(1929–2004)
Imao sam sreću da 2002. godine posredno kontaktiram sa Draganom Markovićem, osnivačem i prvim direktorom Studija B, prilikom sakupljanja tekstova za Leksikon YU mitologije, knjige koja je upravo izašla i koja svojim tekstovima pokriva skoro sve najbitnije iz naših „SFRJ života“. Bio sam mu zahvalan što je, iako teško bolestan, priredio dva teksta – o Dušku Radoviću i Đoki Vještici. Dragan je u tekstu o Radoviću (koga je i doveo na radio) otkrio mehanizam nastajanja britkih jutarnjih rečenica, koje je svako radno jutro izgovarao na Studiju B ovaj najpoznatiji beogradski petao. „Beograde dobro jutro“ krenulo je 1975. i kroz njega su se preko Radovića svi Beograđani osećali nekako duhovito i hrabro. Duškovo oglašavanje prekinuto je sredinom osamdesetih, kada su funkcioneri ocenili da je emisija preuranjena za ondašnje vreme i prilike.
Dragan Marković u svojoj biografiji: dopisnik iz Njujorka, direktor Radio Jugoslavije, direktor Jugoslovenskog kulturno-informacionog centra u Njujorku, ostaće najviše upamćen kao osnivač radija Studio B, prvog urbanog radija u gradu. Početak rada ove stanice opisan po jednima kao „radio revolucija“, a po drugima kao „zemljotres Studio B“ bio je uistinu i jedno i drugo. Krenuvši sa Studiom B, Dragan Marković je u startu želeo da ova stanica bude po formi slična Radio Luksemburgu, koji je sa svojim DJ programom obeležio stasavanje prve generacije domaćih rokera. Kao dopisnik u Njujorku, imao je u ušima sate i sate programa lokalnih američkih radio-stanica i od njih preuzima devizu „brzo i kratko“, i ta dva spoljna vida prezentovanja programa bila su i identifikaciona slika Studija B. Otuda i anegdota o beogradskom taksisti koji na pitanje da li sluša ovu radio-stanicu, odgovara. „Je l’ to onaj radio koji brzo govori?“ Brza informacija i najbolji muzički program učinili su da Studio B postane poput Pobednika ili Ušća neka vrsta zaštitnog znaka Beograda.
Vrativši se krajem juna sa puta bio sam obradovan saznanjem da Dragan čita Leksikon YU mitologije i da hvali tekstove u njemu. Nažalost, nije završio sa čitanjem. Samo nekoliko dana kasnije preminuo je, možda ne stigavši do strane 373, koja ga je označila kao radio-misionara i zauvek ga odvela u „enciklopedijsku besmrtnost“.
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
