„Lavirint devedesetih“ je naziv izložbe koja je stalna, pa je prostor u centru Beograda gde je postavljena već nazvan "Muzej devedesetih". Njeni autori pozivaju na preispitivanje: da li smo još uvek zarobljeni u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima
Stalna postavka izložbe „Lavirint devedesetih“ otvorena je od utorka, 3. juna, svakodnevno od 10 do 20 sati u prostoru Fondacije M90, u Kneza Miloša 3 u Beogradu. Autori izložbe su Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović.
Pre dve godine „Lavirint devedesetih“ realizovan je kao pilot izložba u Prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu, zatim u Sarajevu u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine gde ju je posetilo više od 6000 posetilaca, a nedavno i u Podgorici, u Modernoj galeriji, gde će biti otvorena do 13. septembra.
Zahvaljujući ovoj izložbi, prostor u Kneza Miloša 3, u blizini Narodne i Gradske skupštine, nov je izložbeni prostor u Beogradu.
Kako je, pored svetonazora gradske vlasti i Ministarstva kulture Fondacija M90 uspela da dobije prostor u centru, i da organizuje stalnu postavku o devedesetim?
Formalni nismo muzej
Dubravka Stojanović za „Vreme“ kaže da još uvek prostori mogu da se iznajme a da se ne zavisi od grada ili države. Dve godine su ga tražili, jer je bilo potrebno da pored izložbenog dela imaju i prostor za tribine, debate, konferencije… To nije bilo lako naći i neverovatna je sreća da se „predivna kuća Čedomilja Mijatovića našla na tržištu.“
„Kuća je stara 150 godina, pripadala je značajnom srpskom političaru i njegovoj ženi Elodiji, Britanki koja je osnovala Srpsko-britansko društvo. Napisala je i istoriju Srbije! Vrlo neobični ljudi“, kaže Stojanović.
S obzirom da će u njemu biti prezentovana uvek ista tema, Devedesete, o ovom prostoru se govori kao o „muzeju devedesetih“.
„Formalno nismo muzej, već stalna postavka ’Lavirint devedesetih’. Verujemo da je takva postavka neophodna baš u Beogradu, iako je izložba posle Beograda bila u Sarajevu, a ove godine je i u Podgorici. Sa svakom novom izložbom se postavka menja i unapređuje, pronalazimo nove eksponate, ukidamo one koji nisu jasno prenosili poruku koju smo želeli“, objašnjava Dubravka Stojanović.
Sagledavanje devedesetih
Cilj „Lavirinta devedesetih“ je pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad.
Postavka postavlja pitanje da li smo, kao pojedinci, ali pre svega i kao društvo, uopšte izašli iz lavirinta u koji smo upali početkom 90ih.
Koristeći lavirint kao metaforu zaglavljenosti, posetioci izložbe susreću se sa sobama koje su tematski podeljene na ključne segmente koji su obeležili devedesete godine prošlog veka – obmana, nasilje, tranzicija, ali i humor, nepristajanje, noćni život, fragmenti sreće.
Ova izložba je pokušaj da devedesete budu prikazane drugačije, slojevito i kompleksno – i za one koji su devedesete proživeli i za one koji ih tek upoznaju. Ona otvara prostor za nova pitanja, za regionalno razumevanje i drugačiji javni razgovor o nasleđu devedesetih.
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar i drugi
Emil Sioran, Sveske 1957–1972; s francuskog preveo Bojan Savić Ostojić; Službeni glasnik, Beograd 2025
Prima facie, Suzi Miler, režija Anja Suša, igra Maša Dakić; Bitef teatar
Austrijska me književnost u svom gravitacionom polju drži hrabrošću i estetski vanredno moćnom sposobnošću da se produktivno suoči s mitom o sebi kao “Hitlerovoj žrtvi”
Uprava Narodnog pozorišta odbila je da se na Velikoj sceni dodeli nagrada „Vitez poziva“ i time otvoreno proglasila da je Narodno pozorište, barem dok njime vlada Dragoslav Bokan, isključivo naprednjačko
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
