Festival u Kanu je počeo, ali se manje priča o filmovima a više o novim pravilima oblačenja, Trampovoj carini, i o protestu protiv genocida u Gazi
Sedamdeset osmi filmski festival u Kanu počeo je večeras 13. maja projekcijom filma „Otići jednog dana“ francuske rediteljke Ameli Bonin. To je njen prvi film, a Kanu je prvi put da počne debitanstkim filmom.
Film Ameli Bonin je među 22 koliko ih je od rekordnih 2909 izabrao selektor Tjeri Fremo sa svojim timom.
Među njima kao i uvek ima velikih i važnih imena i filmova od kojih se očekuje da će ući u istoriju, pa ipak, ima se utisak da se o ovogodišnjem Kanu više priča i piše povodom tema koje nemaju nikakve ili barem ne direktne veze sa filmom.
Osuđeno ćutanje o Gazi
Neposredno pre otvaranja Festivala u Kanu, više od 380 umetnika potpisalo je tekst objavljen u listu „Liberasion“ kojim se osuđuje „ćutanje sveta kulture pred genocidom koji se događa u Gazi“. Među potpisnicima su režiser Pedro Almodovar, glumica Suzan Sarandon, glumac Ričard Gir, dvostruki dobitnik Zlatne palme švedski filmski stvaralac Ruben Estlund, kanadski reditelj Dejvid Kronenberg, španski glumac Havijer Bardem …
U tom tekstu su odali počast palestinskoj fotoreporterki Fatimi Hasuni, poginuloj u izraelskom bombardovanju sredinom aprila, koja je heroina dokumentarnog filma čija će premijera biti na Filmskom festivalu u Kanu.
Početkom meseca, Donald Tramp je objavio da hoće Holivud ponovo da učini velikim, pa je zato uveo stoprocentne carine na strane filmove, i kažnjavanje američkih studija koji odlaze u inostranstvo da snimaju. O čemu se tu zapravo radi nije baš najjasnije, ali svi strepe. Neki od tih snimljenih van SAD, biće prikazani na ovogodišnjem Kanskom festivalu.
Pristojnost crvenog tepiha
Najraširenija tema je ipak autfit na crvenom tepihu zbog novih pravila o oblačenju.
„Golotinja je zabranjena na crvenom tepihu, kao i na drugim područjima na kojima se festival održava. Tim za dočekivanje gostiju će biti obvezan da zabrani pristup crvenom tepihu svakom ko ne bude poštovao ova pravila“, poručili su organizatori.
Objasnili su da su prethodnih godina brojne zvezde privukle pažnju izazovnim modnim kombinacijama koje su, prema mišljenju mnogih, „previše“ otkrivale. Takvi autfiti često su odvlačili pažnju s onoga zbog čega se festival i održava – filmova.
Dozvoljene su i klasične male crne haljine, koktel haljine, elegantni topovi, a gošće mogu odlučiti hoće li nositi štikle ili ne.
Ovogodišnja počasna Zlatna palma biće uručena američkom glumcu Robertu de Niru za njegov ukupan glumački rad i stvaralaštvo.
Srbija će biti prisutna na festivalu u programu Kan Premijer zahvaljujući filmu „Nestanak Jozefa Mengelea“ Kirila Serebrenikova, čiji je koproducent Miloš Đukelić odnosno “Red production” iz Beograda.
„Lavirint devedesetih“ je naziv izložbe koja je stalna, pa je prostor u centru Beograda gde je postavljena već nazvan "Muzej devedesetih". Njeni autori pozivaju na preispitivanje: da li smo još uvek zarobljeni u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima
Ne bežeći od bluza već ga šireći i obogaćujući srodnim muzičkim izrazima, Katarina Pejak je kreativno na liniji koja se pruža od Nine Simon ka Nori Džouns, sada već kao kantautorka koja s lakoćom barata korenitim stilovima popularne muzike
U vreme kad država od kulture oduzima i ono malo novca koje joj je dodelila, ministar Nikola Selaković najavljuje osnivanje Festivala patriotske pesme
„Duboko je cinično gledati filmove o ljubavi i braku dok Izrael intenzivno sprovodi genocid nad palestinskim stanovništvom“, piše u apelu kojim je traženo da se otkažu Dani izraelskog filma
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
