U velikoj dvorani Doma omladine 21. aprila održaće se koncert Muzsikása i Márta Sebestyén, inače poznatim autorima muzike iz filma Engleski pacijent.
Muzsikás su – na sličan način kao i novi folk pokret – ponikli 1972. godine iz Bartók Dance Group. Pod rukovodstvom Sándora Tímára, Bartók Dance Group je raskinula sa tradicionalnom koreografijom koja je dotad karakterisala mađarsku narodnu igru, po formi sličnu varijeteu, koja nije dugovala gotovo ništa istinskom folkloru. Tímár je svoj rad započeo na naučni način, oslanjajući se na neme filmove i zvučne zapise koji su studije instrumentalne muzike učinili neophodnim.
Muzsikás je zvanično nastao 1973. godine. I Péter Éri i Sándor Csoóri napustili su ples da bi se posvetili instrumentalnoj narodnoj muzici i pridružili se Mihályu Siposu i Dánielu Hamaru koji su pre toga svirali muziku uz narodni ples. Péter Éri je takođe bio član grupe Sebõ (do 1978) pa je tako bio u kontaktu sa Mártom Sebestyén koja je u to vreme pevala sa Sebõ. Oko 1979. Éri je uspeo da privuče Sebestyén da se pridruži Muzsikásima. Prodor na muzičku scenu internacionalnog folka bend je napravio 1978. U početku su redovno bili pozivani da nastupaju u Holandiji, da bi kasnije stigli i do Engleske posle poziva koji im je uputio Fairport Convention. Od tad su putovali po čitavom svetu, sa izuzetkom Južne Amerike. Nije čudo što se o njima često govori kao o „putujućim ambasadorima mađarske narodne muzike“. Londonski Queen Elizabeth Hall i The Barbican, pariski Theatre De La Ville, New York Town Hall i Los Angeles House of Blues samo su neka od mesta koja svedoče o tome.
S impresivnom lepezom snimaka i rasprodatim turnejama širom sveta, nije čudo što je tako mnogo poznatih fimskih reditelja tražilo saradnju Muzsikása i Márte Sebestyén. Među njima su i Costa Graves (The Music Box), Simon Broughton (Dancing Hall), Miklós Jancsó (Még Kér a Nép) i Anthony Minghella, čiji je film Engleski pacijent osvojio osam Oskara (između ostalog i Oskara za muziku) i muziku Muzsikása i Márte Sebestyén približio milionima ljudi širom sveta.
„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
Svaki pokušaj kroćenja umetnosti je autogol za onoga ko to radi, ali postavljanje Bokana u Narodno pozorište je deo strategije vlasti da svakodnevno plasira neki senzacionalizam ili provokaciju – rekla je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat za serijal „Kvaka 23“
Vlast Aleksandrovca preti ukidanjem „Bucinih dana“, jedinog pozorišnog festivala u okrugu, zato što su glumci svake večeri iznosili barjak Studenata Župe. Sve dok ga neko nije ukrao
Nebrojene su negativne reakcije povodom izbora Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Udruženje pozorišnih kritičara traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje čime se Bokan nametnuo za to mesto, a SRCE kaže da je vlasti bitniji ćaćilend od kulture
Slovo nije samo znak koji deca treba da nauče, već njima bliska priča, kao što je pokazao Duško Radović – kaže glumac Ivan Jevtović, deo tima koji priprema mjuzikl po legendarnoj seriji „Na slovo na slovo“
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
