Idol Pepeljuga

Sećate li se akcije „Lepše je sa kulturom“? U našim medijima, kulturu je uglavnom promovisalo nadležno ministarstvo, što je normalno, ali su kampanje uvek ličile na direktive narodu da se hitno popravi. U poslednje vreme, privatnici su uzeli stvar u svoje ruke, pa uz dnevne novine narod kupuje knjige, ili zavaljen u fotelju putem telešopa kupuje – klasiku. Video sam reklamu u kojoj nam valjaju komplet CD-ova s vrhunskim delima klasične muzike. Onaj što nas navlači, ne gubi vreme na hvaljenje robe – već ističe izuzetno povoljnu cenu. Dobijamo i neki bonus, svojevrstan koktel hitova, za sva raspoloženja. Međutim, magija marketinga tu ne prestaje – jer ljudima treba približiti klasične kompozitore. Sudeći po reklami i oni su ljudi, sa svojim manama – Mocart je voleo bilijar, Musorgski je pio da te bog sačuva, a Betoven je čuo muziku u glavi (čudno zar ne). Ovo komšijsko opanjkavanje velikana, pretpostavljam, trebalo bi da nam ih omili i zaintrigira da kupimo diskove s njihovom muzikom. Posle možemo uz Mocarta da cepamo bilijar, uz ruske klasike da pijemo, a uz gluvaća da vičemo do mile volje.

Talas kulture zapljusnuo je i GSP. Šoferi su dobili bukvicu s pravilima lepog ponašanja, a putnicima je zabranjeno da ubuduće šifonjere, domaće životinje ili ostale kabaste predemete transportuju javnim prevozom. Nema narodnjaka kod majstora, nema poluizgorele cigarete u uglu usana, leti nema maljavih grudi i peškirčeta oko vrata. Sve po propisu i kulturno. Prilog u vestima TV B92 donekle demantuje gradsku upravu, jer je simpatična plavuša novinarka bez problema unela stolicu i sedela pored majstora, evidentno oduševljenog putnicom. Problem može nastati kod kondukterâ, koji su po prirodi posla mnogo više u dodiru s narodom. Narodu, opet, najmanje smetaju narodnjaci jer putovanje kod nas oduvek prati poznata muzička podloga. Možda su gorepomenuti klasici rešenje.

BK televizija ovih dana privodi kraju izbor za Pop Idola, a u finalu su se našle dve devojke. Stvar se svela na istorijski ili arhetipski izbor između severa i juga. Cveta je Vojvođanka, dete „Muzičkog tobogana“, s nastupom i glasom soul i r&b pevačice. Ana je s juga, vunderkind (ko Ceca), volela je Draganu Mirković, i kad peva kosovske pesme, čujemo melodiju juga uprkos (ili pored) tome što je završila srednju muzičku školu. Deca su delila autograme, provodila vreme u Karićevoj vili, stekla fan klubove i živela životom zvezde. Posle izbora, jedna od njih treba ponovo da postane Pepeljuga, a drugu čeka takmičenje za svetskog Idola. Imam utisak da su obe već toliko inficirane estradom da povratka više nema, a da li će pobediti sever ili jug, odlučiće gledaoci. Sličnu priču video sam u školskom programu RTS-a, gde je predstavljena Ekonomska škola u Valjevu. Profesor ONO i DSZ (ili možda fiskulturnik) organizovao je školsku televiziju. Devojke iz Ekonomske imaju priliku da se na vreme oprobaju pred kamerom i same shvate da li je taj posao za njih. Lepo reče jedna učenica – trema je bila toliko strašna da se posle probnog snimanja odlučila za kurs iz šivenja. To se zove medijsko obrazovanje.

Ovih dana mnogo se govori o humanizmu i solidarnosti. Imamo aktuelan povod i od ljudi se očekuje da pomognu. Ipak, jedan prilog sa VMA danima mi ne izbija iz glave jer smo saznali prve rezultate akcije zaveštavanja organa. Već je registrovano oko 3500 donatora, među kojima su mladi u značajnoj većini. Spremnost da se nekome na taj način spase život, bilo kada i bilo gde (kao i kod davalaca krvi), predstavlja stepenicu iznad jednostavnog odgovora na apele za pomoć ugroženima, koji se zasnivaju delom i na griži savesti. Laknulo mi je zbog činjenice da su mladi humaniji, naročito posle slika mladih huligana, ili polupijanih srednjoškolaca demonstranata.

Na kraju, skrećem vam pažnju na eksperiment koji sa pet poslanika provodi produkcija VIN-a. Poslanici su se obavezali da prežive mesec dana s prosečnom platom. Kao što smo mogli da zamislimo, poslanica iz G17 plus je sračunala dnevni budžet, pa krcka, socijalista se ispomaže zalihama, poslanica DS-a naručuje jeftina jela u restoranu, a slavni radikal Vučić već prve nedelje je potrošio čitavu sumu. Platio gorivo i klopu u Kosovskoj Mitrovici, nahranio decu i odneo poklon prijateljima za Mladence. Kad su mu rekli da ne ume da se igra, ni da ekonomiše – čik mu prigovori i reci koju stavku je mogao da izbaci.

Zaključak – patriote troše najviše!