Nekoliko sati pre proglašenja pobednika, Filmski festival u Kanu je ostao bez elektrikčne energije. Organizatori su najavili da to neće uticati na ceremoniju
Jugoistočni deo Francuske, uključujući grad Kan, danas je ostao bez električne energije, što je poremetilo međunarodni filmski festival, koji se večeras završava dodelom Zlatne palme.
Međutim, organizatori Filmskog festivala saopštili su da je zbog nestanka struje današnji program pretrpeo izmene. Neke filmske projekcije su prekinute, ali će se ceremonija zatvaranja večeras održati po planu i „u normalnim uslovima“, jer dvorana ima svoje generatore.
Dakle, večeras će se znati ko je pobednik ovogodišnjeg Filmskog festivala u Kanu. Srbija se nije takmičila, ali je bila prisutna.
Budući da velike svetske produkcije, prostor bivše Jugoslavije posmatraju kao jedinstveno tržište, Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina se zajednički predstavljaju u Paviljonu Jugoistočne Evrope.
Ponuda Srbije
Filmski centar Srbije na ovom štandu ponudio je digitalni katalog „Films and film projects – Cannes 2025“ u kome su predstavljeni dugometražni filmovi premijerno prikazani u 2024. godini i novi projekti u fazi produkcije i postprodukcije, čija je premijera planirana do kraja 2025.godine ili početkom naredne, kao i brošuru „Serbian Film Industry in 2024“, u kojoj je data statistika proizvodnje filmova, gledanosti, broja bioskopa i drugih validnih informacija vezanih za srpsku filmsku industriju.
Ivan Karl, v.d. direktor Filmskog centra Srbije posebno ističe prezentaciju u elektronskoj formi na USB-u, „elektronskoj ličnoj karti“, kako ju je medijima opisao Ivan Karl direktor Filmskog centra Srbije. „Tu je sve što je snimljeno, sve što je prikazano, rezultati na blagajnama…“, objasnio je za Euronews.
Zajednički paviljon je po Karlu dobro rešenje i zato što „te kinematografije međusobno sarađuju, razmenjuju, tržišno su povezane, a istovremeno se dobro kotiraju i u ovim drugim zemljama. I onda je praktično i korisno da smo svi na istom paviljonu, jer neko ko dolazi na ove prostore, želi da bude u toku sa svim što se snima, a korisno je i da razmenjujemo informacije i da na taj način sarađujemo“.
Balkanski filmski fond
Nijedna od nabrojanih zemalja nema predstavnika u selekciji Kanskog filmskog festivala, s tim što u filmu „Nestanak Jozefa Mengela“ reditelja Kirila Serebrenjikova učestvuje „Red production“ iz Beograda kao jedan od producenata, ali se ne tretira kao srpska koprodukcija jer film nije dobitnik sredstava na konkursu za manjinske koprodukcije Filmskog centra, što je preduslov da bi se označio kao koprodukcija sa Srbijom.
Ivan Karl smatra da bi trebalo razmišljati „u pravcu jedne vrste posebnog, balkanskog filmskog fonda, gde bi, recimo, osam zemalja učestvovalo ravnopravno svake godine, uplaćivalo neka sredstva, ali da jednom u osam godina, sredstva uvek dobije jedna od zemalja učesnica. Na taj način isto pomažemo naše kinematografije i podstičemo njihov plasman u svetu“.
Predstavnici Filmskog centra Srbije i ostalih srodnih institucija u regionu razgovarali su ove godine u Kanu sa direktorom Netflix-a za ovaj deo Evrope, koji je, kako Karl objašnjava, već boravio u Beogradu i upoznat je sa tim šta se i u kojoj meri snima.
„Kada bi Netflix snimao neki od svojih sadržaja u Srbiji, to bila odlična promocija i win-win za sve“, ocenio je Karl dodavši da „Srbija dobro zarađuje od snimanja stranih filmova na njenoj teritoriji, ali može još više“.
Fatem, mlada fotografkinja iz Gaze, poginula je nekoliko dana nakon što je dokumentarac o njoj „Stavi dušu na dlan i hodaj“ selektovan za Festival u Kanu. Film je režirala iranska rediteljka Sepide Farsi, i upravo se prikazuje na Slobodnoj zoni
Po studiji Građevinskog fakulteta iz 2006. sanacija i obnova Generalštaba su moguće, pretpostavlja se da bi cena bila manja od Nacionalnog stadiona. Inicijativa Beograd ostaje zove građane da telima brane Generalštab od rušenja
Priča Ivane Nedeljković, direktorke „Puls teatra“ iz Lazarevca čija je predstava „Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović“ prvo uvrštena na Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu, pa zatim skinuta, primer je cenzurisanja kulture
Bez ijedne autorske pesme dvadesetogodišnji student iz Vinkovaca Jakov Jozinović trenutno je pop-kulturni fenomen broj jedan na prostoru celog regiona. Spoj starih Balaševićevih, Oliverovih i Čolinih pesama i njegove mladosti, energije i spontanosti izaziva histeriju kod devojčica koja može da se meri sa onom iz vremena „Bitlsa"
Prema podacima APR-a, Jasmina Ninkov v.d. upravnica Narodne biblioteke Srbije je takođe i direktorka Biblioteke grada Beograda. I tako još od jula
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
