Izložba slika i kolaža Gorana Kosanovića „Rokenrol Kalendar“ u RTS klub galeriji, predstavlja spoj muzike i umetnosti na način koji evocira na mladalačko revolucionarno vreme i političke slobode
Najtačniji opis izložbe Gorana Kosanovića Rokenrol Kalendar (RTS klub-galerija, 19. novembar) bio bi – spoj muzike i umetnosti jer istražuje sintezu muzičke ikonografije i savremene vizuelne umetnosti.
Postavka se sastoji od slika i kolaža koji simbolično predstavljaju ključne momente u istoriji rokenrola. Na njima su stilizovane verzije omota najuticajnijih albuma, kao što su Never Mind the Bollocks grupe Sex Pistols, The Velvet Underground & Nico sa poznatom bananom Endija Vorhola, Dark Side of the Moon Pink Floyda, i drugi.
„Odabrao sam one albume koje volim, koji imaju zanimljive i prepoznatljive omote poznatih grupa“, kaže za portal „Vremena“ Goran Kosanović.
Izložba je, kaže rezultat rada u drugim oblastima ali na istu temu. Kosanović je, naime, autor podkasta „Rokenrol kalendar“ i istoimene rubrike na portalu RTS-a, te su tim povodima počele da nastaju slike koje sad pokazuje na izložbi.
„U svemu tome je moja ljubav prema rokenrolu“, kaže Kosanović.
U katalogu koji prati izložbu Miloš Mihajlović piše da je „Rokenrol Kalendar Gorana Kosanovića vizuelni dnevnik muzičkih preokreta i kulturnih revolucija koje su definisale drugo polovinu 20. veka. Njegova dela su hommage ne samo muzičkim ikonama, već i transformativnoj snazi rokenrola, koja je prešla granice žanra i postala pokretač društvenih i političkih promena. Kroz stilizovane prikaze albuma, Kosanović nas podseća na to kako su ovi muzički momenti postali kulturni simboli, istovremeno pružajući priliku posetiocima da preispitaju svoje sopstvene odnose prema muzici, umetnosti i vremenu kada je rokenrol oblikovao svet.
Izložba oživljava osećaj nostalgije, ali i intelektualnu radoznalost, stvarajući prostor za nova promišljanja o rokenrolu kao umetničkom, socijalnom i kulturnom fenomenu. Kosanovićeva umetnost, iako minimalistička, nosi duboku simboliku, evocirajući složene slojeve istorije roka i njegovog globalnog i lokalnog uticaja.“
Na izložbi je i, neizbežni, jugoslovenski rokenrol. Tu su Disciplina kičme, Deca Loših Muzičara, Idoli i slični njima kao primeri spoja globalnih fenomena rokenrola sa lokalnim kontekstom. A pre svega kao asocijacija na mladalački bunt, i političku slobodu.
Izložba je otvorena do 30. novembra.
Narodna biblioteka Srbije i vd. upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov oštro demantuju informaciju kojom je predstavljeno javnosti da je Jasmina Ninkov na čelu i Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda
Neki tegovi, neki okovi kojima smo okovani pre 30, 40 godina još uvek nas stežu i šta god pokušavali da uradimo, stalno se vraćamo, kao pas koji je vezan za lanac pa u momentu kada već pomisli da je slobodan, da će moći dalje da potrči, trgne ga lanac i on shvata da je još vezan, da ne može dalje, da se od slobode nalazi još dalje nego što je bio
Posle raznih otkazivanja, zabrana i bojkota, u, nadam se, poslednjoj sezoni nedavača budžeta za kulturu, naš najstariji i najveći džez festival, beogradski, oglasio se tek pred samo održavanje, bez uobičajene institucionalne pompe ušminkanih korisnika državnog novca. Kasni start i slabije finansiranje svakako su među važnijim razlozima obuhvatne oseke 41. izdanja BJF, ali nije sve loše: manje stranih izveštača, izostanak pratećih aktivnosti (foto-izložbe, promocije izdanja...), manje šankova za donekle proređenu publiku, ali i trajanje svedeno na četiri dana, pri čemu dve od tih večeri nisu bile preopterećene ponoćnim koncertima. Vrhunaca za pamćenje kao i uvek, a i neke pouke su tu
Mlada globalna španska zvezda Rosalia upravo je objavila revolucionaran album – pravi događaj sezone, koji vizionarski ukršta klasiku, pop i flamenko
Igra, režija Milica Kralj, dramaturškinja Mila Milošević, igraju Ljiljana Slović, Vladan Milić, Vučić Perović, Uroš Jovčić, Milica Janketić, Katarina Marković, Teodora Ristovski
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
