Nekoliko sati pre proglašenja pobednika, Filmski festival u Kanu je ostao bez elektrikčne energije. Organizatori su najavili da to neće uticati na ceremoniju
Jugoistočni deo Francuske, uključujući grad Kan, danas je ostao bez električne energije, što je poremetilo međunarodni filmski festival, koji se večeras završava dodelom Zlatne palme.
Međutim, organizatori Filmskog festivala saopštili su da je zbog nestanka struje današnji program pretrpeo izmene. Neke filmske projekcije su prekinute, ali će se ceremonija zatvaranja večeras održati po planu i „u normalnim uslovima“, jer dvorana ima svoje generatore.
Dakle, večeras će se znati ko je pobednik ovogodišnjeg Filmskog festivala u Kanu. Srbija se nije takmičila, ali je bila prisutna.
Budući da velike svetske produkcije, prostor bivše Jugoslavije posmatraju kao jedinstveno tržište, Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina se zajednički predstavljaju u Paviljonu Jugoistočne Evrope.
Ponuda Srbije
Filmski centar Srbije na ovom štandu ponudio je digitalni katalog „Films and film projects – Cannes 2025“ u kome su predstavljeni dugometražni filmovi premijerno prikazani u 2024. godini i novi projekti u fazi produkcije i postprodukcije, čija je premijera planirana do kraja 2025.godine ili početkom naredne, kao i brošuru „Serbian Film Industry in 2024“, u kojoj je data statistika proizvodnje filmova, gledanosti, broja bioskopa i drugih validnih informacija vezanih za srpsku filmsku industriju.
Ivan Karl, v.d. direktor Filmskog centra Srbije posebno ističe prezentaciju u elektronskoj formi na USB-u, „elektronskoj ličnoj karti“, kako ju je medijima opisao Ivan Karl direktor Filmskog centra Srbije. „Tu je sve što je snimljeno, sve što je prikazano, rezultati na blagajnama…“, objasnio je za Euronews.
Zajednički paviljon je po Karlu dobro rešenje i zato što „te kinematografije međusobno sarađuju, razmenjuju, tržišno su povezane, a istovremeno se dobro kotiraju i u ovim drugim zemljama. I onda je praktično i korisno da smo svi na istom paviljonu, jer neko ko dolazi na ove prostore, želi da bude u toku sa svim što se snima, a korisno je i da razmenjujemo informacije i da na taj način sarađujemo“.
Balkanski filmski fond
Nijedna od nabrojanih zemalja nema predstavnika u selekciji Kanskog filmskog festivala, s tim što u filmu „Nestanak Jozefa Mengela“ reditelja Kirila Serebrenjikova učestvuje „Red production“ iz Beograda kao jedan od producenata, ali se ne tretira kao srpska koprodukcija jer film nije dobitnik sredstava na konkursu za manjinske koprodukcije Filmskog centra, što je preduslov da bi se označio kao koprodukcija sa Srbijom.
Ivan Karl smatra da bi trebalo razmišljati „u pravcu jedne vrste posebnog, balkanskog filmskog fonda, gde bi, recimo, osam zemalja učestvovalo ravnopravno svake godine, uplaćivalo neka sredstva, ali da jednom u osam godina, sredstva uvek dobije jedna od zemalja učesnica. Na taj način isto pomažemo naše kinematografije i podstičemo njihov plasman u svetu“.
Predstavnici Filmskog centra Srbije i ostalih srodnih institucija u regionu razgovarali su ove godine u Kanu sa direktorom Netflix-a za ovaj deo Evrope, koji je, kako Karl objašnjava, već boravio u Beogradu i upoznat je sa tim šta se i u kojoj meri snima.
„Kada bi Netflix snimao neki od svojih sadržaja u Srbiji, to bila odlična promocija i win-win za sve“, ocenio je Karl dodavši da „Srbija dobro zarađuje od snimanja stranih filmova na njenoj teritoriji, ali može još više“.
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
