiče popularizacije nauke, dakle budućnosti države.

Iako će zgrada Muzeja nauke i tehnike tek za koju godinu izgledati onako kako je planirano, ovog 28. avgusta Muzej je počeo da radi. Zaposleni su odlučili da ne čekaju kraj radova i da u prostoru koji je do sada osposobljen postave izbor predmeta iz fonda i pokažu ih publici. Ministarstvo kulture, bazični finansijer rekonstrukcije, pohvalilo je ovaj njihov potez preporučivši ostalim muzejima bez zgrade i prostora za stalnu postavku da se ugledaju na njih.

Pohvale ove vrste, direktorka Muzeja nauke i tehnike Sonja Zimonjić ublažava objašnjenjem da je povod otvaranja postavke dvadesetogodišnjica njihovog postojanja koja se navršava početkom oktobra. Tada je, inicijativom akademika Aleksandra Despića, a nakon višedecenijskih nastojanja, odlukom Srpske akademije nauka i umetnosti osnovan Muzej nauke i tehnike. Od 1995. godine Muzej je proglašen nadležnom ustanovom za zaštitu tehničkih kulturnih dobara u Srbiji. Krajem 2005. godine dodeljena mu je zgrada, ostaci termocentrale na Dorćolu u Skenderbegovoj ulici, zidane 1927. godine. Kada je osnovan, Muzej u fondu nije imao ni jedan jedini eksponat. Sada ih je oko 5000. Nijedan nije kupljen, svi su poklonjeni. Ta činjenica ovaj Muzej čini jedinstvenim. Toliko iz istorije Muzeja.

Postavka ima tri celine različite po konceptu i načinu prezentacije i, ako se može zaključivati na osnovu reakcija prisutnih na otvaranju, vrlo je prijemčiva. Veliko dvorište Muzeja iskorišćeno je da se pokažu delovi zbirki energetike, vatrogasne tehnike i poljoprivredne tehnike: dve parne lokomotive od sedam koliko ih čuvaju u Muzeju, dreš, vožnjače, traktori, vatrogasna oprema i slične mašine koje su život između poslednja dva veka činile lakšim i udobnijim. Na prvom spratu je izložba 19 muzeja i zbirki Zajednice naučno-tehničkih muzeja Srbije koju je osnovao Muzej nauke i tehnike 1991. godine. Tu su, na primer, filmski projektor iz 1920. godine, šest godina mlađa kamera, hronoskop je s početka prošlog veka, Edisonov fonograf, Teslina pumpa iz 1910, „Eriksonov“ telefon iz 1900… Većina izloženih predmeta je nedostupna javnosti iako pripadaju zbirkama izuzetno značajnim ne samo za našu nauku – na primer zbirka psihometrije sa Filozofskog fakulteta, jedna od najbogatijih na svetu, zbirka hemijskog fakulteta, Muzej Stara livnica iz Kragujevca, Muzej ugljarstva Senjskog rudnika, Muzej industrije „Goša“… U Zajednici je i Muzej Nikole Tesle, raritet u svetu.

U depou, o čijem izgledu najrečitije govori podatak da je u poslednje vreme nekoliko puta korišćen kao filmska scenografija, nalaze se postavke zbirki Muzeja nauke i tehnike. U prostor depoa uvodi izložba „Život u Srbiji pre elektrifikacije“, jedna od najatraktivnijih kojom je Muzej, gostujući u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, prethodnih godina skretao pažnju javnosti na važnost fonda koji čuva. U njoj su izloženi predmeti iz nekog mirnijeg doba: fenjeri i lampe, telefon kao iz starih filmova, šporet na drva, pegla na žar, kaljeva peć, ručni mlin za kafu, bojler na drva, foto-albumi, i slične stvari koje izazivaju prijatna, nostalgična osećanja. Izbor zbirke foto-tehnike je ujedno i predstavljanje najveće donacije Muzeju nauke i tehnike: Vladimir Aradski je podario preko hiljadu fotoaparata čija je vrednost u visini jednog beogradskog stana nemale površine. Na centralnom mestu je rotaciona štamparska mašina, deo zbirke pisaćih mašina i štamparstva, o kojoj postoji lepa priča. Ona je poklon štamparije Glas, gde je do 1994. godine bila aktivna, ali nikako nije mogao da se nađe način kako da se prenese u Muzej, a još manje novac da se to uradi. Onda je prošle godine u depou sniman jedan italijanski film, i Muzej je umesto honorara tražio od ekipe da mu prenesu Glasovu rotaciju. Zatim je restaurirana, i sad je kao nova! Grafička škola je poklonila Muzeju štamparsku presu, zvanu „solunka“, zato što je bila na Solunskom frontu. Tamo je dopremljena rasklopljena u delove, na frontu je štampala sve što je bilo potrebno, pa je na kraju opet rasklopljena stigla s vojskom u Srbiju i tu nastavila da štampa. Na gornjem nivou depoa su radio-aparati i merni instrumenti – izgledaju kao da su sad izašli iz radnje.

Najvredniji predmet, ili nekoliko njih, nemoguće je izdvojiti zato što se u nauci kriterijumi za verifikaciju neprestano menjaju. Pa ipak, osim kolekcije Muzeja Nikole Tesle, recimo da bi status najpredmeta mogao da pripadne prvom kompjuteru izrađenom kod nas.

Sama zgrada Muzeja, izgrađena 1927. godine za prvu termocentralu u Beogradu, jeste svojevrstan eksponat i svedoči o razvoju srpske i evropske energetike. Za njenu rekonstrukciju i za dogradnju 7000 kvadratnih metara NIP Srbije je Muzeju nauke i tehnike odredio 16 miliona evra. Zatim je ta suma zbog ekonomske krize smanjena, finansiranje je nastavljeno iz budžeta Ministarstva kulture, pa je zahvaljujući tome Muzej za ovu godinu dobio potrebnih devet miliona dinara. Svi dosadašnji radovi koštali su milion evra. Konačni radovi gotovo sigurno neće biti završeni sledeće godine, kako je planirano. Rekonstrukcija još nije završena, a dogradnja prostora za biblioteku, galeriju za tematske izložbe, kancelarije i arhiv omogućiće Muzeju da postane savremeni kulturno-obrazovni centar, mesto jedinstvene baze podataka i otvorenog pristupa informacijama.

Od 7. do 13. septembra Muzej nauke i tehnike biće domaćin godišnje konferencije Međunarodnog komiteta za tehničke muzeje i zbirke, CIMUSET-a. Doći će direktori i predstavnici tehničkih muzeja iz celog sveta. Pored radnog dela Konferencije, planirane su posete članovima Zajednice muzeja.