Izložba
Postmodernizam je prisutan
Radovi devetnaest umetnika na izložbi "Da li smo još uvek postmoderni?" u Kući legata pokazuju je postmodernizam, iako je zvanično trajao do kraja devedesetih, i dalje deo savremene umetnosti
Ljubica Vraneš, solistkinja Beogradske opere, Dejan Ristić direktor Muzeja žrtava genocida i Maja Gojković, ministarka kulture u tehničkoj vladi, pominju se kao mogući ministri kulture u novoj Vladi
Nova Vlada bi mogla da bude formirana do 15. marta, najavio je još u januaru predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pa je razumljivo zašto se o tome gotovo svakodnevno javno izjašnjavaju kandidati za ministarska mesta.
Pred Ministarstvom kulture je izgleda prilična gužva.
„Ako mene moja stranka jednog dana bude videla na mestu ministarke kulture, rado ću se odazvati pozivu“, rekla je u petak u velikom intervjuu „Kuriru“ Ljubica Vraneš, koja se kao politička poslenica predstavila javnosti u izbornoj noći, posle koje su tabloidi odgonetali ko je „ta lepa crnka u Guči šalu“ koja je stajala tik do Ane Brnabić dok je proglašavala pobedu SNS-a.
Tako se saznalo da je član Beogradske opere, mecosopran, i da je tri meseca pre izbora bila u žiriju emisije „Nikad nije kasno“ u kojoj je napravila pometnju iznenadnim duetom sa Harisom Džinovićem.
Osim toga, Ljubica Vraneš je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu gde je i magistrirala. Dobitnik je prve nagrade, kao i nagrade za najboljeg mecosoprana na takmičenju „Nikola Cvejić“ koju joj je dodelila profesorka Biserka Cvejić. Takođe, osvojila je i prvu nagradu na međunarodnom takmičenju „Petar Konjović“. Nastupala je na mnogim koncertima u Beogradu i Srbiji, pevala je u Temišvarskoj operi i u drugim operskim kućama širom Rumunije.
U svet politike, ušla je, kaže, tako što su „ljudi iz vrha Srbije prepoznali moju pripadnost narodu. Patriota sam i uvek ću raditi najbolje za svoju zemlju. Zato čistog srca podržavam politiku Aleksandra Vučića i sve što on radi.“
Onda je bila šesta na listi SNS-a, postala je narodna poslanica i pevala je himnu na početku predstavljanja projekta „Skok u budućnost – Srbija 2027“. Rekla je da će se kao poslanica baviti „kulturom, takođe mi je interesantno sve što je u vezi s dijasporom, želim da pomognem da naši ljudi budu u kontaktu s maticom, jer znam da naš narod vodi računa o Srbiji gde god se nalazi.“
Ljubica Vraneš nema nikakvog rukovodećeg iskustva ni u kulturi ni u bilo kojoj drugoj oblasti, ali je, kako kaže, „zainteresovana“ da brani stavove svoje stranke i stavove predsednika Aleksandra Vučića i celog tima. „Uverena sam da je s njima Srbija na dobrom putu“.
Dejan Ristić
Pre Ljubice Vraneš, kao o kandidatu za budućeg ministra kulture govorilo se o Dejanu Ristiću, vanstranačkoj ličnosti, trećem na listi SNS-a.
Dejan Ristić nije hteo ni da potvrdi ni da demantuje tu mogućnost.
Dejan Ristić je od maja 2021. direktor Muzeja žrtava genocida. Ocenjuje se da je do sada ovaj muzej ostvario vidne rezultate kao što su akvizicije spiska Diane Budisavljević i Hitlerove direktive, izložbe, i istraživanja.
Pominjan je kao novi ministar kulture još 2013. godine u rekonstruisanoj Vladi Srbije, za šta se navodno posebno zalagao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Nakon dolaska Ivana Tasovca na mesto ministra kulture te godine, Ristić je postao državni sekretar. Na istoj funkciji ostao je i u Vladi koju je u martu 2014. formirao Aleksandar Vučić.
Dejan Ristić diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, posebnu pažnju posvetio je istraživanju Holokausta, kao i njegovoj percepciji u posleratnom periodu. Bio je savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, koje je vodio Rasim Ljajić, a bio je zadužen za zaštitu vojnih memorijala, mesta stradanja i kulture sećanja, a 2012. je kao nestranačka ličnost postavljen za upravnika Narodne biblioteke.
Maja Gojković
Između Vraneš i Ristića je Maja Gojković, aktuelna ministarka kulture trenutno u tehničkoj Vladi.
Nedavno je za „Večernje novosti“ rekla da ne zna da li ostaje u novom kabinetu Vlade. „Mogla bih da vam odgovorim za nekih 15 dana“, pojasnila je.
A zatim je dodala: „Kao ministar nisam imala pun mandat, ali sam ponosna na rad i trud svoj i svog tima. Trebalo bi pre svega da se vrednuje ono što je urađeno za te tri godine. Mnogo još stvari mora da se preduzme, ovo je tek početak.“
Juče, prilikom otvaranja Male scene Narodnog pozorišta u Nišu, istakla je da je ovo prva novoizgrađena pozorišna scena u Srbiji nakon više decenija
„U vrlo kratkom roku, Ministarstvo kulture i Vlada Srbije izdvojili su za ovaj projekat 1,27 miliona evra i tako na delu pokazali koliko su ulaganje u kulturu i njena decentralizacija bitni za ukupni kvalitet života u jednoj zajednici”, naglasila je Gojković, i najavila da će u Pirotu, biti otvoren novi multifunkcionalni kulturni centar, da će Paraćin dobiti Muzej staklarstva, a Požarevac novu zgradu Galerije posvećenu Mileni Pavlović Barili a Čačak Muzej košarke.
„Odgovornom kulturnom politikom pokazali smo da država ne posmatra kulturu kao trošak, već kao mudru investiciju i zalog za budućnost. Za samo tri godine obnovili smo 108 objekata kulture širom Srbije i u znatnoj meri unapredili zakonsku regulativu, duboko svesni činjenice da je kultura oličenje naroda i države i jedan od najvažnijih stubova nacionalnog identiteta”, istakla je Maja Gojković.
Radovi devetnaest umetnika na izložbi "Da li smo još uvek postmoderni?" u Kući legata pokazuju je postmodernizam, iako je zvanično trajao do kraja devedesetih, i dalje deo savremene umetnosti
Jugoslovensko dramsko pozorište je svoju malu scenu nazvalo po Jovanu Ćirilovu svom upravniku, povodom desetogodišnjice njegove smrti
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve