Imao sam sreću da 2002. godine posredno kontaktiram sa Draganom Markovićem, osnivačem i prvim direktorom Studija B, prilikom sakupljanja tekstova za Leksikon YU mitologije, knjige koja je upravo izašla i koja svojim tekstovima pokriva skoro sve najbitnije iz naših „SFRJ života“. Bio sam mu zahvalan što je, iako teško bolestan, priredio dva teksta – o Dušku Radoviću i Đoki Vještici. Dragan je u tekstu o Radoviću (koga je i doveo na radio) otkrio mehanizam nastajanja britkih jutarnjih rečenica, koje je svako radno jutro izgovarao na Studiju B ovaj najpoznatiji beogradski petao. „Beograde dobro jutro“ krenulo je 1975. i kroz njega su se preko Radovića svi Beograđani osećali nekako duhovito i hrabro. Duškovo oglašavanje prekinuto je sredinom osamdesetih, kada su funkcioneri ocenili da je emisija preuranjena za ondašnje vreme i prilike.
Dragan Marković u svojoj biografiji: dopisnik iz Njujorka, direktor Radio Jugoslavije, direktor Jugoslovenskog kulturno-informacionog centra u Njujorku, ostaće najviše upamćen kao osnivač radija Studio B, prvog urbanog radija u gradu. Početak rada ove stanice opisan po jednima kao „radio revolucija“, a po drugima kao „zemljotres Studio B“ bio je uistinu i jedno i drugo. Krenuvši sa Studiom B, Dragan Marković je u startu želeo da ova stanica bude po formi slična Radio Luksemburgu, koji je sa svojim DJ programom obeležio stasavanje prve generacije domaćih rokera. Kao dopisnik u Njujorku, imao je u ušima sate i sate programa lokalnih američkih radio-stanica i od njih preuzima devizu „brzo i kratko“, i ta dva spoljna vida prezentovanja programa bila su i identifikaciona slika Studija B. Otuda i anegdota o beogradskom taksisti koji na pitanje da li sluša ovu radio-stanicu, odgovara. „Je l’ to onaj radio koji brzo govori?“ Brza informacija i najbolji muzički program učinili su da Studio B postane poput Pobednika ili Ušća neka vrsta zaštitnog znaka Beograda.
Vrativši se krajem juna sa puta bio sam obradovan saznanjem da Dragan čita Leksikon YU mitologije i da hvali tekstove u njemu. Nažalost, nije završio sa čitanjem. Samo nekoliko dana kasnije preminuo je, možda ne stigavši do strane 373, koja ga je označila kao radio-misionara i zauvek ga odvela u „enciklopedijsku besmrtnost“.
