Šest godina nakon S/Kidanja, dugometražnog debija, reditelj Kosta Đorđević ima novi film, Reži. Imajući u vidu sveopštu krizu i nedostatak novca, Đorđević i ekipa poslužili su se produkcijskim lukavstvom kako bi njihov projekat uopšte mogao da bude realizovan. Reži se, naime, sastoji od svega dvadeset kadrova, od kojih većina traje pet i više minuta. Ovi dugi kadrovi, među filmskim znalcima poznati pod terminom mizan–kadar, glavni su kreativni adut ovog novog srpskog filma i ujedno ključ za njegov nastanak. Odluka da Reži bude urađen na taj način smanjila je broj snimajućih dana na svega dvanaest i samim tim umanjila troškove – scene su unapred osmišljavane i uvežbavane, a snimane su uz što manje dublova i „u jednom cugu“. Ovaj gerilski pristup uglavnom je urodio plodom. Reži uspeva da prevaziđe okvire srpskog bezbudžetnog/niskobudžetnog filma i nametne se kao naslov na koji treba računati ne samo u lokalnim već i inostranim okvirima.
Sinergija reditelja, direktorke fotografije Bojane Andrić i glavne glumice Kristine Kike Jovanović je pokretačka snaga filma. Saradnja ove trojke sa ostatkom ekipe izrodila je neke zaista lepe filmske trenutke. Naročito se izdvaja gotovo sedmominutni mizan-kadar koji počinje u autobusu, a nastavlja se u beogradskom Čumićevom sokačetu. Ekipa je u ovom reprezentativnom segmentu pokazala svu svoju uigranost – „pokretna“ kamera Bojane Andrić s nepogrešivom preciznošću prati junakinju, dok Kika Jovanović i Mladen Sovilj, pod Đorđevićevim vođstvom, pogledima i gestovima uspevaju da udahnu toplinu i slojevitost svojim likovima.
U tematskom smislu, Reži se direktno nadovezuje na S/Kidanje: u oba filma imamo mlade junake s ljubavnim problemima koji tokom vremenski omeđenog perioda krstare beogradskim ulicama u očajničkom nastojanju da svoje živote dovedu u kakav-takav red. Dok u prvom filmu imamo troje protagonista čije su priče samo ovlaš povezane, Reži se u potpunosti fokusira na Aju, srednjoškolku na letnjem raspustu. Scenario Dragana Nikolića je jednostavan: nakon što raskine sa dečkom Igorom (Sovilj), buntovna Aja biva lakše ranjena nožem tokom besmislene svađe sa mangupima iz kraja. Tinejdžerka provodi ostatak dana tako što šparta s jednog na drugi kraj Beograda, a u nastojanju da reši tri goruća problema: saniranje rane (ali bez uplitanja policije, pošto ne želi da bude drukara), kažnjavanje mangupa koji su je povredili i izglađivanje odnosa sa Igorom. U tome joj pomažu/odmažu drugarica Maja (Đurđina Radić) i „opasni momak“ Ivke (Marko Janketić).
Ajin dan je ispunjen bukom i besom: mlada junakinja svoju nesigurnost maskira verbalnom agresijom i salvom psovki, često se ponašajući mahnito i nepromišljeno. U stalnom sukobu sa svetom oko sebe, Aja isprva deluje kao naporna i besciljna osoba, pa je s njenim problemima teško saosećati. Kako film odmiče, u prilici smo da sagledamo i drugu stranu ovog lika, njenu ranjivost i potrebu da bude voljena – pored već pomenutog segmenta u Čumićevom sokačetu, treba izdvojiti razgovor Aje i Maje o očevima i poslednje minute filma koji (recimo) donose razrešenje Ajinih ljubavnih muka. Ti emocijom senčeni trenuci poseduju snagu minijaturnih katarzi i priči udahnjuju potrebnu životnost i emotivnost. Mlada Kika Jovanović, u svojoj prvoj glavnoj ulozi na velikom platnu, opravdava ukazano poverenje i nudi zrelu, energičnu i promišljenu glumačku kreaciju. Veliku pomoć ima u svojim partnerima, a pre svega Đurđini Radić. Ovim mladim glumicama Đorđevićev film će poslužiti kao odlična preporuka za buduće filmske angažmane.
Bez obzira što sadrži neke veoma uznemirujuće prizore (pre svega ranjavanje glavne junakinje, ali i neke druge), Reži od početka do kraja održava poletnost i komični napon tako da nijednog trenutka, iako za to ima potencijala, ne sklizne u mrak i beznađe. U drugoj polovini Reži do izvesne mere gubi na intenzitetu i Ajino špartanje Beogradom postaje repetitivno, te se pojedini mizan-kadrovi mogu otpisati kao čist višak. Opet, nije teško razumeti primamljivost odluke da se, uz malo „kupovine vremena“, film razvuče do dugometražne minutaže (i to knap, pošto Reži, sve sa veoma dugom odjavnom špicom, traje tek 80 minuta).
Gledano u celini, Reži donosi sasvim zadovoljavajuće bioskopsko iskustvo i za mnoge će biti jedno od najprijatnijih iznenađenja FEST-a. Lepo je videti mladu filmsku ekipu koja uz minimum novca i maksimum posvećenosti uspeva da ponudi energiju i svežinu. A ako se kockice sklope, Reži bi trebalo da pronađe put i do festivala u inostranstvu, prvenstveno onih koji fokus stavljaju na „mladi film“… Odmah nakon premijere u okviru takmičarskog programa „Srpski film – Srbija i prijatelji“, Reži će se naći na redovnom bioskopskom repertoaru. Iskoristite priliku da ovaj mali film pogledate na velikom platnu.
