Sad je izvesno, vanrednih izbora u Srbiji neće biti bar još nekoliko meseci, inače bi moćni PUPS već sredio da se ulaznice za ove koncerte – Bob Dilan, Elton Džon, Erik Klepton – kupuju na nekoliko rata, uz poslednji ček od penzije. Jer, dolaze nam svetski umetnici uglavnom u svojim odmaklim šezdesetim, a i proslavljeni onih Šezdesetih godina prošlog veka. Novosrpski rečeno, ti brendovi trebalo bi da najviše privlače ciljnu grupu „starije od 55“. Osim što je u ovoj zemlji gotovo sve tumbe.
Računajući i Dilanov koncert, tri ovakve zvezdane večeri u sedam dana gotovo da su dovoljne da „nose“ veliki rok festival, ali razjedinjeni organizatori i nekoordinisana ponuda stavili su ovdašnju, ne preterano brojnu publiku na ozbiljne (najpre novčane) muke. Najslabije izglede (da ne kažemo, na kladionicama) ima ser Elton Džon (John, r. ‘47, kraljevski odlikovan ‘97. za borbu protiv side), verovatno jer najmanje odgovara ovdašnjem viđenju „legende“, a i jer su ulaznice za njegov nastup najskuplje (3950-8950). No, bucmasti, pompezni džet-seter je prvorazredni zabavljač, cene karata na njegovim evropskim nastupima prelaze po 100 evra, a ono što pruža vredi svake pare. Uostalom, tako je bilo i kad je prvi put posetio Beograd, na izvrsnom (čak i odlično ozvučenom) koncertu u neprijatnoj hali Pionir 1985.
Pretpostavimo da Elton ne dolazi ponovo baš sad jer hoće da podstakne sledeću gej-paradu, ili zato što je namerio da pazari neke igrače za ‘svoj’ FC Vatford. Upravo njegov status megazvezde i ekstravagantni imidž navode na zabludu da ništa bitno – osim filmske muzike – nije radio posle najbržeg/najprodavanijeg (i dobrotvornog) singla na svetu, njegove stare balade posvećene MM (premijerno ‘73) Candle In The Wind, koju je ‘97. „presvukao“ za pogreb druge tragične plavuše, svoje prijateljice i saučesnika u bulimiji ledi Daj(ane); i da mu diskografiju bogate samo kompilacije, DVD izdanja i sl. Mada ređe nego ranije, Elton objavljuje uvek bar solidne albume, u još jednom obnovljenom tandemu sa svojim klasičnim tekstopiscem Bernijem Topinom (Bernie Taupin). Njegov 28. studijski Peachtree Road (2004, Universal/Rocket) prvi je i od ‘70. naovamo bez sintisajzera. Bez hitova i van top-lista, ipak je prodat u više od četiri miliona primeraka! Usledio je autobiografski The Captain And The Kid (2006, Interscope/Mercury), nastavak priče o Eltonu i Berniju sa čuvenog Captain Fantastic And The Brown Dirt Cowboy (‘75, MCA/DJM, s odličnim CD reizdanjima), a i kritike su sjajne.
Sve te godine Elton nije prestajao da nastupa, s programom koji je odavno Greatest Hits/Best Of…Live, i u kome mnoge iznenađuje ne samo kao odličan pevač (mada je njegov tenor odavno, operacijom polipa na glasnim žicama, postao bariton) nego i vrhunski klavirista (za šta se u mladosti i školovao, uostalom). Dovoljno duhovit i dosetljiv da ne mora puno da se odmiče od svog instrumenta, Elton (srednjeg imena Herkules, zaista) na sceni se uopšte ne bavi elektronskim klavijaturama koje su eventualna diskretna podrška, a poseban kvalitet po običaju daje njegov vekovni prateći bend. Naime, takođe klasični i više puta sazivani Elton John Band pretrpeo je smrt prefinjenog basiste Dia Mareja (Dee Murray, ‘92. od raka) i odlazak živopisnog perkusioniste Reja Kupera (Ray Cooper), ali slavu i dalje pronose bubnjar Najdžel Olson (Nigel Olsson, ex Spencer Davis Group, Uriah Heep) i šef, plavokosi gitarista Dejvi Džonstoun (Davey Johnstone, ex Magna Carta, Meat Loaf, Alice Cooper). Ako ikako možete, ne propustite!
Autori timova Srbije i Crne Gore na Venecijanskom bijenalu arhitekture su iz Beograda. Prvi su odgovorili na zadati temu „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna“ spajajući pletivo sa arhitekturom, a drugi - među
Aleksandra Delič imenovana je za direktorku Šabačkog pozorišta pre nešto više od mesec dana, a njeni sukobi sa zaposlenima su svakodnevni. U Otvorenom pismu pobrojali su samo glavne od niza problema zbog kojih traže od Skupštine grada da je smeni
Izložba „Javnost arhitekture“, kojom se zaokružuje 20 godina Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), predlaže osnivanje Centra za arhitekturu s namerom da se ova najjavnija među umetnostima što više približi javnosti
Romani „Da li i kod tebe pljušti?“ Sonje Ćirić i „Umri, ljubavi“ Đorđa Bajića, autora „Vremena“ su u najužem izboru regionalne nagrade za najbolji triler godine
Napisani u trenucima kada je Markes bolovao od raka, memoarski zapisi "Priča o mom životu" predstavljali su potrebu da ispriča svoju životnu priču pre nego što ode
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
