Kažu u Bosni: “ Top puko, Bajram prošo!“, a tako je bilo s izborima u Srbiji. Jedna prilično monotona noć s brojevima i lamentima nad kišnim Beogradom. Istini za volju, dramatika je dostigla vrhunac nekoliko časova pred početak predizbornog ćutanja kada je u neplaćenom terminu (možda ustupljenom ili prelomljenom) pušten prenos predizbornog skupa Miroljuba Labusa. Tu se u maniru slučajnog prolaznika (Spasoje, zovi me) našao i premijer pa održo besedu, majstori s Pinka snimili ko što znaju, pa ispalo nekoliko miliona oduševljenih pristalica, koje je, doduše, kiša sprečila da glasaju. Izborna noć je počela pikanterijama s biračkih mesta, od kojih će upamćen ostati pandur koji se skidao do pasa (a doš’o čovek u uniformi s familijom da glasa), ponegde je plakat s imenima kandidata imao zaokružen broj, a negde je Bata s televizora ubijao Nemce i vršio uticaj na birače. Nesrećna Mirjana Marković zeznula se s prvim listićem pa je tek iz drugog puta ubola kandidata. Nema više Miloševića na spisku, a zbunilo je ovo s Batom, Banetom i Šešeljem. Kuriozitet koji je nekako blago pominjan u medijima jesu takozvani sigurni glasovi koje su pratili posmatrači pojedinih partija. Ti se valjda nekom obećaš (k’o zaruke), pa te prstenuju sprejom i na kraju daš tajni znak onom iz tvoje partije – OK zaokružio sam onog što sam obećo. Podsećam da niko nije primenio patent s prošlih izbora (pola sata prst u raso’ od kupusa, pa može opet da se glasa), ali podbacili su izgleda i ti sigurni – reko bi Mišo (ili to bješe Kićo) – vjenčanja neće biti!
Kad su počeli da cepaju procenti, a Šešelj pilotskim rečnikom leti Labusu na repu, počelo je pranje eksperata iz agencija. Pala kiša, negativna kampanja, mi samo računamo, ništa mi ne možemo da očekujemo. U trendu smo s Evropom, desnica svuda jača, a demokratski kandidati – prst na čelo.
Čak i gospodin Đuričić reče na StudijuB da on nema veze s Labusovom kampanjom, on je čovek muzičar, pa ode do štaba, valjda tetki lek da odnese. Omiljeni deo izborne noći su uključenja u štabove (sama reč zvuči ko da gledaš Bitku na Neretvi), gde je najviše problema imao Studio B. Nesrećna Zvezdana je prvo bez tona snimljena kako gleda nokte, telefonira, u drugom navratu se bez tona ispričala sa sagovornikom, valjda je treći put uspelo. Na Politici je bio „Izborni sendvič“: dve voditeljke – dva gosta, pozorišni kadar i žurka do kasno u noć. B92 je funkcionisao iz dva studija, što je tehnički skok od sedam milja, ali se i tamo mnogo pričalo o vezi kiše i demokratske svesti. Zvezdani trenutak je bio razgovor s Bakijem u kišnom mantilu. Bio je zadovoljan rezultatima, ali je nervoza isplivala u neverovatnoj upotrebi padeža tokom izjave. Dok je reporterka odjavljivala prilog, Baki je tri puta ulazio i izlazio iz kadra, a ja sam samo čekao da mahne biračima. TV Pink je, uprkos zabrani da snima u izbornom štabu Koštunice, program osmislio grandiozno. U scenografiji dostojnoj „Grand kešolovca“ napravljen je Analitički studio sa cicom koja je obraćanje počela rečima: „Nakon prebrojenih 178 odsto glasova“…
Iza nje su stajali poređani kandidati s grafikonima – ko na „Hitu nedelje“, samo bez Vlade Džeta. Kako su pristizali rezultati, grafikoni su menjali boju, samo se pojavio jedan problem. Devojčica se vrckala po „Analitičkom studiju“, ali kako god se namesti, okreće donji deo leđa u facu jednom od kandidata. Da je ne bi optužili za pristrasnost, ona je metodom slučajnog vrckanja prekrivala po jednog od njih. To se valjda zove nezavisno izveštavanje.
Kada su glasovi prebrojani, program se nastavio kao da ništa nije ni bilo. Jeste Pink pripretio Koštunici, Šešelj protivkandidatima, ostali takmaci ćutali, šta će ljudi, a nekako mi žao onog mučenika što može da pomisli da će svi posle da ga zovu – slina. Na kraju, u žaru računanja kao da je promakao podatak da se najviše neupisanih birača nalazilo među izbeglicama s Kosova i Metohije. U nekoliko izbornih štabova govorilo se da broj ovih birača neće remetiti trendove, diskutovalo se o njihovoj sklonosti Šešelju, ali činjenica je da mnogi od njih nisu mogli da glasaju, jer nisu upisani u biračke spiskove. Tim nesretćnim ljudima je uskraćeno pravo, ali što je još gore, povređeno dostojanstvo. Možda je i to u nekoj vezi s kišom…
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja pozorišnih predstava. Od toga u dve glumi Voja Brajović, a tri su u „Zvezdara teatru“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
