Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
U pitanju je veoma dobar film koji, ako ćemo iskreno, ne uspeva da u potpunosti parira svim tim silnim nagradama i pohvalama koje je dobio, ali čije mesto svakako jeste u samom vrhu aktuelne ponude svetskog filma i koji zaslužuje pažnju koju dobija
Nakon svetske premijere i trijumfa na ovogodišnjem 75. Kanskom festivalu, baš kao i nedavno osvojenih nagrada Evropske Akademije za film, crna komedija Trougao tuge švedskog autora Rubena Estlunda stigla je i na redovan repertoar srpskih bioskopa. Estlund, poznat po filmovima Kvadrat (za koji je, kao i za Trougao tuge, osvojio Zlatnu palmu) i Viša sila (film takođe nagrađen u Kanu, ali u okviru selekcije “Određeni pogled”), već duže se ubraja među najznačajnije žive filmske stvaraoce, s tim što je uspeh njegove nove režije to i “zacementirao”. Posle svih pohvala koje je dobio Trougao tuge, nije pogrešno napisati da se Ruben Estlund sada probio ne samo u vrh savremenog evropskog nego i svetskog filma.
Članovi Akademije za film su Trougao tuge proglasili za najbolji evropski film 2022. godine, a ovo ostvarenje je istom prilikom osvojilo i nagradu za najbolji scenario, najbolju režiju (obe za Estlunda) i najboljeg glumca (Zlatko Burić). Imajući sve navedeno u vidu, ovaj film će se, u to sam sasvim siguran, naći na svim – ili gotovo svim – listama najboljih filmova u godini na izmaku, a gotovo je izvesna nominacija za Oskara, a možda i osvajanje najprestižnije statuete, što će svakako biti potpomognuto i činjenicom da je ovo prvi Šveđaninov film na engleskom jeziku. Sve to nije slučajno, budući da se radi o veoma vešto sklopljenoj priči o ludilu i nepravdama sveta u kome živimo. Estlund je autor na vrhuncu svojih kreativnih moći i ne libi se da to i pokaže.
Radnja Trougla tuge prati par supermodela, Jaju i Karla, u tri životna poglavlja: prvo njihovu ispraznu svakodnevicu u gradu, zatim putovanje luksuznim brodom koje se završava sveopštom katastrofom, i u konačnici – borbu za goli život na naizgled pustom ostvu. Glavne uloge su pripale prerano preminuloj južnoafričkoj glumici i modelu Čarlbi Din (1990–2022), kojoj je ovo, nažalost, bila poslednje filmsko pojavljivanje, i Harisu Dikinsonu, engleskom glumcu u usponu, zgodnom mladiću koga smo nedavno gledali u filmovim King’s Man: Početak i Tamo gde rakovi pevaju. Njih dvoje su veoma ubedljivi kao mladi, praznoglavi ljudi koji koriste svoju lepotu kako bi napredovali u životu.
Kasnije se pojavljuje još likova, a glume ih Amerikanac Vudi Harelson, Hrvat Zlatko Burić (najbolji evropski glumac po glasovima Akademije za film), Šveđanin Henrik Dorsin, Nemica Iris Berben, Dankinja Viki Berlin, Filipinka Doli de Leon (koja je nominovana za Zlatni globus za svoj doprinos ovom filmu)… Dobra je to podela, izuzetno raznovrsna i veoma lepo uklopljena u mozaik koji bolno tačno prikazuje trenutni odnos snaga u našem svetu. Likovi su tu da dočaraju suštinski fingiran sukob kapitalizma i socijalizma, Zapada i Istoka, tu nezajažljivu potrebu za gomilanjem novca, a sve to dato uz dosta crne komedije, u već prepoznatljivom Estlundovom maniru. Luksuzni brod sa svim tim živopisnim likovima “zagledanim u vlastiti pupak” i striktnom klasnom podelom plovi ka neizbežnoj katastrofi – što je, naravno, alegorija na trenutno stanje u kome se nalazi svet u kome živimo. Pitanje nije da li će te katastrofe biti – ona se više ne može izbeći – već šta raditi kada se ona dogodi.
Kada im životi budu svedeni na puko preživljavanje, likovi Trougla tuge će odbaciti svoje stavove i uglađenost, užasnuti činjenicom da pravila kojim su se do sada rukovodili i na koja su se oslanjali više ne važe. Film tada počinje da podseća na Goldingovog Gospodara muva, s tim što je ton drugačiji – bez obzira na sve ružno i loše što se dogodi, Trougao tuge u svojoj biti i dalje ostaje komedija (crna i groteskna, ali i dalje razigrano satirična), sve do samog kraja kada nas Estlundov konačni udarac natera da poskočimo sa sedišta.
Neosporno, u pitanju je veoma dobar film koji, ako ćemo iskreno, ne uspeva da u potpunosti parira svim tim silnim nagradama i pohvalama koje je dobio, ali čije mesto svakako jeste u samom vrhu aktuelne ponude svetskog filma i koji zaslužuje pažnju koju dobija. Iako je film nešto duži i narativno razuđeniji nego što bi bilo poželjno, iako su teme o klasnom sukobu koji obrađuje već dobro poznate, Trougao tuge jeste jedan suštinski dobar i tačan film čiji će nas otvoreni kraj naterati da se dobro zamislimo. U pitanju je filmska plovidba koju, bez obzira na neizbežni brodolom, nikako ne bi trebalo da propustite.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve