Max Nagl Quintet (Bitef teatar); Van Rooyen (Kolarčeva zadužbina)
Zahvaljujući podršci međunarodnih (ambasada Holandije, Austrije, časopis „Wespennest“ i Sekretarijat za kulturu grada Beča) i domaćih kulturnih institucija (Sekretarijat za kulturu grada Beograda), Beograd je u prvoj polovini maja bio domaćin zanimljivih festivala i humanitarnih akcija, u okviru kojih su održana četiri džez koncerta.
U okviru programa „Susretanja – Beč/Beograd/Beč“, u Bitef teatru je 5. maja nastupio Max Nagl Quintet. Nagl svira saksofon i autor je kompletne muzike koja sledi tipična stremljenja evropske džez škole. Džez se tumači više kao sloboda izbora i jedinstvo različitosti, nego kao varijete pojedinačnih doživljaja muzičkih ideja. Detaljna orkestracija ostavlja malo mesta za pravu improvizaciju, ali dovoljno mikromomenata za duhovite intervencije pojedinaca, koje je najviše iskoristio bubnjar Patrice Heral. U temi „Zajazi“ referisali su na Balkan (po rečima Nagla, numera je inspirisana zvucima iz jedne srpske kafane u Beču), a među neobičnim ambijentima je bilo mesta za evropski šlager, rege i afro bit.
Humanitarni koncert „Za naše bebe“ Big benda RTS (Kolarčeva zadužbina, 14. maj) bio je retka prilika da beogradska publika upozna Acka Van Rooyena (Holandija), istinsku legendu evropske džez trube, američkog bubnjara Davida Gibsona i ponovo pozdravi Lalu Kovačeva, slavnog jugoslovenskog bubnjara koji se početkom ratne decenije nastanio na Hvaru, ostavljajući muzičke izazove za vedrija vremena. Koncert u dva dela, sa četiri aranžera, obuhvatio je razne aspekte big bend svirke. Aranžmani YU internacionalca Bore Rokovića odmah su naelektrisali atmosferu – ovaj nedavni slavljenik (60 godina rada) odabrao je glasan, ritmički oštar program na osnovama bibapa. Stjepko Gut je, uz podršku američkog bubnjara Davida Gibsona, odao počast Countu Basieu (sa čijim je orkestrom Gibson dugo radio) i herojima svinga uopšte, a onda izveo eksperiment spajanja folklorne tradicije južne Srbije i uličnog bita Nju Orleansa, u dvema temama iz programa „Afro-balkanske skice“. Mladi Ivan Ilić je pokrio „moderniji“ orkestarski zvuk, sa fank osnova izazivajući rok idiom. Veče je zatvorio Van Rooyen.
Konstatujući da predstoji „akustični deo koncerta“, smirio je tenziju, odmakao se od mikrofona, pa uz tihi orkestar uobličio koktel melanholičnih balada. Bio je to set za pamćenje: u ljubavnim temama iz njegove fligelhorne su izlazili najnežniji lirski tonovi, duhovita priča o čoveku koji se krišom vraća kasno kući mogla je da se neposredno zamisli, a Mood Indigo finale nas je podsetilo da je raskošna big bend orkestracija počela sa Ellingtonom i Strayhornom. Ali i da je holandski rukopis (a to je već godinama najvitalnija džez scena na Starom kontinentu) sposoban da starim sadržajima pokloni novi kreativni žar.
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar i drugi
Emil Sioran, Sveske 1957–1972; s francuskog preveo Bojan Savić Ostojić; Službeni glasnik, Beograd 2025
Prima facie, Suzi Miler, režija Anja Suša, igra Maša Dakić; Bitef teatar
Austrijska me književnost u svom gravitacionom polju drži hrabrošću i estetski vanredno moćnom sposobnošću da se produktivno suoči s mitom o sebi kao “Hitlerovoj žrtvi”
Uprava Narodnog pozorišta odbila je da se na Velikoj sceni dodeli nagrada „Vitez poziva“ i time otvoreno proglasila da je Narodno pozorište, barem dok njime vlada Dragoslav Bokan, isključivo naprednjačko
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
