Max Nagl Quintet (Bitef teatar); Van Rooyen (Kolarčeva zadužbina)
Zahvaljujući podršci međunarodnih (ambasada Holandije, Austrije, časopis „Wespennest“ i Sekretarijat za kulturu grada Beča) i domaćih kulturnih institucija (Sekretarijat za kulturu grada Beograda), Beograd je u prvoj polovini maja bio domaćin zanimljivih festivala i humanitarnih akcija, u okviru kojih su održana četiri džez koncerta.
U okviru programa „Susretanja – Beč/Beograd/Beč“, u Bitef teatru je 5. maja nastupio Max Nagl Quintet. Nagl svira saksofon i autor je kompletne muzike koja sledi tipična stremljenja evropske džez škole. Džez se tumači više kao sloboda izbora i jedinstvo različitosti, nego kao varijete pojedinačnih doživljaja muzičkih ideja. Detaljna orkestracija ostavlja malo mesta za pravu improvizaciju, ali dovoljno mikromomenata za duhovite intervencije pojedinaca, koje je najviše iskoristio bubnjar Patrice Heral. U temi „Zajazi“ referisali su na Balkan (po rečima Nagla, numera je inspirisana zvucima iz jedne srpske kafane u Beču), a među neobičnim ambijentima je bilo mesta za evropski šlager, rege i afro bit.
Humanitarni koncert „Za naše bebe“ Big benda RTS (Kolarčeva zadužbina, 14. maj) bio je retka prilika da beogradska publika upozna Acka Van Rooyena (Holandija), istinsku legendu evropske džez trube, američkog bubnjara Davida Gibsona i ponovo pozdravi Lalu Kovačeva, slavnog jugoslovenskog bubnjara koji se početkom ratne decenije nastanio na Hvaru, ostavljajući muzičke izazove za vedrija vremena. Koncert u dva dela, sa četiri aranžera, obuhvatio je razne aspekte big bend svirke. Aranžmani YU internacionalca Bore Rokovića odmah su naelektrisali atmosferu – ovaj nedavni slavljenik (60 godina rada) odabrao je glasan, ritmički oštar program na osnovama bibapa. Stjepko Gut je, uz podršku američkog bubnjara Davida Gibsona, odao počast Countu Basieu (sa čijim je orkestrom Gibson dugo radio) i herojima svinga uopšte, a onda izveo eksperiment spajanja folklorne tradicije južne Srbije i uličnog bita Nju Orleansa, u dvema temama iz programa „Afro-balkanske skice“. Mladi Ivan Ilić je pokrio „moderniji“ orkestarski zvuk, sa fank osnova izazivajući rok idiom. Veče je zatvorio Van Rooyen.
Konstatujući da predstoji „akustični deo koncerta“, smirio je tenziju, odmakao se od mikrofona, pa uz tihi orkestar uobličio koktel melanholičnih balada. Bio je to set za pamćenje: u ljubavnim temama iz njegove fligelhorne su izlazili najnežniji lirski tonovi, duhovita priča o čoveku koji se krišom vraća kasno kući mogla je da se neposredno zamisli, a Mood Indigo finale nas je podsetilo da je raskošna big bend orkestracija počela sa Ellingtonom i Strayhornom. Ali i da je holandski rukopis (a to je već godinama najvitalnija džez scena na Starom kontinentu) sposoban da starim sadržajima pokloni novi kreativni žar.
Neki tegovi, neki okovi kojima smo okovani pre 30, 40 godina još uvek nas stežu i šta god pokušavali da uradimo, stalno se vraćamo, kao pas koji je vezan za lanac pa u momentu kada već pomisli da je slobodan, da će moći dalje da potrči, trgne ga lanac i on shvata da je još vezan, da ne može dalje, da se od slobode nalazi još dalje nego što je bio
Posle raznih otkazivanja, zabrana i bojkota, u, nadam se, poslednjoj sezoni nedavača budžeta za kulturu, naš najstariji i najveći džez festival, beogradski, oglasio se tek pred samo održavanje, bez uobičajene institucionalne pompe ušminkanih korisnika državnog novca. Kasni start i slabije finansiranje svakako su među važnijim razlozima obuhvatne oseke 41. izdanja BJF, ali nije sve loše: manje stranih izveštača, izostanak pratećih aktivnosti (foto-izložbe, promocije izdanja...), manje šankova za donekle proređenu publiku, ali i trajanje svedeno na četiri dana, pri čemu dve od tih večeri nisu bile preopterećene ponoćnim koncertima. Vrhunaca za pamćenje kao i uvek, a i neke pouke su tu
Mlada globalna španska zvezda Rosalia upravo je objavila revolucionaran album – pravi događaj sezone, koji vizionarski ukršta klasiku, pop i flamenko
Igra, režija Milica Kralj, dramaturškinja Mila Milošević, igraju Ljiljana Slović, Vladan Milić, Vučić Perović, Uroš Jovčić, Milica Janketić, Katarina Marković, Teodora Ristovski
Igraj prljavo (Amazon Prajm), režija Šej Blejk, igra Mark Volberg
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
