Pedale za pijedestal
18. oktobar, Velika sala DOB/Beograd
Ne malo čudo na domaćoj sceni 90-ih: počeli pred (ratni) raspad one Juge, umesto da budu sasečeni zbivanjima, Darkwood Dub su samo imali usporen/otežan razvoj: postali su kult u sredini gde svi olako koriste tu oznaku, punili i veće sale od Doma omladine i BITEF teatra, dok je njihovim ispisnicima bio nezamisliv izlazak iz klupskih prostora. Ovde gde je gotovo sve izvrnuto, pa i andergraund/alternativa, ostali su dosledni, potpuno izuzeti od estrade, u srećnom preseku i sa svojim izdavačem B92. Tako su se vratili i na lansirnu rampu pompeznih antisankcijskih BBS/Brzih Bendova Srbije, od kojih je nažalost malo šta ostalo posle prvobitnog vatrometa; poslednje večeri zagrevanja nastupala je osvežena postava Presinga, no gde su Klajberi, Euforija, Plejboj, pa i Kazna za uši, kad su prestali i Kanda, Kodža i Nebojša… 10 god. kasnije D. Dub sâm rasprodaje tri uzastopna koncerta na istom mestu. Na srednjem koncertu predgrupa je Mistake Mistake, nova snaga.
Ovogodišnji album Život počinje u 30oj smirenošću i crno-belom estetikom potvrđuje da je uglađenost stigla do stila, a zrelost će verovatno uroditi šmekom. U novoj deceniji, postojanost i stabilnost napretka D. Duba zakoračile su u razdoblje bitno drugačije od zaglavljenog stanja balkanskog (rokenrol?) duha koji još – umesto npr. Smaka – veliča EKV kao umetnos’, kao da je to uopšte vredna truda. Tim je lakše primetiti zašto je Obojeni program (samo) ostao nešto, a D. Dub postao nešto drugo. Gde god su izbijali najjači podzemni tokovi, D. Dub je učestvovao; sad to radi po okolnim zemljama i meri se s inostranstvom.
(Pod)kulturni značaj i uloga Devedesetdvojke već su analizirani i knjigama, ali ovog petka opet su i praktično dokazani: kao neformalno predjelo u Rexu u ambicioznom ciklusu Srbija: Sounds Global – Živa tradicija nastupili su Beogradska Čalgija i novosadski tamburaši Zorule, varoška muzika. Posle uzbrdo, i dobra stara fora s više nanizanih večeri koje onda ulaze među glavne gradske događaje, oživljavanje bioskopske sale Doma omladine Beograda/DOB, i povađena sedišta, da bi ljudi (s ulaznicama 360-450 din.) mogli da igraju na nagnutom podu i da lako vide binu.
A tamo pod jednostavnim, odličnim svetlima i s jasnim zvukom postava koja je kroz godine srasla zajedno u vrtlogu društva gde je svako lako zamenljiv. U milenijumu kad su i Beatles spali na drum’n’bass (čitaj: Ringo & Paul), kvintet Darkwood Dub sa strahovite ritam-sekcije (bas Milorad Miki Ristić, bubnjevi Lav Bratuša), kojoj je teško odreći ples, saltom se baca u prostor obojen elektronskim efektima, rastegnut između dvojice stilski jasno različitih gitarista (Vladimir Jerić i Bojan Drobac Bambi). Majklstajpovski lik mutirane koreografije „trk-u-mestu“, koji minimalističkim stihovima kao Osećam se dobro (Nova dostugnuća) i Kao da se nikad dogodilo nije (Vrtlog vira) uliva emocije i značenja, jeste Dejan Vučetić Vuča.
Bubnjarska tačka jedna je od najbolje odsviranih i osvetljenih koje sam doživeo od domaćih muzičara; s Pticama je u nedogled zalepršao i duh one Lune. Sastav bez klavijaturiste, gde muzičari sami operišu svojom elektronikom ručno (Jerić, Vuletić) i nožno (gitarske pedale), plivajući kroz stare i nove numere (Repetitor, Steppin’ Out) gotovo bez reči upućenih publici. Ovacije međutim rastu, a više klimaksa pod ležernom, znalačkom kontrolom vodi i u biseve tokom dva sata koncerta.
Dakle, imamo situaciju: možda je naslov Život počinje u 30oj jednako dobar i za Cecu, ali ona ni slučajno nema, recimo, M. Jugina. Dajte mi oslonac, pa da do mile volje bacam kamenje na sistem.
Ministarstvo kulture raspisalo je ovog meseca tri konkursa za sufinansiranje projekata, uz napomenu sitnim slovima na kraju strane u kojoj piše da sve u vezi dinamike raspisivanja konkursa zavisi od Ministarstva finansija
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
