Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
„Ostrvo s blagom“ prva je premijera ove sezone na beogradskoj pozorišnoj sceni. Biće odigrana u petak, 19. septembra u Malom pozorištu „Duško Radović“. Predstava je nastala u koprodukciji sa Grad-teatrom Budva gde je ovog jula i izvedena, na istoimenom festivalu.
Istoimeni roman Roberta Luisa Stivensona, neizostavni deo odrastanja, adaptirao je i režirao Kokan Mladenović.
Kokan Mladenović je poznat po angažovanim predstavama kojima komentariše društveno-politički život. Međutim, čini se da u ovoj priči nema ničeg što bi se dalo povezati sa aktuelnom današnjicom. Jer, ako sećanje ne vara, Stivensonov roman priča o dečaku koji kreće u potragu za skrivenim blagom na dalekom ostrvu, o brodu i mornarima, o piratima, jedan od njih ima drvenu nogu i papagaja koji priča…
„Nastajanje predstave u vreme protesta i pobuna svakako je uticalo na formiranje stavova o pobuni glavne junakinje naše predstave i na oblikovanje karaktera negativaca u našoj priči“, kaže za „Vreme“ Kokan Mladenović.
Treba odmah reći da je junakinja njegove predstave kod Stivensona dečak, što je najočiglednija promena Mladenovićeve predstave u odnosu na roman. Glumi je Olivera Bacić Dragićević.
„Glavni junak je devojčica iz ovog doba, devojčica koja provodi vreme istražujući viralni svet, koja pravi svoje hip-hop muzičke numere i želi da postane muzička zvezda, da bude poznata i popularna, da bude sve ono što nameću standardi društvenih mreža i viralne zajednice.“
Devojčica se zove Džim, isto kao i Stivensonov dečak.
Mladenović otkriva da Džim, „da bi napravila sebi studio za snimanje muzike, želi da raščisti i pobaca sve stvari sa tavana, stvari njenog pradede (originalnog junaka iz romana) i, kao u svakoj dobroj priči, biva uvučena u svet gusara, bitaka i potrage za zlatom“.
I, tu negde počinje ono što je deo svake velike priče: poistovećivanje. Jer, kaže Mladenović „nedostaju nam avanture, izazovi i putovanja. Čeznemo za sopstvenom herojskom pričom u kojoj ćemo, tragajući za gusarskim blagom, pronaći samoga sebe, spoznati ljubav, izdaju, prijateljstvo i junaštvo.“
Naime, „ušavši u taj svet, naša mala junakinja će morati da se obračuna sa sujetom i pohlepom onih koji joj se predstavljaju kao prijatelji i sa bahatošću i agresijom gusara, onih koji misle da mogu da upravljaju svetom samo zato što poseduju silu i oružje“.
Zvuči poznato. Kakvi su negativci njegovog „Ostrva s blagom“?
„Beskrpulozni i hrabri samo kad su u čoporu“, kaže Mladenović.
Priča da „u jednoj od scena predstave pokušavaju da korumpiraju decu iz publike nudeći im slatkiše, poklonjene petice i razne privilegije koje će oni ’da im završe’, ako izdaju glavnu junakinju. Odlično je to što, ni na kontrolnim probama, ni na budvanskim igranjima, nijednom detetu nije palo na pamet da se proda“.
Da bi preživela avanturu, Džim mora da preuzme vodeću ulogu u sopstvenoj priči, „da shvati da je život realna, a ne viralna avantura i da pronađe u sebi snage i hrabrosti da savlada sve prepreke.“
Zajedno sa njom, i ansambl predstave je otkrivao „priču o sazrevanju i spoznaji sebe kroz avanture koje nas uče hrabrosti, prijateljstvu, poštenju i svim onim pojmovima koji definišu naš karakter”.
„Na kraju, pobedivši ćacije raznih profila i karaktera, naša se Džin vraća svojoj kući i izdaje svoj prvi album, baziran na onome što je saznala i naučila o sebi i svetu kroz avanturu koja ju je odredila“.
Dozvolom Kokana Mladenovića, citiramo poslednje stihove završnog songa:
„Blago je kad otkriješ koliko si jaka!
Kada smelo ploviš dok talasi te tuku,
Kad potopiš zlatne mamce što te na dno vuku.
Kada ne daš barabama da upravljaju brodom,
Kad im pokažeš zube i na zemlji i pod vodom.
Ti si branitelj sveta pred olujom što ga ruši
I sloboda se vijori na tvom jarbolu u duši
I mogu da ti prete i mogu da te jure,
Ali ti si pobednik na kraju avanture.“
Tu je ujedno i odgovor na zapitanost otkud Kokan Mladenović u „Ostrvu s blagom“.
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar i drugi
Emil Sioran, Sveske 1957–1972; s francuskog preveo Bojan Savić Ostojić; Službeni glasnik, Beograd 2025
Prima facie, Suzi Miler, režija Anja Suša, igra Maša Dakić; Bitef teatar
Austrijska me književnost u svom gravitacionom polju drži hrabrošću i estetski vanredno moćnom sposobnošću da se produktivno suoči s mitom o sebi kao “Hitlerovoj žrtvi”
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
