Staro političko pravilo glasi: kada ne znaš šta ćeš, a i nemaš baš nameru da se pozabaviš nekim problemom, formiraj radnu grupu. Stiče se utisak da nešto radiš, da si nekome izašao u susret, a nisi se obavezao ni na šta.
Tehnička premijerka Ana Brnabić je u ponedeljak sa delegacijom Beogradske filharmonije razgovarala o izazovima sa kojima se susreću u svakodnevnom radu i problemima sa kojima se suočavaju i iskazala spremnost da podrži inicijative koje će doprineti boljem položaju umetnika i zaposlenih, saopšteno je iz Vlade.
Poziv iz Vlade usledio je desetak dana nakon što je Filharmonija jedan koncert u dvorani Kolarčeve zadužbine počela kao ni jedan do tada: orkestar se obratio publici s namerom da ukaže u kakvim nedostojnim uslovima žive i rade.
Rekli su da je „i posle više od dve godine od smrti Ivana Tasovca Beogradska filharmonija u v. d. statusu, da svoj stogodišnji jubilej slavi sa najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu, sa sramno malim budžetom iz godine u godinu, bez direktora, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već deset godina i bez čvrstih uverenja da će se zidati naša nova dvorana.“
Dobili su izuzetno veliki aplauz.
A od premijerke obećanje za formiranje radne grupe Ministarstva kulture koja bi se pozavavila njihovim problemima.
Odvojen sastanak sa rukovodstvom Srpskog narodnog pozorišta
Brnabić je, na odvojenom sastanku, juče primila i rukovodstvo novosadskog Srpskog narodnog pozorišta.
Tema i ovog razgovora bili su problemi umetnika, a premijerka je istakla značaj sektora kulture i ulogu Vlade u podršci umetnicima i institucijama kulture. Na sastanku je rečeno da bi na predstojećoj sednici Vlade trebalo da bude formirana Radna grupa Ministarstva kulture koja će imati zadatak izradu plana i strategije za sistemsko povećanje zarada svih zaposlenih u institucijama kulture.
Dogovoreno je da se sastanci u tom formatu nastave u narednom periodu, već naredne nedelje, kako bi se uspostavio redovan dijalog posredstvom koga bi se brzo i efikasno rešavala sva otvorena pitanja.
Brnabić je istakla da su vrata njene Vlade uvek otvorena i da će se nastaviti sa saradnjom i redovnim sastancima kako bi se pronašla najbolja rešenja za unapređenje sektora kulture i podršku umetnicima u Srbiji.
Pokušaj gašenja pobune
Pitanje je samo zašto su vlade Ane Brnabić u senci Beograda na vodi i projekata nalik izgradnje nacionalnog stadiona dozvolile da propadaju ključne institucije kulture.
Za socijalne i druge probleme u Srpskom narodnom pozorištu Brnabić se zainteresovala tek kada su članovi opere digli glas.
Oni su se uoči izvođenja opere „Seviljski berberin“ u Novom Sadu pre nedelju dana obratili publici i poput kolega iz Beogradske Filharmonije izneli u javnost svoj težak socijalni i materijalni položaj.
Rekli su da trenutna zarada koju primaju kao članovi orkestra „znatno zaostaje u odnosu na republički prosek, kao i u poređenju sa platama orkestara u našem regionu“, da zgrada u kojoj rade nije adekvatno održavana, da nemaju kiseonika i cirkulaciju vazduha na sceni.
Požalili su se i na nedostatak mogućnosti da angažuju prestižne gostujuće dirigente i soliste, što ograničava njihovu sposobnost da dosegnu vrhunske izvedbe koje zaslužuje publika.
„Ovo nije samo naša borba, već borba za integritet i ugled naše kulturne institucije i celokupne umetničke zajednice“, bili su saopštili muzičari Opere Srpskog narodnog pozorišta i pozvali i druge umetnike iz njihovog teatra – soliste, hor, baletske i dramske umetnike – da stanu uz njih.
Saopštenje Opere Srpskog narodnog pozorišta i baletskih igrača i igračica
To su i učinili.
Saopštenje Opere Srpskog narodnog pozorišta i baletskih igrača i igračica prenosimo u celosti:
„U poslednjih nekoliko dana javnost je uzburkala serija obraćanja profesionalnih umetničkih ansambala, koja je usledila posle upečatljivog apela muzičarki i muzičara Beogradske filharmonije.
Hor Opere Srpskog narodnog pozorišta i baletski igrači UJ Balet Srpskog narodnog
pozorišta se priključuju ovoj akciji pružajući podršku kolegama iz ostalih ansambala u našoj zemlji, a posebno svojim najbliskijim saradnicima, anamblima našeg pozorišta.
Istaći ćemo nekoliko problema različite prirode, koji, iz našeg ugla, godinama otežavaju ili
ugrožavaju rad i razvoj naših umetničkih jedinica, kao i lični život izvođača.
Niska primanja svakako imaju najveći uticaj na privatne živote zaposlenih i njihovih porodica.
Većina kolega je primorana da radi više poslova kako bi obezbedila egzistenciju. Zarada iz
meseca u mesec sve više kaska za republičkim prosekom. Ne razumemo zašto je naš rad
toliko devalvirao. Želimo da, kao izvođači sa velike scene našeg najstarijeg teatra,
postavimo pitanje na kom je mestu kultura u našoj državi?
Više od deset naših mladih kolega iz hora godinama radi honorarno uz mizerne nadoknade, koje primaju sa većim kašnjenjima, dok je broj stalno zaposlenih smanjen za više od dvadeset posto.
U baletu je situacija još drastičnija. Mladi plesači i plesačice, koji nose repertoar naše kuće, godinama žive u prekarijatu. Nerešen penzioni status stavlja baletske igrače u nemoguć materijalni položaj na kraju svoje kratke, ali izuzetno intenzivne karijere. To dalje rezultira nedostatkom radnih mesta za aktivne igrače.
Naši ansambli imaju sjajnu reputaciju stečenu višedecenijskim visokim nivoom izvođenja. Na to smo veoma ponosni i težimo da taj kvalitet održimo. Ovakvo postupanje ne vodi ka tome.
Ovom prilikom želimo da izrazimo solidarnost i zabrinutost i za kolege zaposlene u tehnici
SNP, čije zarade su skandalozno niske, a odgovornost, koju ta radna mesta nose, je često
veoma visoka.
Već dugi niz godina najčešći faktor direktnog ometanja radnog procesa predstavljaju i
određeni tehnički problemi sa zgradom pozorišta. Neophodno ih je što hitnije rešiti.
Takođe, smatramo da je za korišćenje punog potencijala kadra našeg pozorišta potreban
izdašniji budzet za produkcije, kao i da je ključno omogućavanje blagovremenog planiranja.
Posebno nam je važno da naglasimo koliko nam je stalo to toga da resorno ministarstvo
doživljavamo kao svog saveznika. Zapažamo i uvažavamo svaki pomak u pravcu boljitka i
ne negiramo trud i ulaganja određenih institucija i pojedinaca, no činjenice jesu da su naše plate u padu u odnosu na republički prosek, uslovi rada i dalje ometaju probe i predstave, a broj stalno zaposlenih pevača je znatno smanjen.
Želimo da se zahvalimo svim građanima, a pre svega našoj vernoj publici, na podršci i
razumevanju. Publika je naš najvažniji saveznik oduvek“.
Nakon svih ovih protestnih saopštenja je usledio poziv Ane Brnabić, očigledno zbog procene da bi protest u Beogradskoj filharmoniji i Srpskom narodnom pozorištu mogao da razbukta pobunu u zapostavljenim institucijama kulture. A i ne može da se sakrije od javnosti: veliki broj građana ide u pozorište.
