Dokument sadrži i instrukcije da se deo teritorije Kraljevine Jugoslavije ustupi Bugarima i Rumunima i da se odmah po okupaciji pojača hrvatski entitet unutar okupirane teritorije, kaže direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić
Direktiva broj 25 kojom je nemački kancelar Adolf Hitler 28. marta 1941. godine naredio napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku, artefakt do koga je Srbija došla u posed na aukciji u Sjedinjenim Američkim Državama, od danas je izložen u Narodnom muzeju u Bogradu.
Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić izjavio je FoNetu da je taj artefakt, od izuzetne važnosti za istoriju, otkupljen na aukciji u SAD po izuzetno povoljnoj ceni za tu vrstu arhivalija od 42.500 američkih dolara.
Prema njegovim rečima, Srbija je na aukciji učestvovala sa 16 anonimnih učesnika, a prethodno su stručnjaci Muzeja žrtava genocida detektovali dokument i utvrdili njegovu autentičnost.
Ristić je istakao da je Muzej o aukciji obavestio, po standardnoj proceduri, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da su nakon toga odobrena sredstva, a da je procedura trajala šest dana.
Govoreći o Dekretu broj 25, Ristć je rekao da je to dokument koji u svojoj trećoj tački sadrži naredbu za bestijalno bombardovanje Beograda koje je usledilo 6. aprila 1941. godine i da je zbog svog sadržaja to „zastrašujući dokument“.
Foto: TanjugDokument je kupljen na aukciji za 42.500 američkih dolara
Ristić je objasnio da izloženi dokument sadrži i instrukcije da se deo teritorije Kraljevine Jugoslavije ustupi Bugarima i Rumunima i da se odmah po okupaciji pojača hrvatski entitet unutar okupirane teritorije kako bi se pojačao animozitet između Srba i Hrvata.
„Taj animozitet se na kraju pretvorio u bratoubilački rat kada je 10. aprila 1941 godine uspostavljena Nezavisna Država Hrvatska. Dakle, ovaj dokument je svojim sadržajem proizveo okupaciju naše zemlje, rasparčavanje, brutalnu smrt stotine hiljada ljudi, pripadnika srpskog naroda koji su stradali u genocidu koji je nad njima izvršila Hrvatska“, rekao je Ristić.
On kaže da je zastrašujuće kad shvatite da je to parče papira koje je proizvelo strašno stradanje Srba, Jevreja i Roma.
„To je jedan od dva dokumenta u čitavoj našoj istoriji, pored objave rata Austrougarske Kraljevini Srbije 28. jula 1914. koji su sudbinski promenili istoriju srpskog naroda i uvela ovo podneblje u dva svetska rata“, obrazložio je Ristić.
Dokument će biti izložen do 18. februara 2024 godine u Narodnom muzeju, istakao je Ristić, ukazavši da će nakon toga biti upućen Narodnoj biblioteci na analizu i restauraciju.
Ristić je istakao da dokument, sem autentičnog potpisa Adolfa Hitlera, sadrži i potpise njegovih saradnika, a da će analize utvrditi o čijim potpisima se radi, tako da će nas „nova saznanja o dokumentu tek iznenaditi“.
Dokument je izdat u 13 primeraka, u Srbiju je stigao „drugi original“, a sudbina ostalih primeraka i dalje nije poznata, zaključio je Ristić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Tonino Picula je u Strazburu govorio i o odnosu Srbije prema svom kulturnom nasleđu, a Evropski parlament je slučaj Generalštab ocenio kao rastuće političko mešanje u sistem zaštite
„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
Danas se različiti oblici filmske pop kulture – koji su dugo bili marginalizovani – sve više priznaju kao autorski. Upravo pop kultura, kao “kulturna koža”, prvi sloj, često najviše govori o nama. Slično se dešava i sa žanrovskim filmom – njegova varijanta umetničkog žanra ili takozvanog “uzdignutog žanrovskog filma” trenutno doživljava izvanredno vreme
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
