Idealan kandidat

Srbijicom će dakle, do daljnjeg, predsedavati Milanče Milutinović, koji je svojevremeno dobio Šešelja u drugom krugu. Televizije su se pripremile za napetu izbornu noć, ali je već oko 20h postalo jasno da smo podbacili, pa se snalazio ko je kako umeo. BK televizija je tokom izbora debitovala sa principom slika plus dve linije teksta, što je za ovdašnjeg prosečnog tv-gledaoca nedostižna količina informacija. Kandidati su se pojavili u sitne sate, ništa novo nisu imali da izjave, a dašak napetosti je dao Čeda Jovanović najavljujući nove-nove izbore i to već za nedelju dana. DSS je Koštunicu proglasio pobednikom, prema revidiranim izbornim spiskovima. Pred izbore su bili upadljivi spotovi u kojima mladi s tetoviranim biračkim kutijama najavljuju da će glasati, samo dok još malo nabiju bicepse u teretani. Kao za inat, na mom biračkom mestu, u susednoj prostoriji je bodi-bilding klub gde je bilo više ljudi nego na biralištu.

Najfrekventnija reč u izbornoj noći bila je APSTINENT. Više od polovine biračkog tela apstiniralo je, što zvuči asketski, gotovo monaški. Glad se tako može nazvati postom, lenjost – svesnim izbegavanjem aktivnosti, seksualna neispunjenost – čednošću. Više od polovine Srbije neće dakle ni jesti, ni piti, ni opštiti ni glasati, samo da nam Milanče potraje do kraja mandata. Takvu podršku nije uživao ni Milošević.

Trenutno je mnogo zanimljivije pratiti predizborne aktivnosti u Crnoj Gori. Na državnoj televiziji, u emisiji maštovitog naziva „Press“ svaka dva minuta smenjuju se radikali, Milovi, Bulatovićevi, Titovi, oni što su komunisti, a ne vole Tita, Bošnjaci, Albanci, za Jogi letače nisam sto posto siguran. Između nastupa, gde se po pravilu čita sa ručno ispisanih tabaka ‘artije, gledamo snimke skupova poglavito po mesnim zajednicama. Ovi što su za Jugoslaviju u spotove meću košarkaše (Jugoslavija pobjeđuje!), iako selektor nije pozvao mlađanog Šćepanovića. Na skupovima se vide uramljene slike i gobleni s haškim mučenikom (i/ ili) Šešeljem, jedino nisam video Moma. On se za sada javnosti obraća isključivo preko haških saopštenja, u pisanoj formi.

Na RTS-u je u ponedeljak emitovana reportaža o mladom lekaru koji je nakon uspešne karijere u Americi odlučio da se vrati u rodnu Srbiju. Naši, mladi i uspešni u svetu, pobegli su između ostalog i od RTS-a, a danas o njima gledamo srceparajuće storije. Bilo bi, naravno, fenomenalno da se ti ljudi vrate, ali šta im ovo društvo može ponuditi osim emisije na državnoj televiziji. Na kraju, poslednji krugovi izbora pokazali su da imamo sumnjive biračke spiskove. Našu dijasporu niko nije ni pomenuo, kao potencijalne birače ili posebnu izbornu jedinicu (kao u Hrvatskoj). Zamislite samo kako bi onda zanimljive bile predizborne kampanje, kada bi ovdašnji kandidati počeli da obilaze našince po svetu poput estradnih zvezdica.

Mnogo se televizije trude da vrate srpsku pamet u zemlju, pa sam na Pinku gledao kako je jedan naš smislio novi šah. Ima i udruženje klubova, igru promoviše Kasparov (valjda), biće i na internetu. Tabla šestougaona, tri konja, tri lovca, deset piona, a polja ko što je red crvena, bela i plava. U svemu smo nadmašili original, a pogotovo u genijalnoj ideji za novu figuru. Osim poznatih, u novom šahu postoji ŠPIJUN (dva crna i dva bela). Jedan je špijun kraljičin, a drugi kraljev – što je takođe deo nasleđa Mirinog i Slobinog vakta. Nedostaje samo još jedna figura – TELOHRANITELJ, koja bi bila veća od ostalih, ali neupadljivog oblika. Špijun skače svuda po trobojci, dakle – menja strane kako ‘oće, shodno razvoju situacije. Ko li će se samo prihvatiti laskave titule predsednika Novog šahovskog saveza, pošto je gospodin Vučela (po meni, idealan kandidat) već angažovan u Rukometnom savezu, a gospodin Velja preferira kontaktne sportove i kontakt-programe na čačanskoj televiziji. Politika je kažu kao šah, pa je izazov velik, a red je da i predsednik Saveza bude neka vlast.