Pošto se zajednica SCG raspala uz zvuke Flamingosa (levo jedan desno dva i stop!), red je bio da referendum prođe uz Evrosong u Grčkoj. Svi su se napeli, danima lobirali, pa je u jednom trenutku izgledalo da se čitavo takmičenje organizuje zbog Brege i Željka Joksimovića, da saznamo konačno ko je bolji. Hajrudin Varešanović, u narodu poznatiji kako Hari Mata Hari obukao je belo odelo i otpevao pesmu Lejla – dvaput. Odmah smo provalili da će dobiti glasove ovdašnjih gledalaca. To je taj balkanski trijumvirat, tajno društvo osnovano radi očuvanja sigurnog prolaska u finale Evrosonga. Ali, kao u Da Vinčijevom kodu postoje i konkurentske tajne organizacije kao što su vikinški blok (koji neguje neumrlo sećanje na neprekinuti niz naslednika grupe ABBA) ili mistična grčko–kiparska alijansa, koja krije tajnu večne mladosti Ane Visi. Borba je večita i neumoljiva, a njen pojavni oblik predstavlja glasanje po modelu matematike više vrste. Treba mudro odmeriti poene, namiriti sve međunarodne obaveze, darivati prijatelje i progurati svog favorita. To je praktično onaj Da Vinčijev dekoder koji krije tajnu pobedničke pesme. Mi smo odigrali savršeno. Balkan je igrao na Harija, imali smo maskirane spavače čak i u Švedskoj (voditelj Jovan Radomir) i uspeli smo da pobedimo bivši SSSR blok koji ponovo oživljava. Istini za volju, Severina je podbacila, po meni zbog lošeg nastupa koji je više ličio na folklornu grupu nego Evrosong, a u gaćama je ostala prekasno – na kraju pesme. Haljina je morala da spadne već posle prve strofe, a posle, da citiramo Terezu – samo ruke gore!
Sve u svemu, Hari je bio treći, mi smo glasali iz Beograda, a mene su neviđeno smorili komentari naše reporterke Duške. Evrosong možete da posmatrate kao političku manifestaciju sa estetskim kriterijumima (čitaj dooosadno) ili šou na ledu gde sevaju butke i nemački kauboji jašu veštačke konje šarce (luuudilo). Kad mi se voditeljka zgražava ili cokće, ili još gore – pametuje, onda se zapitam šta ona radi na takvom mestu.
U tajnom ratu evrovizijskih frakcija – trijumfovala je finska rok grupa Lordi, koja je pomerila granice Evrosonga za tri koplja. Maskirani kao statisti iz Gospodara prstenova ili članovi Kiss armyja uspeli su da vrate hevi metal zvuk i ikonografiju, ismeju kič koncept Evrosonga i žešće nas zabave. Kada je hevi metal nestao čak i sa Zaječarske gitarijade, pojavio se gde ga nismo očekivali. Oni koji nisu razumeli foru (uključujući i našu voditeljku Dušku, ali i grčke voditelje) mogli su samo da mašu glavama i pomisle da je stigla apokalipsa. Ovakav šok je svojevremeno napravila pobednica Dana International (travestit iz Izraela), ali u okvirima evrovizijske gej estetike. Finski bend Lordi je pobedio jer nije igrao na etno prizvuk i u stvari dao doprinos evropskoj ideji jedinstva u zezanju. To svi razumemo za razliku od golubica, kauboja, porno linđa, ukrajinskih kozaka, sado-mazo Jermena, albanskih gajdaša, ili turske falset trbušne plesačice. Ruke gore, mlatimo glavom i svirajmo air-gitar, nisam metalac, al’ prepoznajem zezanje.
Za to vreme, ostali smo bez drugog oka u glavi, jer je Crna Gora krenula put nezavisnosti.
Čestitam! Noć izbora pokazala je koliko smo daleko, a kako još zavisimo jedni od drugih. Nataša Lekić u BG studiju, uključivala se u program TV CG (da vidimo šta rade), a tamo Đurković simultano najavi uključenje u program RTS-a pa u Podgorici vidimo Natašu Lekić koja gleda sebe i čeka da vidi ‘oće li nezavisnost. Tako u triku sa dva ogledala dobijete beskonačan broj odraza koji se gube u perspektivi. Ponovo taj Da Vinči – da nije i on Crnogorac? Kapiram da je najveći problem bio smisliti naziv za specijalne emisije RTS-a koje su se zvale: „S i CG, zajedno ili odvojeno“ (u formi pitanja), pa sutradan „Posle svega – Srbija!“ (u formi odgovora). Monarhija – dodaje Vuk Drašković! Vladeta Janković – gost „Utiska nedelje“, a zatim i specijalnog programa Televizije B92 pokazao je očinsku brigu za premijera. Koštunicu nam je opisao kao vrednog konja koji ore duboku brazdu (ka Evropi), a novinari mu dođu kao dosadne muve koje ga ometaju u teškom poslu. Siroma trudbenik mlati grivom, mlati repom, ove podguzne muvetine nikako da ga puste na miru. Konj je plemenita životinja koja redovno brifuje strane diplomate.
Za kraj – razrešenje u stilu Karela Čapeka. Gospodin František, kao u priči Poštarska bajka, donosi zatureno ljubavno pismo u Podgoricu, čita ga tako što ga prisloni na čelo i onda krene vatromet. Česi možda ne bi pekli vola, ili rokali iz vatrenog oružja, ali na kraju priče vratili smo se u studio RTS-a, gde je zlokobno za stolom sedeo Tomislav Nikolić. Tako se izgleda završava narodna pesma „Oranje Voje Koštunice“.
