Izložba
Umetnici moraju od nečega da žive
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Mladi francuski balet (Jeune Ballet de France – JBF); Centar Sava
Zahvaljujući Francuskom kulturnom centru, svake godine, negde u proleće (možda baš zbog blizine Svetskog dana igre, 29. aprila), Beogradu bude priređeno po jedno izuzetno gostovanje francuskog baleta. Ove godine Mladi francuski balet (JBF) svoju dvonedeljnu turneju po Jugoslaviji završio je nastupom na već uobučajenom mestu zbivanja ovih aprilskih baletskih svetkovina, u Centru Sava.
Kao profesionalna igračka trupa, JBF okuplja dvadesetak igrača iz celog sveta koji imaju između 17 i 20 godina, nudeći im jednogodišnji angažman, tj. redovan scenski nastup, turneje, igranje različitih repertoara, kao i rad sa vrhunskim pedagozima. Osnovan je 1983. godine na inicijativu Roberta Bertjea, direktora Muzičke omladine Francuske, koji je i danas predsednik i umetnički direktor JBF-a. Naročit kvalitet baletskog obrazovanja, sam način rada, Mladi francuski balet pokušava da prenese i drugim sredinama, pa tako već deset godina ova trupa odlazi na turneje u razne zemlje u kojima održava dvonedeljne kreativne radionice sa „domaćim“ mladim baletskim igračima. Ovogodišnja, jugoslovenska turneja obuhvatila je četiri grada (Podgoricu, Kragujevac, Novi Sad i Beograd), dok se dvonedeljna radionica održavala u Novom Sadu. Sa dvadeset igrača koji su prošli audiciju, tj. učenika baletske škole iz Novog Sada i „Lujo Davičo“ iz Beograda radili su majstori baleta: Jean-Paul Gravier, Eric Camillo i James Amar. Rezultat ove saradnje je Bal kadeta.
Ovim baletom otvoreno je beogradsko veče. U dekoru i kostimima London City Balleta, na muziku valcera Johana Štrausa (mlađeg) razvijala se pitka priča, u kojoj je akcenat stavljen na živahnu, poletnu igru, mekoću i elastičnost pokreta, odličnu glumu. Imajući priliku da istovremeno gledamo (ne i poredimo) naše i igrače JBF-a, moramo primetiti da je baletska škola koju prolaze naši igrači evidentno drugačija od škola iz kojih su potekli gostujući igrači. Karakterišu je izvesna (i tako naša) stegnutost, zatvorenost pokreta. Zato je gostovanje JBF-a, kao ostvarena saradnja sa svetom, od neprocenjivog značaja za naše mlade talente, jer su imali priliku da se upoznaju sa jednim novim pristupom umetnosti igre. Svet je ovoga puta došao u pohod nama, ali da bismo mi bili spremni za pohod u svet, moramo proći kroz mnogo temeljnije, „otvorenije“ baletsko obrazovanje.
Baletom Tri musketara imali smo priliku da uočimo odličnu tehniku igrača JBF-a. Kroz njihovu igru kao da smo čitali postulat ove trupe – tehnika, pa sve ostalo (plastičnost pokreta, interpretacija…). U nastavku programa videli smo i „ostalo“ – dakle, u jednom savremenom komadu i u oko petnaestak neoklasičnih minijatura prema muzici najpoznatijih francuskih šansona. Rečju, pravo praznično veče i ne samo za ljubitelje baleta.
S druge strane, treba reći da igrači JBF-a, pored zavidnog izvođačkog kvaliteta, još nisu dostigli nivo baletskog umeća kojim bi se svrstali u prvoklasan baletski milje. Pred njima i dalje stoji put učenja, uvežbavanja, sticanja iskustva, ali samim tim što su stigli do ansambla JBF-a i što su im vrata širom otvorena za dalje usavršavanje i napredovanje, za očekivati je da će mnogi ostvariti sjajne karijere.
Kako reče gospodin Bertje, cilj Mladog francuskog baleta i nije da prikaže savršenstvo, „već da probudi želju da se o igri sazna više, da se vidi više i, zašto ne, i bolje“. Prema njegovim rečima, JBF ne postoji da bi proizvodio baletske zvezde (premda statistika govori drugačije), već da kod mladih igrača razvije osećanje da je igra pre svega zadovoljstvo. Zato je valjda i sama završnica ovog baletskog spektakla, izlaskom svih igrača na scenu u veselo dizajniranim kostimima i njihovim nesputanim i nadahnutim plesom, simbolično, apoteoza najdublje suštine JBF-a tj. igre kao zadovoljstva.
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve