Izložba Taktilne galerije muzeja Luvr iz Pariza "U dodiru s antikom" gostuje u Narodnom muzeju u Beogradu od 17. februara do 30. aprila
Naslov izložbe „U dodiru s antikom“, osim posrednog značenja kojim upućuje publiku da će im razgledanje eksponata omogućiti upoznavanje sa umetnošću stare Grčke i Rima, ima i doslovno značenje: umetničke vrednosti antike pokazane ovom izložbom dozvoljeno je dodirivati. A to ovu izložbu čini posebnom.
„U dodiru s antikom“ je izložba Taktilne galerije muzeja Luvr iz Pariza, koja će u Narodnom muzeju u Beogradu gostovati od 17. februara do 30. aprila. Ovo je prvo gostovanje velikog Luvra u Beogradu, što izložbu takođe čini posebnom.
Na izložbi su kopije skulptura čiji su originali u Luvru, a među njima su i remek-dela Miloska Venera, Glava filozofa – Seneka, Gladijator Borgeze i konjanička statua Marka Aurelija. Izložba je namenjena svima, a prevashodno slepim i slabovidim i osobama s invaliditetom, kao uostalom i cela postavka Taktilne galerije Luvra. „Videti, čuti, istražiti, ali i dodirnuti, opipati, osetiti… skrivene su želje gotovo svakog posetioca muzejskog prostora u kontaktu s izloženim eksponatima“, kaže Eliana Gavrilović, koautor izložbe. I zato je ovo „mali napor državnih institucija da se uključe u bitku protiv postojećeg negativnog odnosa i nebrige prema ljudima sa invaliditetom koji su bukvalno sputani da pristupe raznim kulturnim sadržajima i da u njima učestvuju“, kako kaže Dejan Masliković, takođe koautor izložbe. „Uključivanjem dodira u doživljavanje skulptorskih dela antike omogućili smo osobama sa invaliditetom, da makar nakratko osete i uživaju u umetničkim delima, a svim drugim posetiocima da koristeći još jedno čulo dožive antičke skulpture na nov način.“
Kopije skulptura su od gipsa i sintetske smole, prevučene su glazurom koja odbija prašinu i tragove dodirivanja. Eliana Gavrilović napominje da je „materijal topao, što je bitno za doživljaj putem jagodica na prstima“. Kako bi eksponati bili dostupni ljudima koji se kreću pomoću invalidskih kolica, „razmak između postamenata nije manji od 115 centimetara a njihova visina je prilagođena ravni očiju. Legende eksponata ispisane su i Brajevim pismom i ćiriličnim fontom većeg formata. Takođe, i informacija o izložbi napisana je Brajevim pismom a prisutan je i prevodilac za gluvoneme osobe. Biće organizovan i prevoz dece ometene u razvoju.“ Osim upoznavanja sa antičkim delima, ova izložba omogućava informaciju i o uticaju umetnosti tog vremena na autore kasnijih perioda. „Izloženi su i odlivci skulptura iz XVI i XVII veka rađenih po narudžbini tadašnjih francuskih kraljeva i inspirisanih antikom. Na primer, Fineli je u XVII veku izradio Laokona, izuzetno vredno vajarsko delo, po ugledu na istoimeno delo Agesandra s kraja II veka.“
Slobodno dodirivanje eksponata, dakle mogućnost da se radi ono što se nikad ne radi u muzejima, i visina postamenata odgovaraju i deci. „Najmlađima je dodir bitan način upoznavanja sveta, pa im je ovo jedinstvena prilika da u potpunosti prime informaciju i osete umetnost.“ Eliana Gavrilović najavljuje i publikaciju kakva do sada kod nas nije objavljivana: katalog za decu, vodič kroz izložbu sa fotografijama i ilustracijama, pričicama o eksponatima i zabavnim zadacima. „Prilikom grupnih poseta nećemo odvajati zdravu decu od dece ometene u razvoju.“
Izložbe Taktilne galerije Luvra su putujuće, a običaj je da svaki domaćin izložbe obogati zbirku sa nekoliko eksponata iz svoje zbirke. „Mi smo se odlučili za predmete iz Rimske zbirke Narodnog muzeja, za Glavu devojke – Venere iz II veka, zatim za Stelu bankara – nadgrobni spomenik iz III veka, i za kopiju skulpture Dečak koji vadi trn Simeona Roksandića iz 1922. godine, nadahnutu možda čak i istoimenim antičkim delom“, objašnjava Eliana Gavrilović. Kuriozitet beogradske varijante izložbe „U dodiru s antikom“ jesu originalni eksponati. Naime, u Atrijumu Narodnog muzeja, gde je postavljena izložba, nalaze se šest kapitela iz Stobija (V-VI vek) i nadgrobni spomenik – školjka iz III veka. „Nemoguće je skloniti ih zbog izložbe, fiksirani su kao deo dosadašnje stalne muzejske postavke, pa smo tu okolnost iskoristili, iako time kršimo propisana muzeološka pravila, da uvrstimo i te eksponate u izložbu. Napravili smo kopiju jednog kapitela, pa će publika moći da je poredi sa originalnim delom.“
Pre ove, u Narodnom muzeju bila je organozovana izložba namenjena hendikepiranim sugrađanima. Početkom devedesetih godina izlagane su kopije iz muzejske Zbirke skulptura. Nakon toga, do sadašnjeg gostovanja Luvra, takvih izložbi nije bilo. U Narodnom muzeju očekuju da će ovo prvo gostovanje Luvra u Beogradu biti početak novih razmena izložbi. Do ovog sadašnjeg došlo je zalaganjem Ministarstva kulture Srbije, što i jeste zadatak ovog tela, i uz podršku Francuskog kulturnog centra.
Ta Slavkina izjava da su muškarci jači fizički... Slavka bar s tim nikad nije imala problem – znala je da patosira momke koji joj dobacuju, ako smem da otkrijem porodične priče. Slavka u toj rečenici misli prvenstveno na uslove u sportu – ona se aktivno zalagala da se ženski fudbal profesionalizuje po uzoru na muški
Znam šta ste radili prošlog leta,
scenario i režija Dženifer Kejtin Robinson
Dokazujući da umetnost ne treba da bude ni sentimentalni odraz doživljaja interpretatora niti dražesna zvučna igra, već u prvom redu istinita i tačna u sublimaciji života, Brendel je koliko na koncertima, toliko i na brojnim nosačima zvuka, možda više nego bilo koji pijanista pre njega, otkrio svu kompleksnost klasične muzike kao živog ogledala evropske istorije i kulture
Određeni su dobitnici nagrada na 32. Festivalu evropskog filma Palić. Zlatni toranj za najbolji film žiri je dodelio ostvarenju „Dva tužioca“, reditelja Sergeja Loznice
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
