Jan Fabr, reditelj, koreograf, predavač, vizuelni umetnik, scenograf, pisac (redosled je nebitan) iz Belgije, rado je viđen i, smelo bi se reči, vrlo prihvaćen gost Beograda. Poput, na primer, Roberta Ćulija i Paola Mađelija.
Od 18. do 28. marta doći će opet, kao gostujući profesor Instituta za umetničku igru, i zbog promocije knjiga „Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača 21.veka“ , koju je objavio Institut za umetničku igru
Prvi put Jan Fabr je došao u Beograd zbog Bitefa, 1984. godine sa predstavom „Moć pozorišnih ludosti“ i osvojio jedine dve nagrade koje su dodeljene te godine – Specijalnu, i Politikinu nagradu.
Sledećeg puta je došao 2011, opet na Bitef ali i na Oktobarski salon. Njegova predstava „Prometej Pejzaž II“ je te godine otvorila Bitef, a na Oktobarcu je pokazao rad „I let myself drain (dwarf)“, instalaciju u okviru koje je bila izložena slika Jovana Popovića „Portret čoveka sa fesom“ iz kolekcije Narodnog muzeja. Kulturnom centru Beograda, organizatoru te likovne manifestacije, Jan Fabr je poklonio rad I am a one-man movemant, i time inicirao sadašnju kolekciju Oktobarski salon.
Naredne godine Fabr je došao zbog promocije svog prvog „Noćnog dnevnika 1978-1984“, koji je objavio Kulturni centar Beograda.
Zatim je 2017. opet došao na Bitef, sa „Olimpom“, predstavom koja je kao retko koja, bukvalno promenila poimanje pozorišne predstave. „Olimp“ je dobio Gran pri „Mira Trailović“ i Nagradu publike Bitefa.
Ujedno, ova predstava je bila istorijski događaj u životu direktnih televizijskih prenosa: kao što verovatno svi znaju, RTS je direktno prenosio predstavu „Olimp“ koja je trajala 24 časa. Nezvanično, zbog aplauza na kraju predstava je trajala 25 sati.
Tokom tog Bitefa, Kulturni centar Beograda promovisao je Fabrov drugi „Noćni dnevnik 1985-1991“
Naredni dolazak, 2020, imao je tri razloga: izložbu „Praznik malih prijatelja“ u Narodnom muzeju, premijeru monodrame „Noćni pisac“ u izvođenju Slobodana Beštića u Narodnom pozorištu, i promociju trećeg „Noćnog dnevnika 1992-1998“.
Ovog marta Jan Fabr dolazi na poziv Instituta za umetničku igru.
Aleksandar Ilić, koreograf i profesor Instituta, kaže za „Vreme“ da je ovaj najnoviji dolazak na neki način zamišljen još tad, pre četiri godine u Kulturnom centru čiji je on tada bio v.d. upravnik „kada je upriličen prvi susret i poznanstvo sa profesorima Instituta za umetničku igru“.
Kaže da je Fabr tada spojio Narodni muzej, Narodno pozorište i Kulturni centar, i smatra da je to ostavilo „neizbrisiv umetnički trag na 2020.godinu“.
Dodaje i da je Fabr izuzetno uticao na ovdašnju umetničku scenu .„Posle izvođenja predstave ’Olimp’, mnogo se toga promenilo u svesti naših igrača, koreografa i performera. Dozvolili smo sebi, prateći njegov rad, da pokušamo da sledimo ono što je on te godine nama ostavio u amanet.“
Promocija knjige „Od akcije do glumačke interpretacije – Smernice Jana Fabra za izvođača XXI veka“ zakazana je za 27. mart u Institutu za umetničku igru. Biće to četvrta knjiga u desetogodišnjem radu Instituta, a prethodile su joj monografija „Après“ Nemanje Maraša, „Labanotacija osnove“, Marka Mićića i „Modeliranje pedagoškog rada baletskih repetitora“ Tanje Vujisić Todorovske.
Promocija „Smernica“ biće u završnici desetodnevnog rada sa studentima svih nivoa Instituta, koje će u okviru „Jan Fabre Teaching Group“ podučavati instruktori Stela Hetler i Konor Doerti.
„Knjiga je vodič, a nikako metod, uputstvo za scenske umetnike. Ne želim da njen sadržaj postane dogma. Nastala je iz ljubavi prema izvođačima, sceni, igri, plesu“, rekao je ranije Jan Fabr.
