Kašika ritma
10. jun, Centar „Sava„, Beograd
Premlad kada je Andy Warhol tražio sebi rokenrol bend, g. Byrne je ipak postao jedan od najvećih primenjenih umetnika u muzici. Posle dve decenije od jedinog gostovanja njegovog nekadašnjeg sastava Talking Heads u ovim krajevima, u dodatnom delu svoje svetske turneje Lazy Eyeball – promotivne za prošlogodišnji album Look Into The Eyeball – iz Stambola je pre Skoplja zalomio i u zemlju No Name, gde Beograd opet počinje da sve češće preotima velike strane koncerte Zagrebu.
Kult-status neizbežno menja perspektive, a zaostavština Hedsa ovde je u međuvremenu dovoljno slušana i voljena da ulaznice (500-700 d.) budu rasprodate, i to pretežno naraštajima koji su tokom vrhunca novog talasa kašiku još uvek doživljavali prvenstveno (i sasvim ispravno) kao udarački instrument. Tako su David i njegov trio u intimni, gotovo teatar-ambijent ‘na tremu’ ogromne bine Centra „Sava“ (promišljeno ostavljene iza zavese) došli uz veoma topao i bučan doček.
Nad jedva primetnim kuckanjem tempa i ponekim akordom s matrica, izvrsni basista Paul Frazier, Mauro Refosco (vibrafon, marimba itd.) i bubnjar pune koncept 3P – Pevno, Plesno & Pametno – a kratke najave daju novi/prvobitni smisao tačkama kao (Buck) Naked. Krasno jednostavne, ali ne i minimalističke Byrneove pesme brzo su prvih pola sata dovele do kulminacije u and She Was i izvanrednoj Once in a Lifetime, i od tada su se ovacije često ponavljale. Uzdržano koristeći gitare, David bi tek u zakuvavanju takvih Heds-standarda dopustio da izbije njegova sviračka veština, no pojavom šest gudača – uspomena na rad s Balaneskuom? – postaje još jasnije kako svi drugi instrumenti planski preuzimaju razne glasove osnovnog rokerskog oruđa.
U odličnoj pevačkoj formi, sed ali i dalje pritajeno elegantan s glatko iskrivljenim pokretima u mekim cipelama, D. Byrne s lakoćom klizi kroz raznolike numere iz svoje gotovo neverovatno razuđene karijere, koja je kod nas, nažalost, ostala manje poznata posle njegovih početnih (’89.), naravno, vrhunskih dometa: kompilovanje (Brazil Classics 1: Beleza Tropical), izdavaštvo (disko-kuća Luaka Bop, proverite SVE), produkcija, film/TV, sopstveni albumi (Rei Momo, takođe licencno objavljen u prethodnoj Jugoslaviji) i uopšte bavljenje brazilskom i svetskom muzikom.
Samo najsuptilnije kompozicije u aranžmanima variranim do kamernih – kao bas-gitara plus gudači za Revolution – dale su nekakav izgovor za sedenje, a glavninu jednoipočasovnog koncerta preuzeo je nenametljivi no neodoljivi groove. Glavnina sale, prirodno, opušteno đuska – pa bilo to Great Intoxication, aktuelni hit Lazy ili i dalje provokativni klasik Life During Wartime. Kao retko kada u SC-u, a i šire, moćne stojeće ovacije izmamile su još pola sata biseva, pri čemu je prvi počeo odličnom neočekivanom obradom I Wanna Dance With Somebody W. Houston!
Mnogima je nedostajalo da bivši T. Head (grupa raspuštena ’91.) opet poentira još nekim starim grupnim hitom, no posle bus-putovanja, nevoljnog produženog „druženja“ s bugarskim carinicima itd., Dejvid je imao snage i za veliku ponoćnu konferenciju za novinare i volje za razmenu mišljenja.
Budimo realni, ne dešava se mnogima više no jednom u životu. Svašta smo istrpeli i propustili, a bar ovog puta – mi smo bili ti.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
