Film iranskog reditelja Džafara Panahija o korupciji u Iranu, osvojio je „Zlatnu palmu“ Filmskog festivala u Kanu. Panahi je nekoliko puta hapšen zbog svog stvaralaštva
Iranski reditelj i disident Džafar Panahi osvojio je Zlatnu palmu na 78. Međunarodnom filmskom festivalu Kanu za ostvarenje „Bila je to samo nesreća“, koji je snimljen u tajnosti.
Ovo je njegova druga „Zlatna palma“.
Panahi, koji je nekoliko puta hapšen u Iranu zbog svog filmskog stvaralaštva, poslednji put je lično prisustvovao festivalu 2003. godine, kada je film „Grimizno zlato“ prikazan u kategoriji „Izvestan pogled“.
Hapšenja
Godine 2010. Panahije uhapšen zajedno sa svojom ćerkom, suprugom i 15 prijatelja i iako su brojna umetnička udruženja i organizacije filmskih stvaralaca i boraca za ljudska prava ovom reditelju dale tada podršku osuđen je na šest godina zatvora i dvadesetogodišnju zabranu režiranja filmova, pisanja scenarija, davanja intervjua, kao i napuštanja zemlje osim zbog medicinskog lečenja ili hodočašća u Meku.
Dok je čekao ishod žalbe, Panahi je snimio dokumentarac „Ovo nije film“ u formi video-dnevnika, koji je prokrijumčaren iz Irana na USB-u sakrivenom u torti i prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2011. godine.
Na 63. Berlinskom filmskom festivalu za film „Zatvorena zavesa“ osvojio je Srebrnog medveda za najbolji scenario, a na 65. Belrlinalu , njegov „Taksi“ osvojio je Zlatnog medveda za najbolji film.
Film o korupciji
“Bila je to samo nesreća“ je dilm o korupciji u Iranu, a prati Vahida, koji jedne večeri na putu udari i ubije psa, a šteta načinjena na automobilu ga odvodi do garaže gde sreće čoveka za kojeg veruje da ga je mučio u zatvoru.
Reditelj je u Kanu posle primanja nagrade rekao da je najvažnija stvar – sloboda njegove zemlje.
Panahi je najavio da će se vratiti kući posle Kanskog festivala uprkos riziku od nepovoljne reakcije vlasti.
Ostale nagrade
Gran pri, druga najznačajnija nagrada posle Zlatne palme, dodeljena je filmu „Sentimentalna vrednost“ norveškog reditelja Joakima Trira.
Brazilski politički triler „Tajni agent“ doneo je Kleberu Mendosi Filjoi nagradu za najboljeg režisera, dok je Vagner Mura priznat kao najbolji glumac, a nagrada za najbolju glumicu pripala je Nadiji Meliti za film „Mala sestra“, dramu o odrastanju u režiji Hafsije Herzi.
Filmovima „Sirat“ francusko-španskog reditelja Olivera Laksa i „Zvuk pada“ Maše Šilinski dodeljena je zajednička nagrada žirija, a braća Žan-Lik i Pjer Darden iz Belgije osvojili su nagradu za najbolji scenario za delo „Mlade majke“.
Nagrada za najbolji debitantski film pripala je Hasanu Hadiju za irački film „Predsednikova torta“, dok je Zlatnu palmu za najbolji kratki film osvojio „Drago mi je što si sada mrtav“ Tavfika Barhoma.
U prestonici kulture Zrenjaninu, na izložbi o arhitekti Dragiši Brašovanu, dominira maketa Dunavske banovine koju je za 2,4 miliona dinara uradio studio koji je autor i makete za Ekspo, a koji se jedini javio na raspisani tender
U porti Petrove crkve u Novom Pazaru zida se objekat „kako bi se raško-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, napisala je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje osam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
