Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
„Ostrvo s blagom“ prva je premijera ove sezone na beogradskoj pozorišnoj sceni. Biće odigrana u petak, 19. septembra u Malom pozorištu „Duško Radović“. Predstava je nastala u koprodukciji sa Grad-teatrom Budva gde je ovog jula i izvedena, na istoimenom festivalu.
Istoimeni roman Roberta Luisa Stivensona, neizostavni deo odrastanja, adaptirao je i režirao Kokan Mladenović.
Kokan Mladenović je poznat po angažovanim predstavama kojima komentariše društveno-politički život. Međutim, čini se da u ovoj priči nema ničeg što bi se dalo povezati sa aktuelnom današnjicom. Jer, ako sećanje ne vara, Stivensonov roman priča o dečaku koji kreće u potragu za skrivenim blagom na dalekom ostrvu, o brodu i mornarima, o piratima, jedan od njih ima drvenu nogu i papagaja koji priča…
„Nastajanje predstave u vreme protesta i pobuna svakako je uticalo na formiranje stavova o pobuni glavne junakinje naše predstave i na oblikovanje karaktera negativaca u našoj priči“, kaže za „Vreme“ Kokan Mladenović.
Treba odmah reći da je junakinja njegove predstave kod Stivensona dečak, što je najočiglednija promena Mladenovićeve predstave u odnosu na roman. Glumi je Olivera Bacić Dragićević.
„Glavni junak je devojčica iz ovog doba, devojčica koja provodi vreme istražujući viralni svet, koja pravi svoje hip-hop muzičke numere i želi da postane muzička zvezda, da bude poznata i popularna, da bude sve ono što nameću standardi društvenih mreža i viralne zajednice.“
Devojčica se zove Džim, isto kao i Stivensonov dečak.
Mladenović otkriva da Džim, „da bi napravila sebi studio za snimanje muzike, želi da raščisti i pobaca sve stvari sa tavana, stvari njenog pradede (originalnog junaka iz romana) i, kao u svakoj dobroj priči, biva uvučena u svet gusara, bitaka i potrage za zlatom“.
I, tu negde počinje ono što je deo svake velike priče: poistovećivanje. Jer, kaže Mladenović „nedostaju nam avanture, izazovi i putovanja. Čeznemo za sopstvenom herojskom pričom u kojoj ćemo, tragajući za gusarskim blagom, pronaći samoga sebe, spoznati ljubav, izdaju, prijateljstvo i junaštvo.“
Naime, „ušavši u taj svet, naša mala junakinja će morati da se obračuna sa sujetom i pohlepom onih koji joj se predstavljaju kao prijatelji i sa bahatošću i agresijom gusara, onih koji misle da mogu da upravljaju svetom samo zato što poseduju silu i oružje“.
Zvuči poznato. Kakvi su negativci njegovog „Ostrva s blagom“?
„Beskrpulozni i hrabri samo kad su u čoporu“, kaže Mladenović.
Priča da „u jednoj od scena predstave pokušavaju da korumpiraju decu iz publike nudeći im slatkiše, poklonjene petice i razne privilegije koje će oni ’da im završe’, ako izdaju glavnu junakinju. Odlično je to što, ni na kontrolnim probama, ni na budvanskim igranjima, nijednom detetu nije palo na pamet da se proda“.
Da bi preživela avanturu, Džim mora da preuzme vodeću ulogu u sopstvenoj priči, „da shvati da je život realna, a ne viralna avantura i da pronađe u sebi snage i hrabrosti da savlada sve prepreke.“
Zajedno sa njom, i ansambl predstave je otkrivao „priču o sazrevanju i spoznaji sebe kroz avanture koje nas uče hrabrosti, prijateljstvu, poštenju i svim onim pojmovima koji definišu naš karakter”.
„Na kraju, pobedivši ćacije raznih profila i karaktera, naša se Džin vraća svojoj kući i izdaje svoj prvi album, baziran na onome što je saznala i naučila o sebi i svetu kroz avanturu koja ju je odredila“.
Dozvolom Kokana Mladenovića, citiramo poslednje stihove završnog songa:
„Blago je kad otkriješ koliko si jaka!
Kada smelo ploviš dok talasi te tuku,
Kad potopiš zlatne mamce što te na dno vuku.
Kada ne daš barabama da upravljaju brodom,
Kad im pokažeš zube i na zemlji i pod vodom.
Ti si branitelj sveta pred olujom što ga ruši
I sloboda se vijori na tvom jarbolu u duši
I mogu da ti prete i mogu da te jure,
Ali ti si pobednik na kraju avanture.“
Tu je ujedno i odgovor na zapitanost otkud Kokan Mladenović u „Ostrvu s blagom“.
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
