„Srpskiričarska rečorčica“ je Rečnik detinjih reči i izraza Vesne Smiljanić Rangelov koji dokazuje tezu psiholingvista da deca koriste mentalni leksikon, ukupan rečnik našeg jezika od praistorije
Da li znate šta znači „dopipnuti“? A „mazački“? Ili „izrukaviti“? Ako ne znate, pogledajte u „Srpskiričarsku rečorčicu“, u Rečnik detinjih reči i izraza Vesne Smiljanić Rangelov.
U njemu piše da je jedna trogodišnja Lana rekla „Ne mogu da dopipnem luster“, da je petogodišnji Simeon Rangelov iz Beograda rekao „Bio je čitalački, sada je mazački čas“, a da je četvorogodišnja Milica delić iz Bijeljine rekla „Izrukavi mi ovu majicu da mogu da je obučem“.
Da prevedemo i naslov rečnika: „srpskiričar“ je stručnjak za srpski jezik, a „rečorčica“ je svešćica u koju se upisuju reči.
Vesna Smiljanić Rangelov kaže da je ona samo jedna od 669 sapisnika ovog rečnika, dece od jedne do 15 godina.
U uvodu ovog rečnika Vesna Smiljanić Rangelov je navela osnovne detalje o istoriji otolingvistike, nauke o detinjem jeziku, ali i neka svoja zapažanja:
„Petogodišnje dete gleda kroz prozor u nebo koje se smračilo, a dan je. Očekuje se svakog časa i kiša, grom, oluja, vetar, ali se još ništa ne događa. I taj petogodišnjak pogleda kroz prozor i kaže – ‘Au, ala je se nebo zgromodrždilo’. On u tom trenutku ne zna da se na ruskom recimo kaže ili piše dožd, ne zna za naše pesničko dažd što sve vodi poreklo od staroslovenskog pa do praslovenskog da je džd kiša. Dakle on ništa o tome ne zna.“
„U novije vreme psiholingvisti su, proučavajući detinji govor, došli do zaključka o postojanju mentalnog leksikona. Smatraju da deca povlače sve reči iz mentalnog leksikona koji predstavlja ukupan rečnik našeg jezika od praistorije. Sve ono što već postoji ili je postojalo pa je izbačeno iz upotrebe mi čuvamo u mentalnom leksikonu s tim što odrasli koji su već normirani, standardizovani u svakom pogledu, više ne povlače te reči, a deca, oslobođena bilo kakve norme, slobodna su jezička bića“.
Ona smatra i da su „deca stvaraoci i mi zaista možemo učiti od njih. Kada bismo tražili nove reči za neimenovane predmete, predlažem da se obratimo prvo deci, jer imaju najbolje jezičko osećanje.“
„Srpskiričarsku rečorčicu“ je objavio Službeni glasnik.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
