Tačno na godišnjicu svog prvog, mnogima iznenađujućeg – malo oglašavanog a brzo rasprodatog – koncerta u beogradskom Sava centru, ne-akademski hor Viva Vox (dalje: VV) vratio se na istu pozornicu, samo što je onda bio četvrtak a sad elitna subota (pa nedelja i ponedeljak). Da, ovog puta su, s nešto više reklame, rasprodali bar 2 a održali 3 nastupa: preko 3500 ulaznica za veče, po cenama jedva višim (500–1200d.) nego pre godinu dana. Novi trijumf, ili šta?
Kako je „Vreme“ u broju 1092 – ali samo on-line, u skladu s pojavom VV ‘groma iz virtuelnog neba’ – objavilo prikaz tog događaja s kraja 2011. (Prvo, Glasno! http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1024731), sad se mirno možemo baviti poređenjima. Uostalom, redovni (kod nas, često: drugi tradicionalni…) godišnji koncerti i jesu prilika za zapažanje promena, predstavljanje napretka i sl. Tako se u međuvremenu (od 2005. UG/Udruženje građana) VV ustanovio kao prvorazredna domaća atrakcija uživo, nastavljajući da nastupa i na otvorenom, i dobrotvorno, i u inostranstvu. Malo li je, od kolektiva s više nego 30 scenskih članova?
Pretenzije i očekivanja za nove koncerte u SC svakako su porasli, a VV ih je sve opravdao uspevši da održi onu osetljivu ravnotežu koreografije, kostimografije, scenografije, osvetljenja kao pratnje i podrške, te muzičkog programa kao razloga i vodilje cca 100-minutne predstave. Sve je bilo optimalno, npr. light show ni najspektakularniji niti najsloženiji u domaćoj produkciji, ali besprekorno funkcionalan, dok su i pozadinske projekcije bile efektne i duhovite. Nit dramaturgije povuklo je intoniranje gitarskog ‘oranja’ N. Jangove himnične (Keep on) Rockin’ In The Free World, pri čemu nas starije opet počinje manje da ježi ‘rocking’ a više ‘free world“. Jer se ove jeseni s obdanicom u Srbiji gotovo opipljivo skraćuje i sloboda, zahlađuje demokratija.
No, VV pruža dobar (i glasniji) provod, njihova razdraganost je zarazna i uzdiže Vas iz stvarnosti bar na par sati. Uz već uobičajene vrhunce (Bohemian Rhapsody Queen), humorne momente kabaretskog tipa (Always Look On The Bright Side Of Life M. Pajtona), i nepretenciozne rama-lame, najprijatniji noviteti bile su obogaćene, melodične Srce EKV i I’ll Be There For You Rembrandts (potonja, iz TV-serije Prijatelji). Polet dirigentkinje Jasmine Lorin i dinamiku oštro podcrtanu radom bitboksera (čoveka-ritam-mašine) međutim sekle su zatamnjene pauze između numera, uslovljene verovatno TV-snimanjem. No, ako je to cena da se demistifikuju i – ehm – u plakar istorije pošalju KUDovski horovi koji u stavu progutanih oklagija i sa stajlingom ‘tetki s ladnim trajnama’ (by Đ. Balašević) pevaju ‘iz jelovnika’ (by Lj. Moljac), neka. I Darinka M.-M. S njima.
U odnosu na prošlogodišnji SC-koncert, izostali su nažalost ekumenski/neogospel blok i nešto na bazi našeg folklora, a srećom – VV lišio se estradno-imitatorskih tačaka. Hronološki, naglasak je pomeren u ‘90-e godine pa i još bliže, s najdužim segmentom najzahtevnijih obrada (najmanje vokalnih, pa i nisko-muzikalnih numera). S promenljivom srećom, nanizani su RHCP, Nirvana itd., najbolja Killing In the Name Of RATM/Rage Against The Machine, pa – zna se – Du Hast Rammstein, bisevi…
Ostaje još da VV nađe sebi odgovarajući format, ako ne želi zauvek da ostane javno dobro/besplatan download: DVD, USB ili štagod treće. A spremni su za izvoz. Sretno!
