De ste seksi momci

Na bilbordima koji reklamiraju paštetu postoji spisak šta je potrebno za dobar provod – i to taksativno. Pivo, fudbal i žena. Žena precrtana! Istovremeno, na sve strane se po reklamama toči pivo uz koje je potpuno svejedno gde si. Bitno je društvo oko tebe, to je mnogo prihvatljivije. Onda je precrtana žena apsolutni promašaj, u pivskoj reklami žene se mere na gomilu – 13 cica za koje ne možete ni da utvrdite kako zaista izgledaju, jer su prekratko u kadru. Kao da muškarcima u Srbiji neprekidno mozak bira između devojaka sa jedne, i piva i fudbala sa druge strane. Kakve to veze ima sa paštetom, osim onog bosanskog dobacivanja koje je opevalo Zabranjeno pušenje – „Lutko pošto je pašteta?“

Da dilema o muškoj seksualnosti bude još komplikovanija, doprinele su reklame za kladionice. To je oblast koja je od promena 2000. ostala van dodira javnosti, a evidentno je reč o biznisu ogromnih razmera koji cveta, stvara supkulturu, sistem vrednosti, ogroman profit i dalje je obavijen velom tajne. Možda su kladionice taj unutrašnji resurs koji mnogi političari pominju kao rešenje za svetsku krizu. Odnedavno, kladionice se sve češće pojavljuju u spotovima, što je novost. Angažovani su poznati glumci, tu su lepe devojke, obično je tu i šank, ukratko – atmosfera preslikana iz reklama za pivo.

U jednom spotu dva momka komentarišu da li je za određeni meč bolja „jedinica“ ili „dvojka“, da bi im se priključila lascivna cica i pitala šta misle o „trojki“. Simbolično, u seksualnom smislu smo od masturbacije (jedinica), preko odnosa dva muškarca (dvojka), stigli do odnosa utroje. Barmen komentariše situaciju kao rezultat prisustva žena u kladionici.

Zaista, ako su muška zabava pivo i kladža, imaćemo problem jer smo na korak od patologije.

Tu upravo stižemo do sledećeg niza spotova, naročito bilborda, na kojima se reklamiraju sredstva za potenciju. Veoma je čudno što su se reklame svele na bilborde duž naših saobraćajnica. Valjda je logika vezana sa saobraćajnu statistiku. Preko 90 odsto vozača i vlasnika vozila su muškarci, pa se prodavci potencije obraćaju šoferima. Ideja je da dok vozite blenete u lascivne scene gde je prvo Vendi Vukelić zabavljala crnca, a sada neki mladi par gotovo da vodi ljubav. Znači, vozite svoju vožnju, svakih par kilometara vas podsete da kupite neku kapsulu (po sniženoj ceni koja uopšte nije mala), i eto vas u akciji!

Pitanje svih pitanja glasi – je l’ to imamo previše seksa pa nam je potrebna pomoć hemije, ili ga nema uopšte pa nam je potrebno podsećanje i tableta jer je aparatura zakazala? Žene po običaju niko ništa ne pita, a lako bismo dobili odgovor na ovo pitanje.

Jedna pametna i lepa žena, moja prijateljica Nevena, doktorka matematike koja se bavi sistemima verovatnoće, ovako mi je objasnila kladionicu. U Americi, gde ona predaje, matematičari su razvijali algoritme i simulacije koji bi omogućili predviđanja kretanja cena na berzi. Kod nas se verovatnoća svodi na kladionice. I berza i kladionica imaju premalo veze sa matematikom, odnosno broj varijabli koje utiču i njihova interakcija je ogroman. Nevena mi je u suštini lepo i naučno rekla da se i na berzi i u kladionici muva i namešta. Ovih dana drži jedan od panela na Svetskom kongresu statistike i verovatnoće u Istanbulu pa možda donese neke tipove za kladionice ili berzu.

Ako volite društvene nauke, tu je situacija mnogo jednostavnija. Ne bih ovde opet o Tominoj diplomi, nije ukusno, ali kada jednom poljuljate poverenje u visokoškolsko obrazovanje, stvari se teško popravljaju. Na prijemnom ispitu za Filozofski fakultet u Nišu održan je test informisanosti, mi smo u Beogradu to zvali – testom opšte kulture. Sećam se 1989, kada sam ga polagao pre upisa na Psihologiju, jer su štreberi strahovali od nepoznatih pitanja. Tu smo bili ravnopravni jer nisi mogao da nabubaš opšte znanje – ili ga imaš ili ne. Bilo je pitanja iz istorije, geografije, književnosti, ali i popularne kulture. Bio sam ponosan što ću studirati na fakultetu gde su me na prijemnom pitali za postavu Bitlsa ili reditelje Oskarom nagrađenih filmova. Ove godine su u Nišu buduće studente pitali o pesmama Jelene Karleuše, veroispovesti Toma Henksa ili prezimenu likova iz filma Ko to tamo peva. Zamislite kako je bilo toj deci koja žele da pobegnu od primitivizma i nekulture kada shvate da im na Filozofskom traže poznavanje turbo-folka! No escape! Dekan je na pritisak javnosti odgovorio da je očigledno test loš, ali i nepotreban, pa će ga dogodine ukinuti???!!! Da ne elaboriram, jer ću se ponovo iznervirati, poslužiću se poslovicom – naljutio se na devojke i selo pa odsek’o onu stvar!