Istorijskom muzeju bi više odgovarala popravka postojećeg prostora nego selidba u zgradu Železničke stanice. Direktorka Dušica Bojić kaže da bi problem bio rešen za manje od godinu dana i za manje od 25 miliona dinara. Nije isključeno da bi takvo rešenje odgovaralo i Beogradu na vodi koji je vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada Železničke stanice, ali ne i zgrade
„Sve ovo jako drugo traje“, ponovila je nekoliko puta Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije u razgovoru za „Vreme“ povodom najnovijih događanja u vezi preseljenja ove ustanove u zgradu bivše Glavne železničke stanice u Beogradu.
Podsetila je da je „još novembra 2020. godine Vlada Srbije donela zaključak da će Istorijski muzej biti preseljen u nekadašnju Železničku stanicu, a da mu je marta 2023. ceo taj prostor dodeljen na korišćenje. Mi smo se tokom narednog meseca, što je propisani rok, uknjižili u katastar. To znači da mi imamo prava na korišćenje 8000 kvadratnih metara.“
Zgrada je od tad prazna, osim bara „Rob Roy“, ali „to je tema kojom ne treba da se bavi Istorijski muzej“.
„Nama je bitno da imamo stalnu postavku. Pre tri godine uredili smo Konak Kneza Miloša na Topčideru i u njemu stalnu postavku Srbija 1804- 1903 , ali to je samo detalj od onoga što imamo u kolekciji.“
Dušica Bojić kaže da bi „Istorijskom muzeju najviše odgovaralo kad bi se sredio prostor u kome se sad nalazimo, na Trgu Nikole Pašića 11. Tu se nalazi 800 kvadratnih metara neuređenog prostora u prizemlju gde sad organizujemo tematske izložbe, plus spratovi do četvrtog. Instalacije u prizemlju popuštaju, plus imamo poplave iz spratova.“
„Zidovi koje sad vidite kad uđete u naš izložbeni prostor su kulise. Postavili smo ih da se ne bi videli oštećeni zidovi, svesni da time znatno smanjujemo prostor. Kad bi se sredili vodovod, kanalizacija i elektrika, skinuli bismo kulise i dobili prostor za 24 zbirke i pet fondova koliko ih imamo u kolekciji.“
Direktorka navodi da je na poslednjem sastanku Upravnog odbora odlučeno da Ministarstvu kulture predlože zamenu: da prostor u Jakšićevoj ulici koji koristi Istorijski muzej za kancelarije kustosa, to je pola četvrtog i ceo peti sprat zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti, zameni za prostor petog sprata zgrade na Trgu Nikole Pašića, gde se sad nalazi jedna agencija Vlade Srbije.
„Tako bismo bili barem strukturalno bili na jednom mestu“, kaže Dušica Bojić.
Naglašava da „ovo premeštanje i popravka zgrade zahteva mala ulaganja“, kao i da su elaborat o prepravci predali Ministarstvu kulture. „Ukupni troškovi su manji od 25 miliona dinara, a ceo posao bi mogao da se završi za manje od godinu dana“.
„Istorijski muzej bi sa tim bio zadovoljan. Nama ne treba preseljenje u zgradu Železničke stanice“, kaže Dušica Bojić.
Pravno, činjenica da Istorijski muzej ima pravo korišćenja na celokupnoj zgradi Železničke stanice, ne bi predstavljala teškoću zato što se promena vlasnika lako rešava u katastru. Takođe, projekat za rekonstrukciju koji je uradio „Mašinoprojekt“ je prilagodljiv i drugim, a ne samo muzejskim potrebama.
Sekretarijat za urbanizam nedavno je odbio zahtev Istorijskog muzeja za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, adaptaciji i promeni namene objekta bivše Glavne železničke stanice, zato što nije dostavljen Ugovor o i izgradnji planirane toplovodne mreže.
Taj ugovor je trebalo da dostavi vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada, a to je Beograd na vodi.
„Oni su vlasnici svega osim zgrade, i zato su Istorijskom muzeju vezane ruke.“
Dušica Bojić navodi da bi pre početka rekonstrukcije Železničke stanice trebalo uraditi arheološka istraživanja zato što je tokom bombardovanja Beograda 1944. godine zgrada stradala, pa je tada zatrpano osam prostorija koje bi trebalo istražiti.
„Za sve to treba mnogo vremena, a nekoliko nas koji smo čitav radni vek ostavili u ovom Muzeju, važno je da pre nego što odemo u penziju budućim generacijama ostavimo stalnu postavku. Da znaju u kojoj zemlji žive“, kazala je Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
