fotografije u dodatku o šapcu: marija janković
Šabac je ove godine izdvojio sedam odsto iz gradskog budžeta za kulturu. Isto će učiniti i naredne. Otišli smo u Šabac s namerom da vidimo i saznamo kako rade
ustanove kulture u takvom gradu.
Lep, svetao dan pod prvim snegom i poslednjim suncem ove godine. Milica Simić, šef Kabineta gradonačelnika, naš domaćin i vodič kroz Šabac, organizovala nam je gust raspored: prvo Narodni muzej, da sagledamo istoriju Šapca i Mačve, zatim Sinagoga odnosno Muzej šabačkih Jevreja, pa Pozorište, Biblioteka u zgradi Vladičanskog dvora sa pre dve godine otvorenim Aneksom, i na kraju kratko kod gradonačelnika Nebojše Zelenovića. Kulturni centar grada i Arhiv, preostale dve ustanove kulture,
ostavljamo za neku drugu posetu.
A od jednog do drugog mesta, šetnja. Za naše prilike retko uređene ulice sa zgradama očuvanih fasada, širina Gradskog trga, ljudi koji u mimohodu primećuju jedni druge, i vazduh koji se lako diše.
Baš kako bi trebalo svuda da bude.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
