„Lavirint devedesetih“ je naziv izložbe koja je stalna, pa je prostor u centru Beograda gde je postavljena već nazvan "Muzej devedesetih". Njeni autori pozivaju na preispitivanje: da li smo još uvek zarobljeni u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima
Stalna postavka izložbe „Lavirint devedesetih“ otvorena je od utorka, 3. juna, svakodnevno od 10 do 20 sati u prostoru Fondacije M90, u Kneza Miloša 3 u Beogradu. Autori izložbe su Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović.
Pre dve godine „Lavirint devedesetih“ realizovan je kao pilot izložba u Prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu, zatim u Sarajevu u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine gde ju je posetilo više od 6000 posetilaca, a nedavno i u Podgorici, u Modernoj galeriji, gde će biti otvorena do 13. septembra.
Zahvaljujući ovoj izložbi, prostor u Kneza Miloša 3, u blizini Narodne i Gradske skupštine, nov je izložbeni prostor u Beogradu.
Kako je, pored svetonazora gradske vlasti i Ministarstva kulture Fondacija M90 uspela da dobije prostor u centru, i da organizuje stalnu postavku o devedesetim?
Formalni nismo muzej
Dubravka Stojanović za „Vreme“ kaže da još uvek prostori mogu da se iznajme a da se ne zavisi od grada ili države. Dve godine su ga tražili, jer je bilo potrebno da pored izložbenog dela imaju i prostor za tribine, debate, konferencije… To nije bilo lako naći i neverovatna je sreća da se „predivna kuća Čedomilja Mijatovića našla na tržištu.“
„Kuća je stara 150 godina, pripadala je značajnom srpskom političaru i njegovoj ženi Elodiji, Britanki koja je osnovala Srpsko-britansko društvo. Napisala je i istoriju Srbije! Vrlo neobični ljudi“, kaže Stojanović.
S obzirom da će u njemu biti prezentovana uvek ista tema, Devedesete, o ovom prostoru se govori kao o „muzeju devedesetih“.
Foto: Promo„Lavirint devedesetih“
„Formalno nismo muzej, već stalna postavka ’Lavirint devedesetih’. Verujemo da je takva postavka neophodna baš u Beogradu, iako je izložba posle Beograda bila u Sarajevu, a ove godine je i u Podgorici. Sa svakom novom izložbom se postavka menja i unapređuje, pronalazimo nove eksponate, ukidamo one koji nisu jasno prenosili poruku koju smo želeli“, objašnjava Dubravka Stojanović.
Sagledavanje devedesetih
Cilj „Lavirinta devedesetih“ je pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad.
Postavka postavlja pitanje da li smo, kao pojedinci, ali pre svega i kao društvo, uopšte izašli iz lavirinta u koji smo upali početkom 90ih.
Koristeći lavirint kao metaforu zaglavljenosti, posetioci izložbe susreću se sa sobama koje su tematski podeljene na ključne segmente koji su obeležili devedesete godine prošlog veka – obmana, nasilje, tranzicija, ali i humor, nepristajanje, noćni život, fragmenti sreće.
Ova izložba je pokušaj da devedesete budu prikazane drugačije, slojevito i kompleksno – i za one koji su devedesete proživeli i za one koji ih tek upoznaju. Ona otvara prostor za nova pitanja, za regionalno razumevanje i drugačiji javni razgovor o nasleđu devedesetih.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Snežana Mijić je slikarka, konzervatorka u “Galeriji Matice srpske”, trenutno na doktorskim studijama primenjene umetnosti i dizajna na novosadskoj Akademiji umetnosti. Neposredan povod za naš razgovor je njena izložba “O svinjama sve najlepše”, u Kulturnom centru “Laza Kostić” u Somboru. Kustoskinja Iva Leković piše u katalogu: “Zoopraksiskop Snežane Mijić polazi od jednostavne zamisli koja se mutiplikuje u nekoliko pravaca tumačenja. Uzimajući motiv svinje iz fotografske serije životinja u pokretu Edvarda Mejbrida, koga možemo smatrati pionirom multimedijalnih i intermedijalnih istraživanja, autorka preispituje odnos tradicionalnih i novih medija, ujedno skicirajući i (uvek) aktuelno stanje društva”
Intervju: Zoran Marinković, frontmen grupe “Bjesovi”
Kad biste pitali one koji su odrastali u vremenima “novog talasa”, svako bi znao da vam kaže da je Piko Stančić bio faca po nečemu. Bilo kao pouzdani bubnjar u nekoliko važnih bendova, bilo kao producent koji je nepogrešivo stilizovao zvuk naših grupa tako da dosegnu svetski nivo, bilo prosto kao faca čiji talenat se nije mogao tako lako definisati
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
