Malo ovakvog antropološkog optimizma kakav nam nudi ruski film Noćna straža nikad nije na odmet. A naročito sada
Režija: Timur Bekmambetov
Uloge: Konstantin Habenskij, Vladimir Menjšov, Valerij Zolotuhin, Marija Porošina, Galina Tljunina, Goša Kucenko, Aleksej Čadov…
Ako vidite trejler za Noćnu stražu ni po čemu nećete zaključiti da je reč o ruskom filmu. Naime, specijalni efekti, tamne naočare, besprekorna fotografija, mračna horor atmosfera mogu vas podsetiti na nekolicinu sličnih holivudskih produkata poslednjih nekoliko godina. Ali ništa u vezi sa ovim ostvarenjem, sem trejlera, ni najmanje ne sugeriše na razočaravajuću ideju jeftinije ili bilo kakve kopije. Ako išta, njegovu originalnost nećete uspeti da svarite.
Noćna straža počinje prologom koji podseća na intro neke video igrice koji nam objašnjava poreklo i osnovne postulate bitke kojoj ćemo prisustvovati. Ukratko, pre hiljadu godina Dobro i Zlo su prekinuli borbu neprestanu i sklopili primirje. To primirje održava posebna vrsta čovekolikih stvorenja koja se zovu „drugačiji“ a među kojima ima raznih mitoloških radnika, između ostalih: vidovnjaka, veštica, vampira, ljudi-zveri itd. Oni Svetli su deo Noćne straže jer operišu noću ne dopuštajući zlu da se raspusti, bar ne više nego što je dogovoreno, a bogami, postoji i odgovarajuća Dnevna straža sastavljena od loših drugačijih odnosno Tamnih čiji je posao da s vremena na vreme prikolju ponekog nedužnog sugrađanina. Najvažnije od svega je da svako od njih sam bira kojoj strani će pripasti. Bilo kakvo dalje prepričavanje nije toliko nemoguće koliko bi bilo nesuvislo. Noćna straža operiše sa toliko zapleta i podzapleta i uvodi toliko novih stvorenja u najrazličitijim odnosima da će vam najčešće delovati haotično. Reditelj neće zastati nijednog sekunda da bi gledaocu pojednostavio praćenje filma. Svaki novi lik istog sekunda kada uđe u kadar odmah stupa u delovanje, a šta on tu, zapravo, radi i čemu služi to će se tek razjasniti, a možda i neće. Ritam je tako frenetičan da gledaoca gotovo ostavlja napolju, izvan filma.
Tek kad se obrati pažnja na sitne detalje, vidi se koliki je zaista odmak od američke produkcije. Loši momci izgledaju kao novopečeni ruski kriminalci dok su oni dobri predstavljeni kao radnička klasa, simpatični i zapušteni marginalci koji imaju problema sa alkoholom. Naime, ruski vampiri podjednako vole krv i votku. Noćna straža skoro da je jedna komunalna služba tog paralelnog grada, nepoznatog običnim smrtnicima – čak imaju i žute kamione nalik na one koje koristi, recimo, Beograd put. Sistem je i na nivou mitoloških obračuna krajnje birokratizovan. Recimo, kada Noćna straža uhapsi vešticu, oni na licu mesta popunjavaju formular kao kad vam saobraćajac piše kaznu, dok dva glavna lika na obe strane izgledaju i ponašaju se kao old school komunistički funkcioneri. Zapravo te male razdešenosti najveći su kvalitet filma koje ga čine tako neočekivanim i svežim. Noćna straža skače sa (internacionalne) prethrišćanske mistike pravo na komunističku birokratiju zanemarujući pravoslavni deo ruske tradicije. U svojoj poslednjoj instanci film je krajnje nereligiozan u uobičajenom judeo-hrišćanskom smislu. Kada vampirica u jednoj od najboljih scena u filmu izrazi želju da postane čovek, njen suparnik joj kaže da ako želi da bude čovek treba samo da se ponaša kao čovek i da je to dovoljno. Svest o mogućnosti izbora između Dobra i Zla, iako krajnje pojednostavljena, zapravo je mesto gde pomoć proviđenja prestaje da bude potrebna. U tom smislu, iako iskazan u mitološkom ključu, ovo je jedan lukavo levičarski proizvod, ne otvoreno agitpropovski, već takav da udara u same temelje čovekove moralne zavisnosti od religije. Kada ga Fox pusti u distibuciju u Americi, ovo ostvarenje bi eventualno bilo prvi pravi slučaj za pokojnu Mekartijevu komisiju.
Noćna straža poseduje onu retku vrstu dubine – dubine koju možete zenemariti i uživati u akcionom, horor, sci-fi spektaklu. Ali iza očiglednih atrakcija ovo ostvarenje nastavlja veliku rusku tradiciju uverenosti u mogućnost donošenja velikih, simboličnih odluka koje mogu promeniti svet. Setite se samo kako glasi Raskoljnikovljeva dilema: „Napoleon ili vaš“, dok izbor između Svetle i Tamne strane likova u filmu utiče na balans Dobra i Zla. U ovim danima kada iščekujemo sledeću veliku kugu, malo ovakvog antropološkog optimizma nije na odmet.
„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
Svaki pokušaj kroćenja umetnosti je autogol za onoga ko to radi, ali postavljanje Bokana u Narodno pozorište je deo strategije vlasti da svakodnevno plasira neki senzacionalizam ili provokaciju – rekla je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat za serijal „Kvaka 23“
Vlast Aleksandrovca preti ukidanjem „Bucinih dana“, jedinog pozorišnog festivala u okrugu, zato što su glumci svake večeri iznosili barjak Studenata Župe. Sve dok ga neko nije ukrao
Nebrojene su negativne reakcije povodom izbora Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Udruženje pozorišnih kritičara traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje čime se Bokan nametnuo za to mesto, a SRCE kaže da je vlasti bitniji ćaćilend od kulture
Slovo nije samo znak koji deca treba da nauče, već njima bliska priča, kao što je pokazao Duško Radović – kaže glumac Ivan Jevtović, deo tima koji priprema mjuzikl po legendarnoj seriji „Na slovo na slovo“
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
