Dani oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu ostali su večno zabeleženi zahvaljujući sovjetskim ratnim filmskim reporterima. Njihovi dokumentarni filmovi dostupni su u Jugoslovenskoj kinoteci povodom obeležavanja 80. godina od oslobođenja
Jugoslovenska kinoteka obeležava 80. godina oslobođenja Beograda besplatnim projekcijama filmova veznim za te dane, među kojima su i dva dokumentarna. Priča o njima objavljena je u tekstu Aleksandra Erdeljanovića „Oslobođenje Beograda od 11. do 22, oktobra 1944. godine okom filmske kamere“ koji je objavljen u aktuelnom časopisu „Kinoteka“. Prenosimo njegov završni deo.
Da veliki istorijski događaji ostanu večno zabeleženi, pobrinuli su se sovjetski ratni filmski reporteri koji su još pre ulaska Crvene armije u Srbiju padobranima spušteni na partizansku teritoriju. Toj prvoj grupi snimatelja pripadali su Vladimir Ješurin, Viktor Muromcev i Solomon Kogan, koji su od leta 1944. godine pratili put partizanskih jedinica od Crne Gore, preko Srbije i oslobođenog Beograda, sve do Slovenije i oslobođenja Trsta u maju 1945, gde je Muromcev i poginuo.
Filmski materijali Ješurina i Muromceva sjedinjeni u storiji „Sa kino-aparatom po Jugoslaviji bili su deo sovjetskog kino-žurnala „Novosti dana broj 9 iz 1944. godine, čiju je režiju potpisao slavni Vsevolod Pudovkin.
Najvredniji materijal na kome je zabeležena celokupna „Beogradska operacija” u oktobru 1944. godine jeste sovjetski četrnaestominutni „Specijalni frontovski izveštaj broj 9“ pod nazivom „Beograd“, koji je režirao Leonid Varlamov.
Osnovu za ovaj film predstavljali su briljantni kadrovi borbi koje su snimili glavni snimatelj Vladimir Ješurin i grupa operatera, Gračev, Kogan, Petrov, Rogačevski, Stojanovski i Čiknoverov, pod koordinacijom načelnika frontovske kino-grupe Kacmana.
Ova bezmerno hrabra ekipa snimatelja iz jedinica Trećeg ukrajinskog fronta zabeležila je zajednički put partizana i crvenoarmejaca, od borbi na Avali, preko Čukarice, Karađorđevog parka, Slavije, Terazija, do konačne pobede i velike parade oslobodilaca kroz centar grada, veličanstveni miting kod Vukovog spomenika i sahranu poginulih sovjetskih vojnika na Trgu Republike. Na njihovim trakama su zauvek sačuvana srećna lica hiljada Beograđana, ali i njihov bes i ogorčenje prilikom sprovođenja zarobljenih Nemaca i domaćih izdajnika.
Dobar deo ovih materijala uključen je u sovjetski dugometražni dokumentarni film „Jugoslavija iz 1945. godine“, u režiji Leonida Varlamova, zatim u prvi srpski poratni dokumentarni film „Beograd iz 1945. godine“ Nikole Popovića, kao i u niz kasnijih filmova koji su se bavili herojskim oslobođenjem Beograda oktobra 1944. godine.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
