img
Loader
Beograd, 20°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Knjige

Jaka ženska ruka

12. januar 2011, 14:46 Teofil Pančić
Copied

Zbirke priča Lamije Begagić i Tanje Mravak kao da povezuje tihi weltschmerz života na potmulo nezadovoljavajućem "repeatu"

Nešto se kanda dešava sa ženama tamo preko Drine, a naročito preko Dunava i Bosuta: ovakva eksplozija ženske literarne kreativnosti, do te mere jaka da je muškobanjastije kolege doslovno marginalizovala, to je fenomen koji se ne pamti za živoga hadžije. Uzmite u obzir činjenicu da ovo nije nikakvo retoričko preterivanje, naprotiv: evo, među desetak najboljih romana i zbirki priča iz upravo minule godine u Hrvatskoj, jedva ćeš namaći jednu-dve knjige pisane dlakavom muškom ručerdom! Žene pomeše sve, i neka su! Vala je i bilo vreme…

Ovde, u Srbijici, ne dešavaju se ni mnogo manje revolucionarni pomaci od ovog, štaviše, kad pogledaš spisak finalista NIN-ove nagrade rekao bi da smo zaglavljeni u vremenskoj kapsuli koja je, gaddemit, u kritičnom trenutku ostala bez goriva, da se ne dešava i ne pomiče ama baš ništa, osim, gle, bljeska senzacionalne spoznaje da gazda Miličkova „Narodna knjiga“ nije mrtva, nego samo malo čudno miriše… Pardon, nije to sladunjavi posmrtni miris NK, nego se to njen neumrli duh vije nad vodama i razvejava na sve strane… Šalu (?) na stranu, stvarnost i onaj otužni spisak dva su sasvim različita entiteta, ali opet, fakat je da nam ovde jedan dobar veliki prevrat – pa donele ga ženske ili muške ruke, ne pravimo pitanje – i dalje nekako izmiče, i dalje više obećava i nagoveštava nego što ga ima. No, to je d(r)uga priča. Bolje da se mi posvetimo pr(a)vim pričama…

Dugo se, celih pet godina, čekalo na drugu knjigu Lamije Begagić, onu poslovičnu Drugu Knjigu koja, uvrežilo se da se smatra, pokazuje imamo li Pisca ili se nekome samo omaklo jednom da stvori nešto manje ili više vredno pažnje, ali mu se taj propust više neće ponoviti. Lamija Begagić je „pripovednim lancem“ zvanim Godišnjica mature (v. Vreme br. 809) najavila da ne namerava da se u književnosti zadrži tek jednu sezonu. Pola decenije kasnije, Zeničanka koja, štono kažu, živi i radi u Sarajevu objavila je novu zbirku pripovedaka, knjižuljak od nešto ispod stotinu strana Jednosmjerno (Fabrika knjiga, Beograd 2010), što bi valjda imao biti taj prizivani „čas istine“ glede njenog potencijala. Hm, zar necelih stotinak straničica nakon pet godina ćutnje?! Pa dobro, niti su svi Tolstoji, niti to nešto mora da znači: svako ima svoj ritam stvaranja.

Jednosmjerno je, sasvim u skladu s naslovom, knjižica svedenih, škrtastih naracija o ljudima zaglavljenim u sopstvenim životima, natruhlim vezama i sparušenim brakovima, u zagušljivim gradićima i jedva nešto prozračnijim gradovima Bosne/Balkana, ljudima brižljivo ograđenim od mogućnosti sagledavanja sopstvenog pada (u kojem, pak, nema ničega dramatičnog, nego tek potmulo razočaravajućeg, što je najgore od svega…) kordonima sastavljenim od dece, pasa, kućanskih aparata, sitnih poroka ili već bilo čega što kako-tako premošćava sve strahotniji zjap između ovog i bilo kojeg od sledećih dana. Okosnica većine priča karusel je muško-ženskih (ali i žensko-ženskih, kao i priči Put u out, jednoj od boljih u zbirci) odnosa u kojima s godinama raste zbir Neizrečenog koje prerasta u Neizrecivo, želja za bekstvom u prostoru – koje nekako jeste pokušaj resetujućeg bekstva od sopstvenih života čak i onda (ili: naročito onda) kada se preduzima zajednički, udvoje! – ako je već nemoguće neko suštinskije. Kretanje, onoliko koliko ga ima, zaista je jednosmerno: ponajčešće u pravcu koji je utoliko pogrešniji ukoliko se usrdnije njime krenulo. Nema kod Lamije B. i njenih likova Velikih, dramatičnih reči i gesta, nema bučnih i gromovitih tragedija i lomova, nego je sve stišano, trenuci sreće i razumevanja naznačeni su tako da ih prepoznaš kad već prođu, međuljudski ponori zjape kao provalije, čitalac će ih jasno videti, ali u njih nekako niko uistinu ne upada nego svi nekako lebde nad njima, kaogod oni veseljaci u crtaćima, koji spokojno levitiraju nad ambisom sve dok se ne sete da ne umeju da lete. Tako je nekako i sa Lamijinim likovima: prekretnice u njihovim životima pojavljuju se, ili pak izostaju, više između redova nego unutar njih. Jednosmjerno ne donosi mnogo toga novog u odnosu na prvenac, ali Begagićeva se ovom zbirkom (moji favoriti: Putnici, Tampa trampa, Tamo je moje tu, Kad se izvučemo iz ovoga, Ludilo dobra knjiga, Njih troje, Upecani…) potvrđuje kao spisateljica sasvim prepoznatljivog autorskog glasa, znate ono, kao Alison Moyet: u stanju je, svojom interpretacijom, da nam i sasvim oveštalu pesmicu učini bliskom i toplom…

Ako vam ime Tanje Mravak ne znači ništa, to nije zato što se radi o spisateljici iz Hrvatske, nego zato što sve do sasvim nedavno ni tamo njeno ime nije u „književnim krugovima“ značilo gotovo ništa; uostalom, Mravak (Maravkova?) i ne dolazi iz tog „književnog sveta“ u onom smarajuće rodoskvrnom, strogo cehovskom smislu: „u civilu“, ova tridesetšestogodišnjakinja iz Sinja radi u splitskom Centru za autizam.

Kako god, nakon izlaska Tanjinog proznog prvenca, zbirke pretežno kratkih priča Moramo razgovarati (Algoritam, Zagreb 2010) vreme je da ovo ime jako dobro zapamtite; ako dođete do njene knjige, ona će se ionako već pobrinuti za to da ga više nikada ne zaboravite. Radi se, naime, o tome da je zbirka Moramo razgovarati jedan od najupečatljivijih proznih debija na celom području na kojem svoj jezik muče i razvlače Hrvati, Srbi, Bošnjaci i ostali Crnogorci u poslednjih bar desetak godina!

Nije teško naći niz „spoljnih“ srodnosti između Tanjine i Lamijine knjige: po desetak priča na jedva nešto ispod, to jest u Tanjinom slučaju iznad stotinak stranica; ljubavno-bračna tematika kao dominantna poveznica; tihi weltschmerz života na večitom, potmulo nezadovoljavajućem repeatu; zagušljivi odnosi u svekolikom zagušljivom okruženju… Na drugoj strani, Tanjini su junaci i junakinje mahom na-pragu-sredovečnosti, na kojem svakako neće ostati, i na-pragu-srednje-klase, na kojem bogami ostati hoće, a sve to u savremenoj Dalmaciji, manje onoj priobalnoj, više onoj „vlaškoj“, u kojoj te kandže dinarske violentnosti i pomalo „plemenskog“ miljea stežu u opakoj koordinaciji sa negovanim kandžicama sveprisutnog turborimokatolicizma… Ako vam to zvuči kao Ante Tomić provučen kroz cinizam i mrak jednog Bunjuela, pa još uz prstohvat Pazolinija ili tako nekog mediteranskog otpadnika, nije vas za kriviti, ali Tanja Mravak zapravo ne „liči“ ni na koga od njih: njen je svet sve to, ali opet nekako posve drugačije, kao bez direktnih predšasnika i uzora, a opet bez imalo egzibicionišuće želje za formalnom (formalističkom?) originalnošću. I pri tome, te su priče veoma, veoma ženske, ali baš nikada na onaj jalovi ideologizujući i nadrifeministvujušči način, kojeg se obično, kao više socijalnog nego literarnog pomagala (jer literarno i nije), znaju dohvatiti manje nadarene koleginice. Među petnaest priča nema ni jedne jedine slabašnije, možda je poneka solidna, sve su ostale u blaženom rasponu od odličnih do antologijskih. Tanja Mravak je literarno otkriće prvog reda, dokaz da i u književnosti ima života pre smrti, ma koliko to nama odavde ponekad izgledalo kao „neprovje(t)rena glasina“!

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure