Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Retrospektivna izložba „Dado: Istorija prirode 1953‒2000”, autorke Amarant Zidon, kćerke umetnika, otvorena je u nedelju Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. To je prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića u Beogradu. Predstavljeno je više od 50 radova iz brojnih muzejskih i privatnih kolekcija, od kojih su neki prvi put prikazani.
Izložbom su mapirane sve etape umetnikovog stvaralaštva u razdoblju od 1953. do 2000. godine, od beogradskog perioda i slike „Marko Čelebonović i sovac”, koja je označila zaokret ka pronalaženju sopstvenog izraza, preko njegovog rada u Francuskoj i izlaganja u Americi, do poslednjih godina kada grafiti i dečji crteži postaju deo njegovog grafičkog izraza, a murali, skulptura i digitalni kolaži mediji koji ga okupiraju.
„Morala je da se održi ovde, u Beogradu, jer je tu Dado izmislio svoj poseban stil, među svima toliko prepoznatljivom, sredinom 1950-ih, stvarajući dve velike slike ’Biciklista’ i ’Sveta Bogorodica’“, rekla je na otvaranju izložbe Amarant Zidon, i istakla da se „među izloženim radovima nalaze pravi dragulji. Takvo delo je, recimo, ’Pokojni obućar’ iz sedamdesetih godina, ili tri do sada javnosti nepoznata rada iz Muzeja savremene umetnosti, koja datiraju iz pedesetih. To su radovi ’Porodica majmuna’, ’Bikini’ i ’Vrteška’.“
Loren Le Bon, predsednik Centra Pompidu, čija kolekcija je jedna od nekoliko inostranih koje čuvaju radove Dada Đurića, istakao je da je “Dado jedan od retkih umetnika koji je, poput Pikasa, uspeo da izmisli svoj stil, neponovljiv, a da se neprestano iznova izmišlja“.
Izložbu priređuju Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Plavo” i Fondacijom „Za srpski narod i državu”, a trajaće do 2. marta 2025. godine.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
