Saradnja Kvinsija Džonsa sa Frenkom Sinatrom, Aretom Frenkin ili Majklom Džeksonom, zauvek je promenila shvatanje popularne muzike i utrla put današnjim muzičkim zvezdama
Kvinsi Džons, muzičar i producent čija je saradnja sa Majkl Džeksonom, Frenkom Sinatrom ili Aretom Frenklin zauvek promenila istoriju muzike, preminuo je u 91. godini u svojoj kući u Los Anđelesu.
„Iako je ovo neverovatan gubitak za našu porodicu, mi slavimo sjajan život koji je živeo i znamo da nikada neće biti nikoga poput njega“, prenele su agencije saopštenje Džonsove porodice.
Svestrani muzičar
Džonsa s pravom mnogi smatraju najsvestranijom ličnošću iz oblasti muzičke produkcije u 20. veku, jer njegov potpis i pečat stoje iza albuma koji su u temeljima pop muzike, kao što su „Thriller“ i „Bad“ koji su Majkla Džeksona ustoličili na mestu kralja popa 1980-ih godina, a mnogi će reći i kralja popa svih vremena.
Pored Džeksona Džons je producirao muziku za Frenka Sinatru, Aretu Frenklin, Donu Samer i mnoge druge.
Bio je i uspešan kompozitor filmske muzike i imao je brojne hitove sa top lista pod svojim imenom.
Džons je bio vođa džez big benda i aranžer za džez legende kao što je Kaunt Bejsi, ali i multiinstrumentalista, najveštiji na trubi i klaviru.
Imao je čak 80 nominacija za nagradu Gremi, što ga čini trećim svih vremena na toj listi, iza Bijonse i Džej Zija. Takođe, Džons je i treći svih vremena po broju osvojenih Gremi nagrada sa ukupno 28 titula.
Foto: AP Photo/Susan RaganKvinsi Džons sa pregrštom Gremi nagrada 1991. godine
Saradnja sa velikanima džeza
Džons je rođen u Čikagu 1933. godine, a sa 14 godina počeo je da svira u bendu sa tada 16-godišnjim Rejom Čarlsom u klubovima u Sijetlu. Sa samo 15 godinea svirao je i sa nepravaziđenom bluz divom Bili Holidej.
Studirao je muziku na Univerzitetu u Sijetlu, ali se prebacio na istok i nastavio u Bostonu, nakon čega se preselio u Njujork gde je svirao u bendu slavnog Lajonela Hemptona.
U Njujorku je bio i član benda u prvim TV nastupima Elvisa Prislija. Tu je upoznao i apostole bibapa Čarlija Parkera i Majlsa Dejvisa. Godinama kasnije, 1991. godine, Džons je dirigovao na poslednjem nastupu Majlsa Dejvisa, dva meseca pre nego što se slavni trubač zauvek preselio u legendu.
Sa 23 godine bio je na turneji po Južnoj Americi i Bliskom istoku kao muzički direktor i aranžer benda neprevaziđenog Dizija Gilespija.
U trci za Oskara
Radeći za Mercury Records bio je producent i aranžer za velikane kao što su Ela Ficdžerald, Dajna Vošington, Pegi Li i Sara Von.
Stvarao je i filmsku muziku, pa je deo njegovog zaveštanja i muzika za ikonični „The Italian Job“. Godine 1968. postao je prvi Afroamerikanac koji je nominovan za Oskara za najbolju originalnu pesmu, a imao je ukupno sedam takvih nominacija.
Njegov rad sa Frenkom Sinatrom počeo je 1958. godine kada ga je Grejs Keli, supruga princa od Monaka, angažovala da diriguje i organizuje za Sinatru i njegov bend za humanitarnu akciju. Džons i Sinatra su nastavili da rade na projektima sve do Sinatrinog poslednjeg albuma 1984. godine.
Džonsova solo muzička karijera je poćčela krajem 1950-ih godina, kada je snimao albume pod svojim imenom kao vođa džez ansambala u kojima su svirali i džez divovi kao što su Čarls Mingas, Art Peper i Fredi Habard.
Foto: AP/Doug PizacMajkl Džekson i Kvinsi Džons na dodeli Gremi nagrada 1984. godine
Zvezdani trenuci s Majklom Džeksonom
Njegov najveći producentski uspeh bio je rad sa Majklom Džeksonom, jer je „Thriller“ bio i ostao najprodavaniji album svih vremena. U saradnji sa Džekosonom, Kvinsi Džons je producirajući albume „Off the Wall“ i „Bad“ i od savitljivog igrača s neponovljivim pokretima praktično stvorio sintetičku fank-rok zvezdu, čime je utro put i svim današnjim velikanima pop scene.
Konačno, Kvinsi Džons bio je stub jednog od najznačajnih dobrotvornih muzičkih akcija, legendarnog projekta „We Are The World“ kojim je 1985. godine prikupljana pomoć za ljude pogođene nezapamćenom glađu u Etiopiji.
Džons je tada sa Lajonelom Ričijem na snimanju tog singla okupio ogroman broj tada najuticajnijih muzičara, što nakon toga još nikome nije pošlo za rukom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Povodom 30 godina od smrti legendarnog rok muzičara Milana Mladenovića, ovog utorka će biti otvoren njegov Legat sa stalnom postavkom u Narodnoj biblioteci Srbije
Na Dan žalosti, u subotu, počeli su radovi na proširenju Bulevara vojvode Bojovića u zoni Beogradske tvrđave javlja Evropa Nostra Srbija i traži od nadležnih da hitno obustave radove
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
