Vesna Pavlović
„Watching 01„
fotografije
16/01/03– 08/02/03
Salon Muzeja savremene umetnosti
Projekat Gledanje/Watching zamišljen je kao serija fotografija Vesne Pavlović koje će biti snimljene u različitim situacijama gledanja košarkaških utakmica u nekoliko faza od 2002. do 2005. godine. Waching 01 je prva serija fotografija koje je Vesna snimila u Beogradu od 29. avgusta do 8. septembra, za vreme Svetskog prvenstva u Indijanapolisu. Izožen je izbor od 45 crno-belih fotografija snimljenih u različitim gradskim prostorima. „Ono što ‘vidimo u gledanju’ zapravo je samo jedna strana naše kolektivne potrebe za pronalaženjem identiteta, realizacijom sopstvenih težnji za uspehom, koje nam se bar za trenutak ostvaruju unutar identifikacijskog mehanizma na čijem je drugom kraju ’košarkaški rezultat’“, napisao je Vladimir Tupanjac, istoričar umetnosti i koautor ovog projekta. Autori su se pobrinuli da njihov rad prati i odlična web prezentacija: www.vesnapavlovic.net/watching
Bojana Pejić
„Red, rad i rod“
Video
08/01–19/01
Galerija Kulturnog centra Beograda
„Red, rad i rod“ izložba istoričarke umetnosti Bojane Pejić postavljena u okviru ciklusa Kritičari su izabrali 2003. „Red, rad i rod“ je priča o militantizmu koji Bojana Pejić čita kroz dva video rada, Maje Bajević iz Sarajeva, Women et Work–Woshing Up, i Artura Žmijevskog iz Varšave, KP WP. Oba umetnika su rođena u socijalističkim zemljama, a u vreme koje se naziva postkomunističkim počinju intenzivno da izlažu. Woshing Up je performans koji je 2001. godine održan u ženskom amamu, znači bez prisustva muške publike, tokom otvaranja VII međunarodnog bijenala u Istanbulu i deo je serije performansa Women at Work. Svaki od radova Maja Bajević je izvela sa muslimanskim ženama iz okoline Srebrenice, koje posle masakra nad muškim stanovništvom u tom gradu 1995. godine žive u Sarajevu. Umetnica i njene saradnice tokom performansa izvode na javnim mestima poslove koje žene obavljaju u kući, vezu, peru veš, čime sugerišu na odsustvo doma. Artur Žmijevski je poslednjih godina realizovao radove u kojima se bavio hendikepiranim ljudskim telom. U radu KR WP iz 2000. godine on se, naprotiv, bavio idealnim telom, telom vojnika. Rad je realizovan sa vojnicima koji su nekada pripadali počasnoj gardi poljske armije. Autorka izložbe kaže da Žmijevski nagost ne izvrgava ruglu, već pokazuje bespomoćnost tela kome uniforma garantuje dignitet u javnosti i otkriva stanovit tabu: nago muško telo. „Čitanje militantizma putem pojmova reda disciplinovanog muškog tela na kome počiva svaki državni/teritorijalni poredak i disciplinovanog ženskog tela koje kroz čin pranja veša obrće proces odvajanja čistog od prljavog, koji se smatra suštinskim procesom održavanja poretka u nekoj društvenoj zajednici“, razlozi su odluke Bojane Pejić da ova dva rada stavi u kontekst jedne izložbe.
Nenad Racković
Retroperspektiva 1983–2003 /
U beogradskom društvu ljubitelja Nenada Rackovića
Instalacije
14/01– 02/02
Galerija Doma omladine Beograda
Nenad Racković, beogradski umetnik, pisac, glumac, performer, o sebi piše da ulogu „živog umetničkog dela“ igra sasvim oslobođen glumačke tehnike. Branko Dimitrijević, istoričar umetnosti, spisku Rackovićevih osobenosti dodaje i „freak, psihofil, sociopat, ultimativni infantil, sazreli iritant“ i u katalogu izložbe kaže: „Racković nije jedini autor svog projekta jer prepušta i klero-konzervativno-fašističko-kesenofobično-slavskoj zajednici da bude autor koprojekta ‘Nenad Racković’, a od uzdaha ‘Sačuvaj bože!’ na nekoj slavi do ‘Umri pederu!’ na ulici kratak je put. Racković nas snabdeva ovakvim materijalom kao što jednog istoričara umetnosti može zgražavati svojim galerijskim radovima, jer oni su umetničko đubre, neklasifikovano umetničko đubre.“
Mrđan Bajić
„Kratki rezovi“
Crteži
16/01–28/02
Francuski kulturni centar
Mrđan Bajić, vajar i vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, izložio je 150 crteža nastalih između 1988. i 2002. godine, pod nazivom „Kratki rezovi“. Neki od njih nastali su kao skice za skulptorska rešenja, a neki su deo složenijih projekata; Vatrena polja, Mašine, Nameštaj, Oružje, Rečnik, Jugomuzej. Za ovu priliku Bajić je izabrao radove koji nikada ranije nisu izlagani u Beogradu.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
