Gojko Božović je ovogodišnji dobitnik nagrade Velika bazjaška povelja koju dodeljuje Savez Srba u Rumuniji. Ta vest je skrenula pažnju i na veliko nastojanje srpske manjine u Rumuniji da ostanu povezani sa maticom
Vest da je Gojko Božović ovogodišnji dobitnik nagrade Velika bazjaška povelja, osim i pre svega na nagrađenog, skrenula je pažnju i na osnivače ove nagrade.
Krenimo redom.
Gojko Božović je ovu nagradu dobio za ukupan pesnički opus, jednoglasnom odlukom žirija.
Nagradu je osnovao Savez Srba u Rumuniji iz Temišvara, 1994. godine, u okviru manifestacije Dani Preobraženja Srba u Rumuniji, koja se održava od 16. do 19. avgusta u Temišvaru i podunavskim mestima u Rumuniji Bazjaš i Belobreška. U Bazjašu je istoimeni manastir po kome je ova nagrada dobila ime.
Među dosadašnjim dobitnicima Nagrade Velika bazjaška povelja nalaze se i Ivan V. Lalić, Miodrag Pavlović, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Branislav Petrović, Milosav Tešić, Duško Novaković, Dragan Jovanović Danilov, Stevan Tontić, Nikola Vujčić i Đorđe Nešić.
Gojko Božović za „Vreme“ kaže da je nagradom počašćen, da o njenoj veličini najbolje govori izbor dosadašnjih dobitnika, ali i da se o njoj, pa i o Savezu Srba u Rumuniji koji ju je osnovao, ovde malo zna iako je njihovo nastojanje da ostanu spojeni sa maticom očigledno i veliko.
„Srbi u Rumuniji su mala zajednica, ima ih jedva malo više od 20.000, uglavnom su skoncentrisani u Temišvaru i okolini i mestima na rumunskoj strani dunavske klisure. Posle doba Čaušeškog i njegove verzije komunističkog nacionalizma, demokratske promene su donele olakšanje srpskoj zajednici u Rumuniji, kao i ulazak Rumunije u Evropsku uniju“, kaže Gojko Božović.
Objašnjava da je „to zajednica s dugom tradicijom i uzbudljivom i nimalo jednostavnom istorijom. Iz nje su iznikla velika imena kulturne, društvene i političke istorije, od kojih su neka prevazišla razmere i Rumunije i Srbije.“
Gojko Božović kaže da „Srbi u Rumuniji imaju značajnu kulturnu delatnost“, da pored ostalog, organizuju Dane preobraženja Srba u Rumuniji, Dane srpske kulture u Rumuniji i Mini sajam srpske knjige u novembru u Temišvaru.
Posebno izdvaja da „Savez Srba u Rumuniji ima značajno izdavaštvo knjiga, na srpskom i na rumunskom jeziku, a objavljuje i časopis ’Književni život’, nedeljnik ’Naša reč’, časopise ’Novi temišvarski vesnik’ i ’Banatski almanah’. Nekoliko generacija srpskih pisaca u Rumuniji pišu različite književne žanrove i prepoznati su kako u srpskoj književnosti, tako i u savremenom rumunskom književnom i kulturnom životu.“
Književna nagrada Velika bazjaška povelja koju je dobio Gojko Božović, u Rumuniji ima nacionalnu prepoznatljivost.
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
Uhapšeni su osumnjičeni za krađu slike „Uspenje“ Zdravka Vučinića
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
