Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Retrospektivna izložba „Dado: Istorija prirode 1953‒2000”, autorke Amarant Zidon, kćerke umetnika, otvorena je u nedelju Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. To je prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića u Beogradu. Predstavljeno je više od 50 radova iz brojnih muzejskih i privatnih kolekcija, od kojih su neki prvi put prikazani.
Izložbom su mapirane sve etape umetnikovog stvaralaštva u razdoblju od 1953. do 2000. godine, od beogradskog perioda i slike „Marko Čelebonović i sovac”, koja je označila zaokret ka pronalaženju sopstvenog izraza, preko njegovog rada u Francuskoj i izlaganja u Americi, do poslednjih godina kada grafiti i dečji crteži postaju deo njegovog grafičkog izraza, a murali, skulptura i digitalni kolaži mediji koji ga okupiraju.
„Morala je da se održi ovde, u Beogradu, jer je tu Dado izmislio svoj poseban stil, među svima toliko prepoznatljivom, sredinom 1950-ih, stvarajući dve velike slike ’Biciklista’ i ’Sveta Bogorodica’“, rekla je na otvaranju izložbe Amarant Zidon, i istakla da se „među izloženim radovima nalaze pravi dragulji. Takvo delo je, recimo, ’Pokojni obućar’ iz sedamdesetih godina, ili tri do sada javnosti nepoznata rada iz Muzeja savremene umetnosti, koja datiraju iz pedesetih. To su radovi ’Porodica majmuna’, ’Bikini’ i ’Vrteška’.“
Loren Le Bon, predsednik Centra Pompidu, čija kolekcija je jedna od nekoliko inostranih koje čuvaju radove Dada Đurića, istakao je da je “Dado jedan od retkih umetnika koji je, poput Pikasa, uspeo da izmisli svoj stil, neponovljiv, a da se neprestano iznova izmišlja“.
Izložbu priređuju Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Plavo” i Fondacijom „Za srpski narod i državu”, a trajaće do 2. marta 2025. godine.
Kako saznaje portal „Vremena“, sednica Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije sa Čedomirom Antićem na čelu jeste održana, ali na njoj nije odlučeno o konkursu za naslednika Vladimira Pištala kao što se očekivalo. Moguće je da se čeka odluka Vlade Srbije
U subotu 19. jula, Arilje postaje epicentar kreativnosti i zvuka. U gradu na Rzavu počinje festival Arlemm i trajaće do 27. jula
Filmovi srpskih autora „Kako je ovde tako zeleno“, „Među bogovima“ i „78 dana“ dobili su šest nagrada na upravo završenom Filmskom festivalu u Puli
Najnovije promene na čelu Narodne biblioteke Srbije, Narodnog pozorišta, Beogradskog sajma i NIS-a ukazuju da SNS hoće da čvrsto zavlada srpskim ustanovama
Uprkos vidljivom naporu da makar koliko uozbilji stvar, Džejms Gan ne odoleva nepotrebnom i usiljenom podsećanju na značaj ljudske dobrote, uvek i svugde, pa ubacuje reference na izraelsko-palestinski sukob, ali ga smešta u postjugoslovenski kontekst, te jedan od zlikovaca govori ekavicom i slepi je sledbenik zapadnog krupnog kapitala. Upravo taj momenat u priču vraća infantilizaciju na velika vrata
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
