Istorijskom muzeju bi više odgovarala popravka postojećeg prostora nego selidba u zgradu Železničke stanice. Direktorka Dušica Bojić kaže da bi problem bio rešen za manje od godinu dana i za manje od 25 miliona dinara. Nije isključeno da bi takvo rešenje odgovaralo i Beogradu na vodi koji je vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada Železničke stanice, ali ne i zgrade
„Sve ovo jako drugo traje“, ponovila je nekoliko puta Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije u razgovoru za „Vreme“ povodom najnovijih događanja u vezi preseljenja ove ustanove u zgradu bivše Glavne železničke stanice u Beogradu.
Podsetila je da je „još novembra 2020. godine Vlada Srbije donela zaključak da će Istorijski muzej biti preseljen u nekadašnju Železničku stanicu, a da mu je marta 2023. ceo taj prostor dodeljen na korišćenje. Mi smo se tokom narednog meseca, što je propisani rok, uknjižili u katastar. To znači da mi imamo prava na korišćenje 8000 kvadratnih metara.“
Zgrada je od tad prazna, osim bara „Rob Roy“, ali „to je tema kojom ne treba da se bavi Istorijski muzej“.
„Nama je bitno da imamo stalnu postavku. Pre tri godine uredili smo Konak Kneza Miloša na Topčideru i u njemu stalnu postavku Srbija 1804- 1903 , ali to je samo detalj od onoga što imamo u kolekciji.“
Dušica Bojić kaže da bi „Istorijskom muzeju najviše odgovaralo kad bi se sredio prostor u kome se sad nalazimo, na Trgu Nikole Pašića 11. Tu se nalazi 800 kvadratnih metara neuređenog prostora u prizemlju gde sad organizujemo tematske izložbe, plus spratovi do četvrtog. Instalacije u prizemlju popuštaju, plus imamo poplave iz spratova.“
„Zidovi koje sad vidite kad uđete u naš izložbeni prostor su kulise. Postavili smo ih da se ne bi videli oštećeni zidovi, svesni da time znatno smanjujemo prostor. Kad bi se sredili vodovod, kanalizacija i elektrika, skinuli bismo kulise i dobili prostor za 24 zbirke i pet fondova koliko ih imamo u kolekciji.“
Direktorka navodi da je na poslednjem sastanku Upravnog odbora odlučeno da Ministarstvu kulture predlože zamenu: da prostor u Jakšićevoj ulici koji koristi Istorijski muzej za kancelarije kustosa, to je pola četvrtog i ceo peti sprat zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti, zameni za prostor petog sprata zgrade na Trgu Nikole Pašića, gde se sad nalazi jedna agencija Vlade Srbije.
„Tako bismo bili barem strukturalno bili na jednom mestu“, kaže Dušica Bojić.
Naglašava da „ovo premeštanje i popravka zgrade zahteva mala ulaganja“, kao i da su elaborat o prepravci predali Ministarstvu kulture. „Ukupni troškovi su manji od 25 miliona dinara, a ceo posao bi mogao da se završi za manje od godinu dana“.
„Istorijski muzej bi sa tim bio zadovoljan. Nama ne treba preseljenje u zgradu Železničke stanice“, kaže Dušica Bojić.
Pravno, činjenica da Istorijski muzej ima pravo korišćenja na celokupnoj zgradi Železničke stanice, ne bi predstavljala teškoću zato što se promena vlasnika lako rešava u katastru. Takođe, projekat za rekonstrukciju koji je uradio „Mašinoprojekt“ je prilagodljiv i drugim, a ne samo muzejskim potrebama.
Sekretarijat za urbanizam nedavno je odbio zahtev Istorijskog muzeja za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, adaptaciji i promeni namene objekta bivše Glavne železničke stanice, zato što nije dostavljen Ugovor o i izgradnji planirane toplovodne mreže.
Taj ugovor je trebalo da dostavi vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada, a to je Beograd na vodi.
„Oni su vlasnici svega osim zgrade, i zato su Istorijskom muzeju vezane ruke.“
Dušica Bojić navodi da bi pre početka rekonstrukcije Železničke stanice trebalo uraditi arheološka istraživanja zato što je tokom bombardovanja Beograda 1944. godine zgrada stradala, pa je tada zatrpano osam prostorija koje bi trebalo istražiti.
„Za sve to treba mnogo vremena, a nekoliko nas koji smo čitav radni vek ostavili u ovom Muzeju, važno je da pre nego što odemo u penziju budućim generacijama ostavimo stalnu postavku. Da znaju u kojoj zemlji žive“, kazala je Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Branislav Nušić, Narodni poslanik, JDP; režija Vito Taufer, igraju Dragan Mićanović, Srđan Timarov, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Marta Bogosavljević
Saučesnici, režija Marko Novaković, scenario Ognjen Obradović, uloge Nevena Nerandžić, Radovan Vujović, Danica Ristovski, Anica Dobra
Ako se rad “Ispovedaonica” nalazi u crkvi, onda prelazi u primenjenu umetnost, u smislu da je neko samo redizajnirao ispovedaonicu. Ako se rad prebaci u galeriju, onda postaje skulptura. Međutim, čak i u galeriji, ljudi su želeli sednu i pričaju međusobno kroz te rupice, da skulpturu zapravo koriste na tradicionalan način. Bilo je redova za ulazak u “Ispovedaonicu”
Pozorište Atelje 212 ovog februara donosi raznovrstan program — od komedija do uzbudljivih drama
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
