(1929–2004)
Imao sam sreću da 2002. godine posredno kontaktiram sa Draganom Markovićem, osnivačem i prvim direktorom Studija B, prilikom sakupljanja tekstova za Leksikon YU mitologije, knjige koja je upravo izašla i koja svojim tekstovima pokriva skoro sve najbitnije iz naših „SFRJ života“. Bio sam mu zahvalan što je, iako teško bolestan, priredio dva teksta – o Dušku Radoviću i Đoki Vještici. Dragan je u tekstu o Radoviću (koga je i doveo na radio) otkrio mehanizam nastajanja britkih jutarnjih rečenica, koje je svako radno jutro izgovarao na Studiju B ovaj najpoznatiji beogradski petao. „Beograde dobro jutro“ krenulo je 1975. i kroz njega su se preko Radovića svi Beograđani osećali nekako duhovito i hrabro. Duškovo oglašavanje prekinuto je sredinom osamdesetih, kada su funkcioneri ocenili da je emisija preuranjena za ondašnje vreme i prilike.
Dragan Marković u svojoj biografiji: dopisnik iz Njujorka, direktor Radio Jugoslavije, direktor Jugoslovenskog kulturno-informacionog centra u Njujorku, ostaće najviše upamćen kao osnivač radija Studio B, prvog urbanog radija u gradu. Početak rada ove stanice opisan po jednima kao „radio revolucija“, a po drugima kao „zemljotres Studio B“ bio je uistinu i jedno i drugo. Krenuvši sa Studiom B, Dragan Marković je u startu želeo da ova stanica bude po formi slična Radio Luksemburgu, koji je sa svojim DJ programom obeležio stasavanje prve generacije domaćih rokera. Kao dopisnik u Njujorku, imao je u ušima sate i sate programa lokalnih američkih radio-stanica i od njih preuzima devizu „brzo i kratko“, i ta dva spoljna vida prezentovanja programa bila su i identifikaciona slika Studija B. Otuda i anegdota o beogradskom taksisti koji na pitanje da li sluša ovu radio-stanicu, odgovara. „Je l’ to onaj radio koji brzo govori?“ Brza informacija i najbolji muzički program učinili su da Studio B postane poput Pobednika ili Ušća neka vrsta zaštitnog znaka Beograda.
Vrativši se krajem juna sa puta bio sam obradovan saznanjem da Dragan čita Leksikon YU mitologije i da hvali tekstove u njemu. Nažalost, nije završio sa čitanjem. Samo nekoliko dana kasnije preminuo je, možda ne stigavši do strane 373, koja ga je označila kao radio-misionara i zauvek ga odvela u „enciklopedijsku besmrtnost“.
Da ne okolišamo: očaravajući su romani španske spisateljice Almudene Grandes. Nema u njima formalnih iskoraka, novih književnih postupaka, jezičkih eksperimenata, ili lavirinata: Almudena Grandes, naprosto, zna da priča priče i ništa je drugo osim pripovedanja ne zanima
Josip Pandžić,
Ikona jedne ideologije: život i djelo Rudija Supeka,
Školska knjiga, Zagreb 2024
Ako vam izgleda da selebritiji umiru češće nego ikad, podsetimo se: od interneta naovamo, živimo u hiperprodukciji selebritija, a oni odranije slavni uglavnom su ispisnici TV buma, to jest biološki rashodovani. U XXI veku naprosto nije dozvoljeno da ne znate za smrt svakog legendarnog za kog nikad pre niste ni čuli. Onda ih sve natkrili teškometal-karikatura, tetak Ozi (Ozborn), a promaknu nam neki čija je ostavština čvrsto utkana u naše odrastanje
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
