U Beogradu, danas je na Trgu Republike sviralo zajedno oko 1000 gitarista, i postiglo nacionalni rekord. Dejan Cukić, jedan od poznatih muzičara koji su im pomagali, kaže – bio je zaista lep osećaj
Skoro hiljadu gitarista sviralo je danas istovremeno na Trgu Republike a mnogo više ljudi ih je slušalo, na koncertu “1000 gitara“.
Koncert je inicirao Guitar Art festival s namerom da se postavi prvi nacionalni gitarski rekord kako bi svake godine bio sve veći, i pozvao je sve gitariste od 7 do 77 godina da se priključe. Sa velike bine na Trgu Republike za svaku pesmu davali su im Dejan Cukić, Yu grupa, Kiki Lesendrić i Piloti, Srđan Gojković Gile, Bojana Stamenov, Nikola Čuturilo Čutura..
Učesnici su zamoljeni samo da se prijave i ponesu akustičnu ili klasičnu gitaru, a dozvoljeni su i ukulele, bendžo ili tambure i dobili su spisak pesma koje će svirati.
„Ovo je zaista dobra ideja Guitar Art festivala da na jednom mestu okupi toliki broj, pre svega, mladih ljudi, i dobar način da se propagira gitara“, kaže za „Vreme“ Dejan Cukić, koji je bio zadužen da uz učesnike peva Get back Bitlsa, Ja bih da pevam, i Imagine/ Give Peace a Chance Džona Lenona, numeru s kojom je završen koncert.
„I bilo je dobro što su za svaku pesmu imali bazični bend koji im je pomagao – sjajno su zvučali. Bilo je veselo i ispred i iza bine gde se okupilo više genertacija muzičara. Skupilo se puno sveta, pevali su sa nama, igrali, tapšali nam, nešto lepo se desilo u ovom groznom vremenu. Zaista lep osećaj“, rekao je Dejan Cukić.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
