Objavljen je treći triler Đorđa Bajića o inspektoru Limanu, „Jedno đubre manje, konačna verzija“ - novo zadovoljstvo zbog čitanja
Đorđe Bajić je nedavno objavio treći roman o inspektoru Nikoli Limanu, onom istom o kome je pisao u romanima „Smrt u ružičastom“ i „Umri, ljubavi!“.
Kako postiže sve to, pomislila sam, znajući da istovremeno radi nekoliko vrlo zahtevnih stvari: on je sa Zoranom Jankovićem koautor podkasta Filmoholik, tribine „Gnevni film“ u Domu omladine Beograda, časopisa „Vidimo se u bioskopu“, redovni je filmski kritičar „Vremena“.
Elem, nove dogodovštine Nikole Limana, srpskog Filipa Marloa, Đorđe Bajić je smestio u korice romana „Jedno đubre manje, konačna verzija“ u izdanju „Lagune“.
Konačna verzija
Naznaka u naslovu da se radi o konačnoj verziji, predstavlja uspomenu na roman istog naslova iz koga je ovaj novi, potekao. Naime, upravo objavljeno „Jedno đubre manje, konačna verzija“ je prerada davno rasprodatog romana „Jedno đubre manje“ iz 2015. godine, prvog romana sa Limanom kao glavnim likom. Romani „Smrt u ružičastom“ i „Umri, ljubavi!“ hronološki prethode priči romana „Jedno đubre manje“, iako su objavljeni kasnije (2021, 2023). Konačna verzija „Jednog đubreta manje“ je pročišćena i dorađena, bitno osvežena i sada u potpunosti uklopljena u serijal i postojeću hronologiju.
U jednom intervjuu Đorđe Bajić je najavio da više neće pisati o Nikoli Limanu, da mu je posvetio samo trilogiju, ali – ko zna. Jer, stvarnost o kojoj on piše je puna kriminala, treba to rešiti, a Nikola Liman ne deluje kao neko ko odustaje.
U prvom delu trilogije je rešavao tajanstvenu smrt plavokose lepotice, bivše žene ozloglašenog tajkuna koja je, očekivano, izazvala veliku medijsku pažnju pa samim tim i pritisak na Limana da što pre objavi ko je ubica čak iako taj to nije. U drugom delu trilogije nekoje krvnički ubio neodoljivog muškarca neposredno pred njegovu svadbu. Osumnjičeno je šest žena, a među njima je i advokatica koja je u strasnoj vezi sa Limanom.
Treći deo
U najnovijoj priči, u romanu „Jedno đubre manje, konačna verzija“, Liman rešava ubistvo Milidraga Milija Krstića, razmaženog prvenca Mitra Krstića, jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji. Ubijen je na sopstvenom rođendanu u poznatom beogradskom noćnom klubu, i to gutljaja najskupljeg šampanjca. Tu počinje priča o korumpiranom svetu, o svetu prevara, laži, demonstracije moći, noćnom životu Beograda, medijima…
Limanu nije nimalo lako da dopre do istine. A istina mu je neupitno važna. Da li je napad na sina bio upozorenje ocu? Ko povlači konce u ovoj smrtonosnoj igri? Ko je ubica sa kožnom psećom maskom koji teroriše Beograd?
Ko su Krstići
Fenomenalan triler, drži čitaoca kao da je britanski.
Plus se sve vreme pitate o kome li to piše Đorđe Bajić? Da Krstići nisu možda… pa onda vam kroz pamet promiču razni ljudi, vaši savremenici, koje, srećom, znate smo iz medija. Jer, ma koliko Đorđe Bajić to poricao, u njegovom romanu jesu i sadašnji Beograd i njegovi u žutoj štampi često viđeni Beograđani.
Oni koji se razumeju u to, kažu da je Đorđe Bajić u ovdašnjoj savremenoj literaturi učvrstio žanr uopšte, a da je konkretno zaslužan za triler.
Šta god. Njegov roman „Jedno đubre manje, konačna verzija“ leti pred očima čitaoca, zato što jedna rečenica zahteva narednu, zato što vas Liman navodi da sa njim odgonetate zapetljanu radnju od strane do strane, zato što vas baca u slike u kojima kao da ste i sami bili, i zato što za sve to vreme dok čitate, nema šanse da vam nešto drugo odvuče pažnju.
Trilogije vrlo lako prerastaju u tetralogiju – zavisi samo šta će pisac da odluči.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
