Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Sve je u ovom filmu klišetizirano i “poslagano” po dobro oprobanom receptu, ali ništa nije otaljano i uzbuđenja zaista ne manjka
Holivudska mašinerija ne miruje, a letnja bioskopska sezona hvata zamajac. Dok čekamo Barbi Grete Gervik i Openhajmer Kristofera Nolana, a nakon petog Indijane Džonsa (koji se nije baš proslavio na blagajnama), na velika platna širom sveta upravo stiže zbog korone dugo odlagani sedmi deo akcionog serijala Nemoguća misija. Gotovo tri decenije nakon prvog dela, Tom Kruz i dalje “žari i pali” u ulozi prekaljenog operativca Itana Hanta, i godine kao da mu ne mogu ništa. Kruz je od prvog filma i producent serijala, s tim što je njegova moć odlučivanja s vremenom rasla, tako da ne čudi što se u novoj Nemogućoj misiji po svom običaju okružio proverenim saradnicima i ljudima koji ga bespogovorno slušaju. Da podsetimo: prvi film je 1996. režirao Brajan de Palma, u to vreme već čuveni reditelj sa bogatom filmografijom, nakon koga su svoj doprinos serijalu dali Džon Vu (2000), Džej Džej Ejbrams (2006) i Bred Bird (2011). Od petog dela pa nadalje odustalo se od angažovanja reditelja koji ne pripadaju Kruzovoj najužoj kliki. Režiju je preuzeo Kristofer Makvori, oskarovac koji je već dugo Kruzova “desna ruka” i jedan od najvernijih saradnika – prvo kao scenarista, a onda i kao reditelj.
Itan Hant (Tom Kruz) i njegov IMF tim u Odmazdi kreću u “najopasniju misiju do sada” (zar nije svaki put tako?), a ovoga puta glavni protivnik im je veštačka inteligencija koja je postala samosvesna, otela se kontroli i počela – između ostalog – da uništava ruske podmornice. Zvuči kao zaplet Terminatora? Pa, da, s tim što tvorci Nemoguće misije 7 više čak i ne pokušavaju da održe privid originalnosti. Sve u ovom filmu liči na nešto što smo već videli, kako u ovom konkretnom serijalu, tako i u drugim holivudskim filmovima. Ali sve to i nije toliko bitno. U filmu glavnu ulogu igra Tom Kruz, koji je i dalje u odličnoj formi – a već samo to je dovoljno da i ova Odmazda postane pljačkaš bioskopskih blagajni i jedna od letnjih perjanica.
Kruz je, naravno, fenomen. Voleli ga ili ne, ne možete mu poreći uspeh i dugotrajnost. Njegov prethodni film, nastavak Top gana, zaradio je fascinantnih milijaradu i po dolara 2022. i postao drugi najgledaniji film prošle godine (iza Kameronovog novog Avatara, koji je, bez obzira na veću zaradu, imao primetno slabije kritike). Imajući u vidu da je već proslavio šezdeseti rođendan, holivudski veteran se zaista odlično drži. Kruz je jedini iz svoje glumačke generacije zadržao neprikosnovi status zvezde sa A liste, a “nadživeo” je i mnoge znatno mlađe kolege. Nemoguća misija: Odmazda – prvi deo snimana je sa jasnom namerom da se publici ponudi čistokrvni letnji bioskopski hit. Treba to ceniti. U pitanju je skup film rađen po poznatoj i proverenoj formuli: tu su neizostavne atraktivne lokacije (ovoga puta se išlo u Italiju, u Rim i Veneciju), obilje vratolomne akcije i atraktivna glumačka podela, sve baš onako kako prosečan posetilac bioskopa najviše voli. Kruz u Odmazdi pruža ono što se od njega i očekuje: on je akcioni heroj veći od života, skočan i ubedljiv u svojoj pogibelji, u potpunosti svestan koje “dugmiće treba da pritisne” kako bi namamio publiku u mrak bioskopskih sala.
Sve je u ovom filmu klišetizirano i “poslagano” po dobro oprobanom receptu, ali ništa nije otaljano i uzbuđenja zaista ne manjka. Makvori je sve podredio tome da Kruz što snažnije zablista. Akcione scene su razrađene do u detalj, povremeno začinjene humorom i nikada previše eksplicitne. Naravno, u filmu se gine, ali sve smrti su – sem jedne – neopterećujuće. Ima ljudske drame, mada veoma dozirane, na pipetu; ima i ispoliranih a suštinski ispraznih dijaloga koji bi trebalo da filmu daju “dubinu”, mada se pazilo da se ne pretera i da priče ima taman toliko da film ne postane tek puko ređanje akcionih scena. Adrenalinska zabava je ovde glavni cilj i to se nikada ne gubi iz vida, a 163 minuta lako se podnesu i brzo prođu ako volite akcione spektakle u kojima junaci prkose zakonima fizike. Kruz se u potpunosti posvetio ovom projektu, do te mere da je lično izveo deo kaskaderskih vratolomija, od kojih neke deluju (i verovatno jesu) opasne po život. Megalomanski, nema šta, ali sasvim u rimi sa ovim dugovečnim serijalom u kojem sve mora da bude preuveličano, podignuto ne na kvadrat – nego na kub.
Slično Paklenim ulicama, Nemoguća misija je tokom proteklih decenija razvila mrežu stalnih likova, pa pored Kruza u Odmazdi uloge ponavljaju Henri Černi, Ving Rejms, Sajmon Peg, Rebeka Ferguson, Vanesa Kirbi… Dobar je to i uigran glumački tim, sa njima nema greške. Ovoga puta u priču “uskače” i Esaj Morales, glumac koji je sličnog godišta kao Kruz i snima i opstaje na holivudskoj sceni već četiri decenije. Morales je ovde veoma dobar kao Gabrijel, glavni ljudski antagonista sa kojim Hant ima neraščišćene račune iz daleke prošlosti, uz veliku podršku mlade kanadsko-francuske glumice Pom Klemantjef, koju smo do sada gledali pod maskom i sa antenama na glavi u Čuvarima galaksije, i koja je liku Paris uspela da udahne život. U filmu se u manjoj ulozi pojavljuje i Keri Elves, još jedan Kruzov ispisnik u dobroj formi, s tim da njemu nije dato dovoljno prostora da pokaže šta sve ume (Elves je znatno bolje prošao ove godine u filmu Gaja Ričija Operacija Fortuna: Prevara veka koji je, nažalost, retko ko želeo da gleda).
Uz Kruza, najviše prostora je dobila u serijal novopridošla britanska glumica Hejli Atvel, do sada najpoznatija po angažmanu u filmovima iz serijala Kapetan Amerika, a u Odmazdi tumači lik kradljivice Grejs. Kruz i Atvel su dobar par i njihov odnos će svakako biti produbljen u nastavku koji se upravo snima. Ovo je prvi put u serijalu da je jedna priča podeljena na dva dela, sve dosadašnje su posedovale zaokruženost. Nemoguća misija: Odmazda – drugi deo u bioskope stiže za godinu dana, u leto 2024, s tim da ni tu po svemu sudeći neće biti kraj – novi nastavci su već u planu, a Kruz je nedavno izjavio da je rad da Itana Hanta glumi do osamdesete godine, baš kao što je to Harisonu Fordu pošlo za rukom sa Indijanom Džonsom. Ako prva i druga Odmazda budu uspešne u bioskopima i ako se ne dogode neki neplanirani životni obrti (jer, naravno, niko nije besmrtan – pa ni Tom Kruz), nije nerealno očekivati da u naredne deceniju-dve u bioskope stigne još nekoliko nastavaka Nemoguće misije iz iste radionice… Samo, ima li pokrića za to? U kreativnom smislu – svakako da nema. Već je De Pamin film, i sam prerada popularne TV serije, pokazao sve adute ovog serijala. Sve nakon toga je, u većoj ili manjoj meri, bilo samo varijacija na poznatu temu.
Naravno, Holivud se hrani prepakivanjem stare slave, pa nije nikakvo iznenađenje kada uspešan film dobije nastavak, pa onda još jedan, i još jedan. Tako je i u slučaju Nemoguće misije, serijala koji ima uglavnom veoma postojane brojke na blagajnama. Četvrti, peti i šesti deo su u svetu zaradili po 600-700 miliona dolara, što je nesporno veliki uspeh. Doduše, sa protokom vremena rasli su i troškovi izrade filmova. Prvi deo Odmazde koštao je čak 290 miliona dolara, što je dosadašnji rekord. To su zaista astronomske cifre i Nemoguća misija: Odmazda – prvi deo mora da postane prvorazredni hit kako bi povratila uloženo, a onda i zaradila. Film upravo kreće u distribuciju u SAD i svetu, i prognoze su dobre. Postoje pretpostavke da bi ovo mogao biti deo u serijalu koji će najviše zaraditi. Mada, naravno, nikad se ne zna… Pre ili kasnije, zamor materijala je neminovan. Koliko puta neko može uspešno da prepakuje jednu te istu stvar – pitanje je koje se neminovno nameće. Kruz i kompanija će sa dvodelnom Odmazdom verovatno uspeti da održe pažnju gledalaca, ali nakon toga… Ako zaista bude bilo još nastavaka, biće potrebno da se postojeća formula suštinski osveži, što će možda zaista postati nemoguća misija za Kruza i njegov tim.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve