„Lavirint devedesetih“ je naziv izložbe koja je stalna, pa je prostor u centru Beograda gde je postavljena već nazvan "Muzej devedesetih". Njeni autori pozivaju na preispitivanje: da li smo još uvek zarobljeni u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima
Stalna postavka izložbe „Lavirint devedesetih“ otvorena je od utorka, 3. juna, svakodnevno od 10 do 20 sati u prostoru Fondacije M90, u Kneza Miloša 3 u Beogradu. Autori izložbe su Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović.
Pre dve godine „Lavirint devedesetih“ realizovan je kao pilot izložba u Prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu, zatim u Sarajevu u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine gde ju je posetilo više od 6000 posetilaca, a nedavno i u Podgorici, u Modernoj galeriji, gde će biti otvorena do 13. septembra.
Zahvaljujući ovoj izložbi, prostor u Kneza Miloša 3, u blizini Narodne i Gradske skupštine, nov je izložbeni prostor u Beogradu.
Kako je, pored svetonazora gradske vlasti i Ministarstva kulture Fondacija M90 uspela da dobije prostor u centru, i da organizuje stalnu postavku o devedesetim?
Formalni nismo muzej
Dubravka Stojanović za „Vreme“ kaže da još uvek prostori mogu da se iznajme a da se ne zavisi od grada ili države. Dve godine su ga tražili, jer je bilo potrebno da pored izložbenog dela imaju i prostor za tribine, debate, konferencije… To nije bilo lako naći i neverovatna je sreća da se „predivna kuća Čedomilja Mijatovića našla na tržištu.“
„Kuća je stara 150 godina, pripadala je značajnom srpskom političaru i njegovoj ženi Elodiji, Britanki koja je osnovala Srpsko-britansko društvo. Napisala je i istoriju Srbije! Vrlo neobični ljudi“, kaže Stojanović.
S obzirom da će u njemu biti prezentovana uvek ista tema, Devedesete, o ovom prostoru se govori kao o „muzeju devedesetih“.
„Formalno nismo muzej, već stalna postavka ’Lavirint devedesetih’. Verujemo da je takva postavka neophodna baš u Beogradu, iako je izložba posle Beograda bila u Sarajevu, a ove godine je i u Podgorici. Sa svakom novom izložbom se postavka menja i unapređuje, pronalazimo nove eksponate, ukidamo one koji nisu jasno prenosili poruku koju smo želeli“, objašnjava Dubravka Stojanović.
Sagledavanje devedesetih
Cilj „Lavirinta devedesetih“ je pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad.
Postavka postavlja pitanje da li smo, kao pojedinci, ali pre svega i kao društvo, uopšte izašli iz lavirinta u koji smo upali početkom 90ih.
Koristeći lavirint kao metaforu zaglavljenosti, posetioci izložbe susreću se sa sobama koje su tematski podeljene na ključne segmente koji su obeležili devedesete godine prošlog veka – obmana, nasilje, tranzicija, ali i humor, nepristajanje, noćni život, fragmenti sreće.
Ova izložba je pokušaj da devedesete budu prikazane drugačije, slojevito i kompleksno – i za one koji su devedesete proživeli i za one koji ih tek upoznaju. Ona otvara prostor za nova pitanja, za regionalno razumevanje i drugačiji javni razgovor o nasleđu devedesetih.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
