Žiri trideset prvog međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu dodelio je tri ravnopravne nagrade Tigar filmovima iz Češke, Rumunije i Holandije, dok je nagrada publike dodeljena filmu Nilija zemlja Danisa Tanovina.
Interesantno je da je reciser nagradenog rumunskog filma Svakog dana Bog nas ljubi u usta Siniaa Dragin, roden 1960. u Kuli. Leaki film je, po relima venine kritilara, tipilan predstavnik ove kinematografije, kako po temi tako i po specifilnom humoru. Nagrada Tigar prvi je put dodeljena jednom holandskom filmu na ata su domanini reagovali lokalpatriotski imajuni u vidu da je ceremonija dodele nagrada pomerena jedan dan unapred zbog venlanja holandskog princa prestolonaslednika.
U okviru festivala organizovana je retrospektiva filmova Gorana Markovina (zakljulno sa Srbija godine nulte) odracavajuni nameru selektora da kroz tematsko preplitanje ukace na autorske, produkciono-estetske pa i politilke dileme. Naime Markovinev film je „delio“ naslov sa filmom Tirana godine nulte Fatmira Kolija, a oba filma opet pozajmljuju naslov od Roselinijevog Nemalka godine nulte, koji je svoje mesto na festivalu pronaaao kroz ljubavno pismo u italijanskom filmu Martina Skorcezea Mia Viaggio De’l Italia, lilnom pogledu na istoriju ove kinematografije u kome je vacan deo posvenen Roseliniju.
Retrospektiva Markovinevih filmova je deo redovnog programa „Autor u cici“. Kolijev film pripada glavnom programu, Skorcezeov tematskom programu naslovljenom retorilkim pitanjem Andrea Bazena „Ata je film?“ gde su prikazani najzanimljiviji filmovi ovogodianjeg festivala. Celimir Cilnik se pojavio kao jedan od tri predstavnika Slovenije sa filmom Tvrdava Evropa u programu „Pustinja stvarnog“ kojim se zaokrucuje tematski krug (problem imigracije i izbeglica).
NAJODVRATNIJI FILM: Slika savremene svetske kinematografije koju su predstavili suprotstavljeni i ispresecani programi trebalo je da odgovori na pitanja: za i protiv digitalnog filma, pripadati nacionalnoj kinematografiji ili biti samostalni autor. Debate koje su se u velernjim lasovima odvijale kao deo programa „Ata je Film?“ vrlo lesto su zalazile na podrulje drugih programa, otkrivajuni da su problemi finansiranja, distribucije, cenzure i(li) autocenzure prisutni u svim kinematografijama.
Odnos digitane tehnologije i klasilnog filma nigde drugde nije tako drastilno doaao do izracaja kao u Japanu, gde etablirani autori ravnopravno rade u oba formata. To se videlo u filmovima Necno mesto Nagasakija Aunilija, Srena Katakurijevih i Posetilac Q Mikea Takaaija. U prvom slulaju rel je o filmu snimanom u HDTV formatu (Japan je jedina zemlja na svetu gde je ova tehnologija standard emitovanja). Viaegodianji miljenik ili najomraceniji japanski reciser Roterdama (zavisi s kim razgovarate) Mike Takaai snimio je sedam filmova u toku proale godine, a festival se s mukom opredelio za dva digitalna filma i dva snimljena na traci od 35 mm. Po relima Tonija Rejnsa, poznavaoca azijskog filma, Posetilac Q je pokuaaj da se snimi najodvratniji film do sada u lemu je reciser uglavnom i uspeo.“ Takaaijev Agitator je klasilan jakuza film s mnogo manje iznenadenja, dok je njegov drugi film o planenom ubici oterao pola publike iz sale.
Jucnokorejska kinematografija je u okviru takmilarskog programa bila zastupljena sjajnim debitantskim filmom Dceonga Dcaea Euna Pazi na moju malku o civotu tinejdcerki u savremenoj Jucnoj Koreji i pomalo podsena na korejski film Rush prikazan na Festu 2001. Proalogodianji skandal-majstor Venecije i Roterdama Kim Ki Duk, reciser filma Ostrvo, predstavljen je filmom Adresa nepoznata koji govori o odnosu Korejaca i amerilkih trupa 70-ih godina.
Po jedan film iz Hongkonga i Singapura prikazuju mnogostruka lica Azije: Hollywood Hong Kong Fruta Lana i odlilni Chicken rice war. Dok je Lanov film pomalo morbidna, ali svakako zabavna prila o olajnicima spremnim da se dokopaju boljeg civota iz snova (litaj Holivud) i predstavlja drugi deo Lanove trilogije o prostitutkama iz Hongkonga, singapurski film je duhovita ekranizacija Romea i Julije koja se veato sprda s ikonografijom i videospotovskom stilizacijom prethodne filmske verzije Baza Lurmana.
BASTION EVROPSKOG FILMA: Od azijskih flmova kojima je zajednilka ekstremna vizuelna stilizacija najradikalniji je tajlandski Suze crnog tigra, koji je ujedno vrhunac i suatina pitanja programa „Ata je Film?“ Zamislite film koji u sebi sadrži emocionalni vatromet Sirkovih melodrama, priče o muškom prijateljstvu i akcione scene Forda i Pekinpoa s mitološkim pristupom vesternu Bada Betičera i svemu tome dodajte artificijelnost Džona Votersa i boje mešane u kućnoj laboratoriji za proizvodnju LSD-ja. Nije vam jasno? Film je ipak vizuelni docivljaj, a ovaj je napad na lulo vida.
Da se stvari menjaju i u bastionu evropskog autorskog filma, pokazali su kako klasici francuske kinematografije Romer (Vojvoda i Engleskinja), Godarov Euloge de’l Amour tako i izvanredni Le Pornographe Bertrana Bonela sa Can-Pjerom Leom, proizvod francuske produkcije koja poslednje dve godine inkorporira elemente tvrde pornografije u strukturu igranog filma.
Roterdam je u pravom smislu reli festival, proslava kreativnog procesa filma kao medijuma i njegovog konzumiranja u bioskopu.
Ako ne verujete, pitajte Brajana De Palmu koji je anonimno prisustvovao na festivalu.
Zaato? Gledao je filmove…
