Vodeći ljudi Clear Channel Corporation, jednog od najvećih američkih medijskih lanaca u kojem se nalazi oko hiljadu radio i dvadesetak televizijskih stanica, sačinili su spisak pesama čije emitovanje do daljnjeg treba zaustaviti, jerbo za njih nije vreme
Pored svega što se desilo u Njujorku i Vašingtonu u utorak 11. septembra i kasnije, u Americi je jedna naizgled marginalna vest uzbudila mnoge duhove i izazvala različite komentare. Naime, vodeći ljudi Clear Channel Corporation, jednog od najvećih američkih medijskih lanaca u kojem se nalazi oko 1200 radio i dvadesetak televizijskih stanica, sačinili su spisak od 150 pesama čije emitovanje do daljnjeg treba zaustaviti, jerbo za njih nije vreme. Amerika je u ratu, pa svakoj od pesama koje se mogu protumačiti kao cinične ili problematične na bilo koji način, te koje mogu uzbuditi prosečnog američkog građanina, nije mesto u američkom etru. Najčešći kriterijum, ali ne i jedini, kao što ćete videti, jeste prisustvo pojmova kao što su rušenje, let, pad, utorak, vatra, avion i slično.
Kada se ovaj spisak pregleda, vidi se da se među nepodesnim, što će reći zabranjenim pesmama nalazi sve i svašta, a sam spisak je zanimljiviji od bilo kakvog komentara. Najgore su, za mnoge očekivano, prošli Rage Against the Machine, pored čijeg imena na spisku stoji kratko „all songs“. Posle njih najveći broj zabranjenih pesama imaju AC/DC (7). Radi se o njihovim defetističkim napevima koji se mogu svakako protumačiti, kao što su Highway to Hell, Safe in New York, TNT, Dirty deeds… Ako ste pomislili da postoji nekakav predvidljiv sistem u odabiru nepoćudnih pesama, pokolebaće vas činjenica da je po broju pesama odmah posle veselih Australijanaca sledeća na spisku slavna četvorka iz Liverpula. Bitlsi imaju čak četiri nevesele pesme, plus po jedna iz solo karijera slavnog autorskog tandema Lenon-Makartni. A sad poslušajte koje su – A Day in the Life, Lucy in the Sky with Diamonds, Ticket to Ride, i – verovali ili ne – Makartnijev pesmuljak Ob–La–Di, Ob–La–Da. Veliki mora da je patriotizam i zabrinutost čelnika Clear Chanela kada su posumnjali da su bezobrazni Englezi još ’68. u bezbrižnoj pesmici o prolaznosti života zazivali Bin Ladenovo ime. Osim ovih, zabranjena je i Lenonova Imagine, himna novog svetskog poretka, kako su o njoj nedavno zborili ovdašnji kalajići i kalajićići, i Makartnijeva Live and Let Die. Znamo da su Bitlsi znali da naduvani izađu pred englesku kraljicu, pa ako oprez spram Bitlsa možemo da razumemo, kao i da naslutimo neprimerenost Sinatrine pesme New York, New York, Hendriksove Hey Joe, Ruby Tuesday Rolingstonsa, ili pesme Happeningsa See You in September, sve će zbuniti kada među inkriminisanim pesmama pronađu i What a Wonderful World Luja Armstronga.
Ako je moglo da se posumnja u korektnost dobroćudnog Armstronga, šta onda očekivati od Black Sabbath i njihove War Pigs, ili od grupe Metallica koja je zastupljena sa četiri pesme, među kojima je naravno i Seek and Destroy. The Clashova Rock the Casbah bila je poželjna pesma na američkim radio talasima u doba „Pustinjske oluje“, ali sada, eto, više nije zbog svojih sada neprijatnih istočnjačkih asocijacija, baš kao i Walk Like an Egyptian sastava the Bangles. Međutim, jedino je pesma Boba Dilana Knockin’ on Heaven’s Door zaslužila da bude zabranjena čak dva puta, i to i u Dilanovoj verziji, i u verziji Guns n’Roses.
Osim ovih, zanimljivo je i prisustvo Džerija Li Luisa sa Great Balls of Fire, Led Zeppelin sa Stairway to Heaven i Creedence Clearwater Revival sa Travelin’ Band. Tu su i Nine Inch Nails, sa Head Like a Hole, Peter Gabriel sa When You’re Falling ali i naizgled naivna Nena sa 99 Luft Balloons. Svaki spisak bez Elvisa je nepotpun, pa je Kralj zastupljen sa (You’re the) Devil in Disguise. Red Hot Chili Peppers su prisutni sa dve pesme Aeroplane, Under the Bridge, a Simon & Garfunkel samo sa Bridge Over Troubled Water. Brus Springstin i Soundgarden imaju po tri pesme, a Dorsi jednu ali važnu The End, možda zbog asocijacije na Kopolinu Apokalipsu sada. Prisustvo U2 sa pesmom Sunday Bloody Sunday očekivano je kao i prisustvo Alice In Chains sa četiri numere. Life during wartime Talking Headsa nije na spisku, ali je zato tu njihova Burning Down the House. Nepoželjne se i naizgled patriotske pesme Neil Diamonda (America) i Don McLeana (American Pie), ali i pesme Badi Holija (That’ll Be the Day), Lynyrd Skynyrda (Tuesday’s Gone), Stone Temple Pilotsa (Big Bang Baby) itd., itd…
R.E.M. je takođe na spisku, sa pesmom veoma prigodnog naslova – It’s the End of the World as We Know It.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
