In memoriam
Kvinsi Džons (1933-2024): Čovek koji je stvarao istoriju muzike
Saradnja Kvinsija Džonsa sa Frenkom Sinatrom, Aretom Frenkin ili Majklom Džeksonom, zauvek je promenila shvatanje popularne muzike i utrla put današnjim muzičkim zvezdama
Nedavno se sa Krima vratila četnička dobrovoljačka jedinica koja je pružala pomoć kozacima u borbi za pripajanje Rusiji. Nekoliko momaka sa juga Srbije, u maskirnim uniformama – prvo se redovno javljalo „Kuriru“, a po povratku – dobili su svoj delić medijske pažnje. Osim u „Vestima“ na B92, pojavili su se u „Ćirilici“, gde su objasnili tok svoje paravojne operacije. Videli smo paradne uniforme – ambleme iz otadžbinskih ratova, urbane uniforme – u formi trenerki sa mrtvačkim glavama, šubare, gibanicu, kao i osnove moralno/političkog vaspitanja.
Četnički ček-point na Krimu je privukao pažnju i svetskih medija, snimali su ih Al Džazira, CNN, BBC i ko zna ko još. Kapiram ja da su brade, otpor NATO paktu i pravoslavna vezanost jaki motivi, ali ovakvi folklorni ispadi imaju svakako dublji smisao.
Prva misao ipak neka bude – pozitivna! Očigledno je kod nas u Srbiji poduže mirno, da ne kažem dosadno, pa različiti vikend ratnici nemaju gde da potroše višak patriotskog naboja i džebane. Nije dosta okupljanje na Ravnoj gori, ono malo pucnjave u vazduh za srpsku Novu i Božić i po svadbama. Srpstvo se onda brani na Krimu. Što se mene tiče, iako tako ne izgleda na prvi pogled, ovo je ohrabrujuća vest – idite igrajte se negde drugde.
Druga pomisao je ipak dramatičnija, jer ako vehabije odu u Siriju iz Sandžaka, četnici odu na Krim i ko zna gde još može da se ode na ratnu obuku – pre ili kasnije oni će se svi vratiti u Srbiju – i poželeće ovde da se igraju rata. Da li iko razmišlja kako da pacifikuje ove izviđače raznih boja i konfesija?
Naša diplomatija je munjevito reagovala kada je Ukrajina u promotivnom spotu sve države ex YU pokrila Velikom Hrvatskom. To je potpuno razumljivo, ali voleo bih da sam čuo ogradu naših zvaničnika od četničke intervencije. Ipak su delovali kao paravojska. Jedina koincidencija je da su se četnici vratili posle Vučićeve posete Moskvi. Mada verujem da su imali važnije teme za razgovor.
Kuriozitet koji nisam mogao da prenebregnem tiče se naše sklonosti da pronalazimo zemljake širom sveta. Sećate se – narandžasta revolucija u Ukrajini bila je pod uticajem, inspiracijom, a mnogi kažu i instrukcijama srpskog Otpora. Znači – mi smo u Ukrajinu već izvezli revoluciju, pa su posle došli četnici da podrže odvajanje Krima. U oba slučaja – previše petljanja u unutrašnje stvari druge države, za moj ukus. Nisam se osećao bezbednije – kada su se tokom bombardovanja u Beogradu „čuvarima mostova“ pridružili oni „kozački atamani“.
U „Ćirilici“ su se ponovo čule priče o tome ko, da izvinete, ima veću raketu – Ameri ili Rusi, pa dokle će da dobaci ta raketa, a ja se samo nadam da će sve to nekako da prođe bez angažmana Srbije. Ajde mi da preskočimo jedan krug.
Naši vikend ratnici pokazali su osetljivost da prepoznaju druge Srbe koji rade za protivničku stranu. Na Krimu se, dakle, desio srpsko–srpski konflikt! Aman ljudi, nemojte da se brukamo u gostima.
No, jedna izviđačka grupa uvek na Balkanu rađa svoju reakciju u komšiluku. Četnička ekskurzija na Krimu provocirala je, navodno, hrvatske domoljube, da ne kažem ustaše, da se organizuju i odu na ukrajinsku stranu. Komšije su se prepoznale sa druge strane u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta cjelovite Ukrajine. Krim mu tu dođe ko SAO Krajina. Svako se češe gde ga svrbi, a u onom promotivnom spotu ipak je bila velika Hrvatska. Znači, malo je falilo da se Srbi i Hrvati uvate za gušu, ali ovog puta na teritoriji treće zemlje. Izvozimo nacionalističko pumpanje kao u onoj predizbornoj mantri u saradnji na treća tržišta! Mi imamo prednost jer imamo bolji sporazum sa Rusima.
Dok gledam ex YU vikend ratnike, uz ukrajinske autohtone ultranacionaliste koji odbijaju da predaju naoružanje, uz globalno zveckanje oružjem – ja mogu samo duboko da razumem obične ljude u toj zemlji, koja se, baš kao i mi tokom devedesetih, našla na zamišljenoj liniji razdvajanja velikih sila i velikih interesa. Njih po pravilu boli dupe za običan svet – koji kao i zdrav razum postaje kolateralna šteta.
Zato nemam razumevanja za potrebu da se uključimo u svaki globalni konflikt u suludoj želji da isteramo našu malu, lokalnu istinu. Svet je već jednom podeljen, tokom Drugog svetskog rata, i to na Krimu. Tužna istina je da se Otpor prvo raspao baš na domaćem terenu, da su četnici ostali tema za Radoša Bajića i „Ravnu goru“ i da će Amerikanci i Rusi umeti da se igraju hladnog rata i bez naše pomoći. Iskreno se nadam.
Saradnja Kvinsija Džonsa sa Frenkom Sinatrom, Aretom Frenkin ili Majklom Džeksonom, zauvek je promenila shvatanje popularne muzike i utrla put današnjim muzičkim zvezdama
Jubilarnu 20. „Slobodnu zonu“ otvaraju dva kanska pobednika. Za iduću godinu, organizatori ovog festivala angažovanog filma najavljuju promenu
Povodom 30 godina od smrti legendarnog rok muzičara Milana Mladenovića, ovog utorka će biti otvoren njegov Legat sa stalnom postavkom u Narodnoj biblioteci Srbije
Međunarodna organizacija IFLA podržava Bibliotekarsko društvo Srbije i ukazuje da Tarifa nije usaglašena sa međunarodnim zakonim
Na Dan žalosti, u subotu, počeli su radovi na proširenju Bulevara vojvode Bojovića u zoni Beogradske tvrđave javlja Evropa Nostra Srbija i traži od nadležnih da hitno obustave radove
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve