„Srpskiričarska rečorčica“ je Rečnik detinjih reči i izraza Vesne Smiljanić Rangelov koji dokazuje tezu psiholingvista da deca koriste mentalni leksikon, ukupan rečnik našeg jezika od praistorije
Da li znate šta znači „dopipnuti“? A „mazački“? Ili „izrukaviti“? Ako ne znate, pogledajte u „Srpskiričarsku rečorčicu“, u Rečnik detinjih reči i izraza Vesne Smiljanić Rangelov.
U njemu piše da je jedna trogodišnja Lana rekla „Ne mogu da dopipnem luster“, da je petogodišnji Simeon Rangelov iz Beograda rekao „Bio je čitalački, sada je mazački čas“, a da je četvorogodišnja Milica delić iz Bijeljine rekla „Izrukavi mi ovu majicu da mogu da je obučem“.
Da prevedemo i naslov rečnika: „srpskiričar“ je stručnjak za srpski jezik, a „rečorčica“ je svešćica u koju se upisuju reči.
Vesna Smiljanić Rangelov kaže da je ona samo jedna od 669 sapisnika ovog rečnika, dece od jedne do 15 godina.
U uvodu ovog rečnika Vesna Smiljanić Rangelov je navela osnovne detalje o istoriji otolingvistike, nauke o detinjem jeziku, ali i neka svoja zapažanja:
„Petogodišnje dete gleda kroz prozor u nebo koje se smračilo, a dan je. Očekuje se svakog časa i kiša, grom, oluja, vetar, ali se još ništa ne događa. I taj petogodišnjak pogleda kroz prozor i kaže – ‘Au, ala je se nebo zgromodrždilo’. On u tom trenutku ne zna da se na ruskom recimo kaže ili piše dožd, ne zna za naše pesničko dažd što sve vodi poreklo od staroslovenskog pa do praslovenskog da je džd kiša. Dakle on ništa o tome ne zna.“
„U novije vreme psiholingvisti su, proučavajući detinji govor, došli do zaključka o postojanju mentalnog leksikona. Smatraju da deca povlače sve reči iz mentalnog leksikona koji predstavlja ukupan rečnik našeg jezika od praistorije. Sve ono što već postoji ili je postojalo pa je izbačeno iz upotrebe mi čuvamo u mentalnom leksikonu s tim što odrasli koji su već normirani, standardizovani u svakom pogledu, više ne povlače te reči, a deca, oslobođena bilo kakve norme, slobodna su jezička bića“.
Ona smatra i da su „deca stvaraoci i mi zaista možemo učiti od njih. Kada bismo tražili nove reči za neimenovane predmete, predlažem da se obratimo prvo deci, jer imaju najbolje jezičko osećanje.“
„Srpskiričarsku rečorčicu“ je objavio Službeni glasnik.
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
