Pedale za pijedestal
18. oktobar, Velika sala DOB/Beograd
Ne malo čudo na domaćoj sceni 90-ih: počeli pred (ratni) raspad one Juge, umesto da budu sasečeni zbivanjima, Darkwood Dub su samo imali usporen/otežan razvoj: postali su kult u sredini gde svi olako koriste tu oznaku, punili i veće sale od Doma omladine i BITEF teatra, dok je njihovim ispisnicima bio nezamisliv izlazak iz klupskih prostora. Ovde gde je gotovo sve izvrnuto, pa i andergraund/alternativa, ostali su dosledni, potpuno izuzeti od estrade, u srećnom preseku i sa svojim izdavačem B92. Tako su se vratili i na lansirnu rampu pompeznih antisankcijskih BBS/Brzih Bendova Srbije, od kojih je nažalost malo šta ostalo posle prvobitnog vatrometa; poslednje večeri zagrevanja nastupala je osvežena postava Presinga, no gde su Klajberi, Euforija, Plejboj, pa i Kazna za uši, kad su prestali i Kanda, Kodža i Nebojša… 10 god. kasnije D. Dub sâm rasprodaje tri uzastopna koncerta na istom mestu. Na srednjem koncertu predgrupa je Mistake Mistake, nova snaga.
Ovogodišnji album Život počinje u 30oj smirenošću i crno-belom estetikom potvrđuje da je uglađenost stigla do stila, a zrelost će verovatno uroditi šmekom. U novoj deceniji, postojanost i stabilnost napretka D. Duba zakoračile su u razdoblje bitno drugačije od zaglavljenog stanja balkanskog (rokenrol?) duha koji još – umesto npr. Smaka – veliča EKV kao umetnos’, kao da je to uopšte vredna truda. Tim je lakše primetiti zašto je Obojeni program (samo) ostao nešto, a D. Dub postao nešto drugo. Gde god su izbijali najjači podzemni tokovi, D. Dub je učestvovao; sad to radi po okolnim zemljama i meri se s inostranstvom.
(Pod)kulturni značaj i uloga Devedesetdvojke već su analizirani i knjigama, ali ovog petka opet su i praktično dokazani: kao neformalno predjelo u Rexu u ambicioznom ciklusu Srbija: Sounds Global – Živa tradicija nastupili su Beogradska Čalgija i novosadski tamburaši Zorule, varoška muzika. Posle uzbrdo, i dobra stara fora s više nanizanih večeri koje onda ulaze među glavne gradske događaje, oživljavanje bioskopske sale Doma omladine Beograda/DOB, i povađena sedišta, da bi ljudi (s ulaznicama 360-450 din.) mogli da igraju na nagnutom podu i da lako vide binu.
A tamo pod jednostavnim, odličnim svetlima i s jasnim zvukom postava koja je kroz godine srasla zajedno u vrtlogu društva gde je svako lako zamenljiv. U milenijumu kad su i Beatles spali na drum’n’bass (čitaj: Ringo & Paul), kvintet Darkwood Dub sa strahovite ritam-sekcije (bas Milorad Miki Ristić, bubnjevi Lav Bratuša), kojoj je teško odreći ples, saltom se baca u prostor obojen elektronskim efektima, rastegnut između dvojice stilski jasno različitih gitarista (Vladimir Jerić i Bojan Drobac Bambi). Majklstajpovski lik mutirane koreografije „trk-u-mestu“, koji minimalističkim stihovima kao Osećam se dobro (Nova dostugnuća) i Kao da se nikad dogodilo nije (Vrtlog vira) uliva emocije i značenja, jeste Dejan Vučetić Vuča.
Bubnjarska tačka jedna je od najbolje odsviranih i osvetljenih koje sam doživeo od domaćih muzičara; s Pticama je u nedogled zalepršao i duh one Lune. Sastav bez klavijaturiste, gde muzičari sami operišu svojom elektronikom ručno (Jerić, Vuletić) i nožno (gitarske pedale), plivajući kroz stare i nove numere (Repetitor, Steppin’ Out) gotovo bez reči upućenih publici. Ovacije međutim rastu, a više klimaksa pod ležernom, znalačkom kontrolom vodi i u biseve tokom dva sata koncerta.
Dakle, imamo situaciju: možda je naslov Život počinje u 30oj jednako dobar i za Cecu, ali ona ni slučajno nema, recimo, M. Jugina. Dajte mi oslonac, pa da do mile volje bacam kamenje na sistem.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
