Dozvoljeno pipanje

Naslov izložbe „U dodiru s antikom“, osim posrednog značenja kojim upućuje publiku da će im razgledanje eksponata omogućiti upoznavanje sa umetnošću stare Grčke i Rima, ima i doslovno značenje: umetničke vrednosti antike pokazane ovom izložbom dozvoljeno je dodirivati. A to ovu izložbu čini posebnom.

„U dodiru s antikom“ je izložba Taktilne galerije muzeja Luvr iz Pariza, koja će u Narodnom muzeju u Beogradu gostovati od 17. februara do 30. aprila. Ovo je prvo gostovanje velikog Luvra u Beogradu, što izložbu takođe čini posebnom.

Na izložbi su kopije skulptura čiji su originali u Luvru, a među njima su i remek-dela Miloska Venera, Glava filozofa – Seneka, Gladijator Borgeze i konjanička statua Marka Aurelija. Izložba je namenjena svima, a prevashodno slepim i slabovidim i osobama s invaliditetom, kao uostalom i cela postavka Taktilne galerije Luvra. „Videti, čuti, istražiti, ali i dodirnuti, opipati, osetiti… skrivene su želje gotovo svakog posetioca muzejskog prostora u kontaktu s izloženim eksponatima“, kaže Eliana Gavrilović, koautor izložbe. I zato je ovo „mali napor državnih institucija da se uključe u bitku protiv postojećeg negativnog odnosa i nebrige prema ljudima sa invaliditetom koji su bukvalno sputani da pristupe raznim kulturnim sadržajima i da u njima učestvuju“, kako kaže Dejan Masliković, takođe koautor izložbe. „Uključivanjem dodira u doživljavanje skulptorskih dela antike omogućili smo osobama sa invaliditetom, da makar nakratko osete i uživaju u umetničkim delima, a svim drugim posetiocima da koristeći još jedno čulo dožive antičke skulpture na nov način.“

Kopije skulptura su od gipsa i sintetske smole, prevučene su glazurom koja odbija prašinu i tragove dodirivanja. Eliana Gavrilović napominje da je „materijal topao, što je bitno za doživljaj putem jagodica na prstima“. Kako bi eksponati bili dostupni ljudima koji se kreću pomoću invalidskih kolica, „razmak između postamenata nije manji od 115 centimetara a njihova visina je prilagođena ravni očiju. Legende eksponata ispisane su i Brajevim pismom i ćiriličnim fontom većeg formata. Takođe, i informacija o izložbi napisana je Brajevim pismom a prisutan je i prevodilac za gluvoneme osobe. Biće organizovan i prevoz dece ometene u razvoju.“ Osim upoznavanja sa antičkim delima, ova izložba omogućava informaciju i o uticaju umetnosti tog vremena na autore kasnijih perioda. „Izloženi su i odlivci skulptura iz XVI i XVII veka rađenih po narudžbini tadašnjih francuskih kraljeva i inspirisanih antikom. Na primer, Fineli je u XVII veku izradio Laokona, izuzetno vredno vajarsko delo, po ugledu na istoimeno delo Agesandra s kraja II veka.“

Slobodno dodirivanje eksponata, dakle mogućnost da se radi ono što se nikad ne radi u muzejima, i visina postamenata odgovaraju i deci. „Najmlađima je dodir bitan način upoznavanja sveta, pa im je ovo jedinstvena prilika da u potpunosti prime informaciju i osete umetnost.“ Eliana Gavrilović najavljuje i publikaciju kakva do sada kod nas nije objavljivana: katalog za decu, vodič kroz izložbu sa fotografijama i ilustracijama, pričicama o eksponatima i zabavnim zadacima. „Prilikom grupnih poseta nećemo odvajati zdravu decu od dece ometene u razvoju.“

Izložbe Taktilne galerije Luvra su putujuće, a običaj je da svaki domaćin izložbe obogati zbirku sa nekoliko eksponata iz svoje zbirke. „Mi smo se odlučili za predmete iz Rimske zbirke Narodnog muzeja, za Glavu devojke – Venere iz II veka, zatim za Stelu bankara – nadgrobni spomenik iz III veka, i za kopiju skulpture Dečak koji vadi trn Simeona Roksandića iz 1922. godine, nadahnutu možda čak i istoimenim antičkim delom“, objašnjava Eliana Gavrilović. Kuriozitet beogradske varijante izložbe „U dodiru s antikom“ jesu originalni eksponati. Naime, u Atrijumu Narodnog muzeja, gde je postavljena izložba, nalaze se šest kapitela iz Stobija (V-VI vek) i nadgrobni spomenik – školjka iz III veka. „Nemoguće je skloniti ih zbog izložbe, fiksirani su kao deo dosadašnje stalne muzejske postavke, pa smo tu okolnost iskoristili, iako time kršimo propisana muzeološka pravila, da uvrstimo i te eksponate u izložbu. Napravili smo kopiju jednog kapitela, pa će publika moći da je poredi sa originalnim delom.“

Pre ove, u Narodnom muzeju bila je organozovana izložba namenjena hendikepiranim sugrađanima. Početkom devedesetih godina izlagane su kopije iz muzejske Zbirke skulptura. Nakon toga, do sadašnjeg gostovanja Luvra, takvih izložbi nije bilo. U Narodnom muzeju očekuju da će ovo prvo gostovanje Luvra u Beogradu biti početak novih razmena izložbi. Do ovog sadašnjeg došlo je zalaganjem Ministarstva kulture Srbije, što i jeste zadatak ovog tela, i uz podršku Francuskog kulturnog centra.