Iduće godine, Srbija je za svoju kulturu izdvojila 0,67 odsto, manje nego ove godine. Unesko preporučuje da godišnji budžet kulture treba da bude najmanje jedan odsto. Zemlje regiona su prevazišle ovu granicu
Prema upravo usvojenom državnom budžetu za 2025. godinu, budžet Ministarstva kulture Srbije nominalno će biti veći za više od 2,5 milijarde dinara nego u 2024. godini, što procentualno iznosi 0,67 odsto, dakle manje nego ove godine – pokazuju podaci Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (CESK).
Kako je to moguće?
Ovogodišnji budžet Ministarstva kulture je 0,68 %. Iduće godine sredstva će biti povećana za 2.669,091,000 dinara (22,8 miliona evra) ali je i državni budžet povećan za 422,3 milijarde dinara, što znači da je procentualno za kulturu izdvojeno 0,67 odsto. ponovo izdvojeno daleko manje od jedan odsto,
Ukratko, Srbija je za kulturu iz budžeta opet odvojila manje od jedan odsto.
Preporuka Uneska, a i cilj za koji se godinama unazad zalažu akteri kulturne scene je jedan odsto.
U poslednjih deset godina to se još ni jedom nije desilo, za kulturu je najviše odvojeno 2022. godine – 0,78 odsto.
U regionu, Slovenija je na oko dva odsto, a Hrvatska 1,6 odsto sa planom da ide na dva odsto. U novcima, to su iznosi koji su dva i više puta veći od našeg, a radi se o zemljama koje su dva ili tri puta manje. Čak je i Crna Gora iznad jedan odsto.
Ministarstvo kulture Srbije će od svojih 17.815.742.000 dinara iduće godine najviše dati ustanovama kulture (64,7 odsto), što uključuje unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa (7,468,750,000) i jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva (4,051,429,000).
Ministarstvo kulture je i nosilac tri projekta koja su ubrojena među kapitalne izdatke budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine, pa je tako za konzervaciju, restauraciju i prezentaciju arheološkog nalazišta “Caričin grad” u opštini Lebane predviđeno u 2025. godini 166,65 miliona dinara, za rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju bivše Glavne železničke stanice u Beogradu i promenu njene namene u objekat Istorijskog muzeja Srbije planirano je 900 miliona, a za izgradnju nove zgrade Prirodnjačkog muzeja predviđeno je 500 miliona. Sva tri projekta pripadaju programu unapređenja sistema zaštite kulturnog nasleđa.
Izvor: SEEcult
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
