U četvrtak KCB organizuje razgovor o situaciji u kojoj se nalazi od kako mu je Dvorana blokirana, ali i festival poezije, kao što to radi već 24 godine, svakog Svetskog dana poezije
U četvrtak 20. marta je Svetski dan poezije. Tog dana Kulturni centar Beograda zove na dva događaja od kojih je prvi samo sticajem okolnosti zakazan na ovaj praznik.
To je razgovor o situaciji u kojoj KCB živi od kako je Dvoranu KCB 18. februara zauzela neformalna inicijativa Kultura u blokadi. Počinje u 13 časova u galeriji Artget, i svi su dobrodošli.
U pozivu kažu da uprkos „otežanim okolnostima, Kulturni centar Beograda nastoji da svojim aktivnostima, koliko god je to moguće, i dalje propituje društvene realnosti“, i naglašavaju da na tragu studentskih zahteva, da institucije treba da rade svoj posao, takva vrsta razgovora otvara mogućnost drugačije, prilagođenije uloge institucija u novim društvenim okolnostima.
Drugi počinje u 18 časova i posvećen je Svetskom danu poezije.
Naime, dve godine nakon što je 1999. godine Unesko proglasio 20. mart Svetskim danom poezije, Kulturni centar Beograda je u saradnji sa pesnikinjom Dubravkom Đurić, započeo manifestaciju posvećenu savremenoj poeziji koja je vrlo brzo prerasla u međunarodni pesnički festival.
Ove godine fokusiran je na sledeće teme i pitanja:
„Donedavno značajno stabilniji, naši prostori – fizički, afektivni, građanski, duševni – postaju sve upitniji: granice između zemlje i vode, sigurnosti i neizvesnosti, nasleđenih obrazaca i okolnosti koje nalažu njihovo preispitivanje sve su poroznije, a u tom složenom kontekstu, poezija zauzima ulogu ne samo svedoka, već i posrednika između različitih oblika znanja, iskustava i jezika“, kažu.
Zato je ovogodišnji „Svetski dan(i) poezije“ usmeren „upravo ka ovim promenama, i realizuje se s obzirom na tematski predznak – i parafrazu stiha Rastka Petrovića – Na rovitim tresištima. Bilo da je reč o tlu koje drhti pod klimatskim, kulturnim ili društvenim pritiscima, ili o prostoru u kojem se kroz poeziju pokušavaju uhvatiti i razumeti trenuci preobražaja, ranjivosti, ali i novih mogućnosti – festival ove godine sadržajno i vrednosno polazi u susret pitanjima nestabilnosti i promene“.
Programi festivala će biti realizovani u Kulturnom centru Beograda, Astronomskoj opservatoriji i u Muzeju afričke umetnosti.
Urednici programa Jelena Nidžović i Uroš Đurković pozvali su da na ovogodišnjem Festivalu učestvuju Anja Marković, Dragana Mladenović, Ivan Isailović, Maša Seničić, Nenad Stanković, Ognjen Aksentijević, Petar Matović, Tanja Stupar Trifunović, Bartolomej Majzel, Emilija Konverska, Stanislav Kalina Jaglaž, Julija Fjedorčuk, Gregoar Suris, i Huana Adkok.
„Svetski dan(i) poezije“ u KCB-u traju do 23. marta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
