U nedelju su održani lokalni izbori na Voždovcu, u Odžacima i Kostolcu. SNS je osvojio ubedljivu većinu, ali je situacija ponegde bila na ivici incidenta. Naročito napeto bilo je u selima oko Odžaka, gde su se sukobile pristalice SNS-a i SRS-a. Srednje slovo u skraćenici naziva partija koje se razlikuje, izgleda predstavlja taj Rubikon, promenu koju neki smatraju izdajom, a drugi (uključujući i prijatelje u EU i SAD) napretkom u procesu integracije.
Dok su se tako bivše partijske kolege mlatile, pardon, razmenjivale argumente sa i bez majica sa Šešeljevim likom, pojavili su se, zamislite bezobrazluka i provokacije – novinari! Slučaj ili ažurnost, tek bile su to kamere televizija Prva i B92, pa su zaraćene strane očas posla našle zajedničkog neprijatelja. Kao po komandi, agresija se preusmerila na sedmu silu, šta oni tu ima da snimaju, a opšte je poznato da su novinari univerzalne izdajice, koji samo žele da blate Srbiju, nemaju osećaj patriotizma niti partijske lojalnosti.
Tako je lokalna policija opet imala pune ruke posla. Jedan komandir je nasilniku (izvinjavam se unapred, ne znam partijsku pripadnost) doviknuo, jer ga očigledno poznaje: „Šta glumiš ti ovde, narodnog heroja!?“ Time je priča o istrazi koja traje povodom ovog slučaja danima u najmanju ruku neozbiljna, u svakom srpskom selu znaju ljudi ko šta ruča, koliko ko para ima, za koga glasa – a ovde se igramo serijala X-files.
Dopisnica B92, simpatična devojka Jovana Štetin, uspela je da uprkos napadima odradi uključenja tokom celog dana – treba joj odati priznanje na hrabrosti. Naročito što je taj batica u uniformi, što poznaje onog NN narodnog heroja, jer je s njim na „ti“, Jovani i novinarima rekao da im „ne garantuje bezbednost“ u dotičnom selu. Da li to znači da je Bački Gračac nekakvo žarište međunarodnog terorizma, do zuba naoružanih i na sve spremnih ekstremista političkih fanatika u paničnom strahu od novinara? Gde su specijalci, interventna, žandarmerija, Kobre, padobranci, zašto spavaju BIA i VOA, kakva savršena maska pospanog sela – nikad ne bih pomislio da im je tamo supertajna baza! Pa i Mladić se tako krio.
Niko mi ne garantuje bezbednost u Bačkom Gračacu, ali pitam ja vas, kao novinar: gde to još ne mogu da radim, dajte neki spisak, Belu knjigu, neću da me pojede mrak, ni bački ni banatski, ni naprednjački ni radikalni!
Da sam na mestu onog policajca, ispitao bih ja tog NN narodnog heroja u vezi sa onim ordenjem Jovanke Broz, što je onomad nestalo na sa’rani. Jel tamo bila 6. lička, jeste, jel u taj Bački Gračac tokom 8. ofanzive dovelo Ličane, ne znam, more bit. Ispitati!
Na isti način, samo mnogo, mnogo ozbiljnije, neki kriminalni „prvoborci“ u raznim majicama i konfesijama – prete Brankici Stanković i Aidi Ćorović. U emisiji televizije Prva „Stav Srbije“ bilo je govora o bezbednosti novinara, a naročito novinarki, jer tu osim mržnje prema profesiji postoji i otvorena i oslobođena mržnja prema njihovom polu. Pretnje su tada lične, seksualne, otvorene i mnogo direktnije. Iz knjige Brankice Stanković možete shvatiti da vas policija može zaštititi, ali da to ima ogromnu cenu – gotovo potpuni gubitak ličnog i profesionalnog života. Takođe, zaštita može postati sredstvo kontrole, baš kao u slučaju NN narodnog heroja – model je istovetan, jer niko neće javiti kada je u Bačkom Gračacu situacija ponovo normalizovana, pa novinari mogu ponovo da dođu. Tako ni Brankici ni Aidi godinama niko ne govori šta je sa snajperom i gde su mudžahedini.
Ovu mračnu situaciju prati TV spot o napadima na novinare, gde vidimo nekog paranoičnog mučenika koji se plaši i sopstvene senke. Od straha on ne može da prođe ulicama – naprosto, opasnost vreba sa svih strana. To vam je kao kada gledate crnu hroniku na televiziji i onda ne smete da izađete na ulicu, jer će vas pregaziti pijani vozač, pašće vam deo fasade na glavu, rikošetiraće metak od Nove godine, bićete svedok pljačke bankomata i kafanske tuče, a nelečeni psihopata u ubilačkom pohodu iz komšiluka baš vreba pred vašim vratima.
U dvadesetogodišnjem novinarskom radu, koji možete posmatrati kao 20-godina konstantnih pretnji, verujte, naučio sam sledeće. Nije kao u spotu. Mogu da vam dobacuju na ulici, grebu ključem kola (bez obzira na marku, boju i starost), lome retrovizore i savijaju brisače, pišu preteće poruke, mejlove ili ubacuju u sanduče, pišu po vratima, šalju SMS poruke, zovu telefonom sa nepoznatog broja ili inostranstva, uporno i dosadno, sačekuju ispred posla, koče naglo pred vama kada šetate decu – ali naučio sam sledeće. Policiji uvek prijavljujete događaj kada se već desi, a osnovni cilj koji pretnjama žele da postignu jeste upravo ono što vidite na reklami – da postanete paranoični. Policija će brzo utvrditi ko je ludak koji hoće da postavi 14 kilograma eksploziva potpredsedniku vlade, dakle reagovaće na nameru, ma kako suluda bila, ali novinari će uvek prvo da popiju batine. Zato bi lepo za promenu jednom – novinarima makar tokom lokalnih izbora u Bačkom Gračacu – garantovati bezbednost.
PS: Evo nekoliko pristojnijih SMS poruka za „Buđenje“ iz decembra. Ništa strašno.
„Jedite govna, stoko ustaška. Srbija vas je provalila. Letite uskoro.“
„Kurvetino, videćeš uskoro šta Srbija misli o tebi.“
„Stoko nevaspitana, jedi govna poganim ustima. Uskoro ćete biti u zatvoru, poganijo lopovska.“
„Videćete šta vam sledi kad istrunete u zatvoru, bitange.“
„Vratite nam naš lepi jutarnji program, bando ustaška. Idi na HRT pa njima puši urac, kurvetino.“
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
