U ovom ogromnom vozu knjiga treba osećati radost koju ima dete na ringišpilu, rekao je akademik Dragoslav Mihailović na svečanom otvaranju
O početku 53. međunarodnog beogradskog sajma knjiga već je objavljeno: da je otvoren u prisustvu mnogobrojnih ljubitelja knjige i u izuzetno svečanoj atmosferi. Mnogobrojni ljubitelji knjige, zapravo, tek će pristići narednih dana, tamo negde oko vikenda, a prvi dan sajma, možda i zato što se ulaz na feštu otvaranja od ove godine plaća, mogao je biti i posećeniji. Što se tiče svečane atmosfere – bili su mnogi poznati, i pisci i političari.
Kao počasni gost, na otvaranju je govorio Nacuki Ikezava, jedan od najeminentnijih savremenih japanskih pisaca, koji se nažalost jedva ili nikako nije čuo, isto kao i njegov prevodilac, zbog lošeg ozvučenja. Posle njega govorio je pisac, akademik Dragoslav Mihailović, koji je i zvanično otvorio 53. sajam knjiga i koji se, nažalost, jedva ili nikako nije čuo, takođe zbog ozvučenja. Posle svih nejasnih tonova sa svečanog otvaranja, na kraju se kao prstom sudbine „probila“ Mihailovićeva poruka da u tom ogromnom vozu knjiga treba osećati radost koju ima i dete na ringišpilu.
Tema da li Sajam knjiga u Beogradu treba da bude reprezentativna međunarodna kulturna manifestacija ili vašar, nije nova. Zoran Hamović, urednik programa 53. sajma knjiga i savetnik ministra kulture za oblast izdavaštva, u intervjuu Tanjugu rekao je da „strani izlagači neće da dođu na takve vašare. Smatraju to neprofesionalnim uslovima u kojima se ne obavljaju promocije knjiga, poslovni susreti, stručne tribine i ne lansiraju novi pisci.“ Prema njegovim rečima, ovaj naš sajam knjiga je talac ideje o raspodeli i prodaji sajamskog prostora, a ne o oblikovanju dobrog sajamskog programa.
A raspodela je izgleda završena. Specijalni efekat déjà vu sigurno neće zaobići nikoga ko je i prethodnih godina bio na sajmu. Naime, svi izlagači (i knjižari) su na svojim starim mestima. I žmureći se može doći tačno do štanda koji tražite, što je opasan simptom koji preti okoštavanjem ove manifestacije. Nije stvar u tome da izlagače treba mešati kao špil karata i od velike hale napraviti lavirint kako bi posetiocu bilo zanimljivije, nego je stvar u tome da se izlagači po nekakvim svima jasnim merilima moraju rangirati i na osnovu toga dobiti svoj prostor. Za sledeću godinu Hamović je najavio neki nov sajam knjiga, gde će na primer u Hali 1 izlagati samo profesionalni izdavači, za šta, kako kaže, odluka već postoji samo se ne sprovodi.
Iako nigde u svetu sajmovi nisu rasprodaje niti diskonti knjiga, ovaj naš to jeste. On je ogromna uzavrela tržnica upotpunjena prethodno gužvanjem u autobusu, a onda padanjem u nesvest od idenja ukrug i sudaranja s drugima, od nasrtanja na štandove i pisce, sve pod tovarima knjiga. Tržnica čiji je imidž upropastila ona prokleta TV anketa u kojoj je Šekspir napisao Anu Karenjinu, a naš nobelovac neko čije se ime ne zna.
Zemlja počasni gost 53. sajma knjiga je Japan. Na svom štandu predstaviće savremenu japansku književnost i izdavaštvo, izložbu fotografija „Kjoto“, izložbu fotografija o savremenoj arhitekturi, najavljene su promocije dve knjige Nacukija Ikezave, predavanje o delima Harukija Murakamija… U Muzeju primenjene umetnosti tokom Sajma knjiga biće postavljena izložba japanske keramike, a u Muzeju Jugoslovenske kinoteke nedelja japanskog filma. Inače, na ovogodišnjem sajmu učestvovaće više od 800 izlagača, domaćih i stranih; tema je dva veka Velike škole; biće to „najveći festival savremene srpske književnosti“ gde će većina savremenih srpskih pisaca učestvovati na štandovima svojih izdavača; prvi put na Sajmu učestvuju izdavači iz Danske i Ukrajine; dolaze mnogobrojni pisci iz Italije, Francuske, Rusije, Danske, Kanade; u okviru
EUNIC-a, zajedničkog nastupa kulturnih centara zemalja EU, glavna tema biće „Umetnost življenja u zemljama Evropske unije“; u okviru Foruma Sajma knjiga biće šest tematskih konferencija o profesionalnom izdavaštvu u Srbiji, godišnji susreti bibliotekara, prevodilaca, devet izložbi; biće dodeljene nagrade Sajma i dve nagrade novinara, kao i nagrada „Dositej Obradović“ stranom izdavaču koji najviše doprinosi promociji srpske književnosti; školski dan je četvrtak, a ulaznice malo skuplje nego prošle godine – nepuna tri evra.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
