„Srpskiričarska rečorčica“ je Rečnik detinjih reči i izraza Vesne Smiljanić Rangelov koji dokazuje tezu psiholingvista da deca koriste mentalni leksikon, ukupan rečnik našeg jezika od praistorije
Da li znate šta znači „dopipnuti“? A „mazački“? Ili „izrukaviti“? Ako ne znate, pogledajte u „Srpskiričarsku rečorčicu“, u Rečnik detinjih reči i izraza Vesne Smiljanić Rangelov.
U njemu piše da je jedna trogodišnja Lana rekla „Ne mogu da dopipnem luster“, da je petogodišnji Simeon Rangelov iz Beograda rekao „Bio je čitalački, sada je mazački čas“, a da je četvorogodišnja Milica delić iz Bijeljine rekla „Izrukavi mi ovu majicu da mogu da je obučem“.
Da prevedemo i naslov rečnika: „srpskiričar“ je stručnjak za srpski jezik, a „rečorčica“ je svešćica u koju se upisuju reči.
Vesna Smiljanić Rangelov kaže da je ona samo jedna od 669 sapisnika ovog rečnika, dece od jedne do 15 godina.
U uvodu ovog rečnika Vesna Smiljanić Rangelov je navela osnovne detalje o istoriji otolingvistike, nauke o detinjem jeziku, ali i neka svoja zapažanja:
„Petogodišnje dete gleda kroz prozor u nebo koje se smračilo, a dan je. Očekuje se svakog časa i kiša, grom, oluja, vetar, ali se još ništa ne događa. I taj petogodišnjak pogleda kroz prozor i kaže – ‘Au, ala je se nebo zgromodrždilo’. On u tom trenutku ne zna da se na ruskom recimo kaže ili piše dožd, ne zna za naše pesničko dažd što sve vodi poreklo od staroslovenskog pa do praslovenskog da je džd kiša. Dakle on ništa o tome ne zna.“
„U novije vreme psiholingvisti su, proučavajući detinji govor, došli do zaključka o postojanju mentalnog leksikona. Smatraju da deca povlače sve reči iz mentalnog leksikona koji predstavlja ukupan rečnik našeg jezika od praistorije. Sve ono što već postoji ili je postojalo pa je izbačeno iz upotrebe mi čuvamo u mentalnom leksikonu s tim što odrasli koji su već normirani, standardizovani u svakom pogledu, više ne povlače te reči, a deca, oslobođena bilo kakve norme, slobodna su jezička bića“.
Ona smatra i da su „deca stvaraoci i mi zaista možemo učiti od njih. Kada bismo tražili nove reči za neimenovane predmete, predlažem da se obratimo prvo deci, jer imaju najbolje jezičko osećanje.“
„Srpskiričarsku rečorčicu“ je objavio Službeni glasnik.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
